Влада Србије је недавно пројекат изградње државног пута првог реда „Вожд Карађорђе” прогласила пројектом од посебног значаја за државу, тако да ће се приликом његове реализације примењивати и посебан закон, лекс специјалис, који је скупштина усвојила у фебруару. То значи да се, уколико се пројекат ради на основу међународног уговора, билатералног споразума или стратешког партнерства, неће примењивати Закон о јавним набавкама. Држава у том случају нема обавезу да расписује тендере за пројектанте или извођаче радова.
Законом о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију, како гласи пун назив тог лекс специјалиса, предвиђено је да се за све пројекте који су проглашени пројектима од посебног значаја скрати време за експропријацију земљишта и решавање имовинскоправних односа, али и да се не примењују одредбе о роковима Закона о јавним набавкама.
Ко ће градити пут „Вожд Карађорђе”, још није познато. Мада је средином јануара Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре саопштило је да за градњу шумадијског коридора „Вожд Карађорђе” заинтересована кинеска компанија „Пауер Чајна”, која ради деоницу обилазнице око Београда ка Бубањ Потоку, а заинтересована је и за наставак ка Панчеву.
– У овом тренутку није потписан ниједан уговор са неком компанијом у вези са реализацијом овог пројекта. Влада Србије донела је 14. маја закључак којим се потврђује „Вожд Карађорђе” као пројекат од посебног значаја за Републику Србију. Наредни корак у његовој реализацији биће израда планске и техничке документације – кажу у Министарству грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре.
Државни пут „Вожд Карађорђе” укупне дужине око 220 километара, треба да повеже источну са централном и западном Србијом, обухватајући подручја општина Сопот, Младеновац, Лазаревац, Аранђеловац, Топола, Рача, Лапово, Велика Плана, Свилајнац, Деспотовац и Бор. Петљом „Жупањац” код Лазаревца биће спојена два ауто-пута, „Милош Велики” и „Вожд Карађорђе”.
Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, потврђује да је проглашавање ауто-пута „Вожд Карађорђе” пројектом од посебног значаја за државу увод у примену наведеног специјалног закона. Према овом пропису, Закон о јавним набавкама, то јест обавеза расписивања тендера, не мора да буде примењен у случају међудржавних споразума и стратешких партнерстава (што значи да би одабир тог партнера био извршен на основу ад хок правила која ће влада донети само за тај пројекат). И у једној и у другој варијанти последица примене таквих правила јесте одсуство конкуренције.
– Колике су штете од тога можемо само да процењујемо, али не можемо утврдити на егзактан начин. Ми не знамо да ли би онај ко је добио посао без надметања добио тај посао на надметању. Лишени смо могућности да сазнамо ли бисмо за исти новац добили квалитетнији пут или можда чак и јефтинији – каже Ненадић.
Ових дана се такође говори и о ауто-путу Београд–Зрењанин (који је такође кандидат за пројекат од посебног значаја, судећи по образложењу лекс специјалиса), како кинеска компанија „Шандонг хај спид” расписује тендер за пројектанта. Са том компанијом је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре потписало Меморандум о разумевању и изради планске и техничке документације. У Министарству грађевинарства кажу да ће компанија „Шандонг” финансирати израду пројектне документације за овај пројекат, али да јој није додељена изградња ауто-пута Београд–Зрењанин и није закључен уговор о изградњи.
Ненадић, међутим, наглашава да меморандум не може бити основ за доделу посла пројектовања кинеској компанији „Шандонг”, јер је то необавезујући документ. Требало би да постоји уговор.
– Изградња ауто-пута је свакако корисна, али се поставља питање да ли за нас најпреча. Претпоставља се да и кинеска страна има неки интерес, рецимо због фабрике „Линг Лонг” у Зрењанину. Можда је у том случају могао да буде примењен и неки други модел сарадње и финансирања, попут концесије – каже Ненадић.
Анализа исплативости
Горан Родић, потпредседник Грађевинско инжењерске коморе, каже да су оба пројекта дискутабилна са аспекта саобраћајне оправданости.
– Време ће показати да ли постоји довољан проток саобраћаја од Младеновца до Бора или од Београда до Зрењанина који би исплатио ове инвестиције. Ауто-пут до Зрењанина ће нас скупо коштати јер, ако буде ишао преко парцела ПКБ-а, том предузећу ће држава за експропријацију пољопривредног земљишта морати да исплати око 100 милиона евра, приближно за колико је „Ал Дахра” купила то предузеће. Пре него што се крене у овакве инвестиције требало би урадити анализе исплативости. Тачно се зна колики проток саобраћаја је неопходан да би ауто-пут био исплатив – сматра Родић и наглашава да је изградња сваког ауто-пута корисна за становништво које живи на подручју куда пролази.
Он каже да додела послова на основу билатералних и међународних споразума повећава вредност инвестиције за око 30 одсто. Као што је то урађено у случају Моравског коридора, када је посао додељен америчком „Бехелу”, или ауто-пута Чачак–Пожега, када је посао добила кинеска компанија „Чајна роудс енд бриџис”.
Очигледан је и пример пројектовање ауто-пута Београд–Зрењанин. Кинези, каже, неће чак да ангажују своје инжењере, већ расписују тендер за пројекат.
– Њима је то значајно за стицање референце. Имаће уписано да су у Европи пројектовали неки ауто-пут. Зашто ми то дозвољавамо, не знам, једино ако не желимо да на овај начин стекнемо наклоност Си Ђинпинга – додаје Родић.
Маријана Авакумовић, Политика.рс
