Став

Влада или ликвидациона комисија?

Нема двоумљења – ликвидациона комисија! Одиста, у овој влади готово да нема ни једног министра који својом стручношћу и искуством у пословима повереног му ресора, покрива. Из истих разлога не могу да буду ни ликвидациона комисија, јер се и за тај посао тражи стручно искуство и знање из послова које обухватају ликвидацију.

То и председник Николић каже: „Мислим да Влада није јединствена то ће Александар Вучић морати да решава ако стигне од министарских обавеза које је преузео на себе. Он ће трпети терет због свог лошег избора“ Још једноставније речено, они које је изабрао не знају да управљају државним пословима. Уосталом, као ни он сам. Не води се држава изјавама, путовањима, шетањима владе по Нишу, Скопљу, Бања Луци, Љубљани, и најзад на дневном копу у Колубари!

Шта је са тим туристичким турама постигнуто? То ни сам Вучић не може да каже, сем што су медијима дали шансу да реше питање насловне стране а ТВ дали ударну вест.

О председавајућем ОЕБС-а, не треба трошити речи. Шести месец како не успева или неће да одреди подпредседнике своје странке, што не смета оној лепој несрећници, Дијани Вукомановић, да изјави да су и без њих јачи и јединственији но икад. Уосталом, неспособност владе се и не крије.. Зар би се иначе најављивала њена нова реконструкција, „кратка али слатка“. Додуше, у последње време, нешто се не помиње та слаткоћа. Сви ћуте, ваљда да не иритирају Вучића, а он се опет дао у нова путовања, која треба да крунише пут у Америку 1.јуна..

Али, деси се Куманово. И ето, Тиране!

„Идем у Тирану, да се не понови Куманово!

Као да то од њега зависи, а не од Вашингтона, који тим немирима хоће да створи уверење да „Турски ток“ није сигуран, тј, испорука руског гаса..

Али, није реч само Влади. Србијом харају људи жељни аплауза са Запада. Па ето, и тај многохваљени Палма, кога смо држали за паметног човека, а не само као способног, нуди 70 места у јагодинским хотелима избеглицама из Куманова! Хоће да то одјекне широм Европе, да га славе и хвале рад његовог европеизма. Срећом, има још паметних Срба, који у коментарима на друштвеној мрежи, опомињу Србију да не пушта Албанце у нашу земљу. Коначно они имају где да побегну. А и зашто да беже од својих, који су дигли буну међу својима. Могу на југ Косова, па и у Албанију, а што у Прешево? Шта друго, него да се тамо преселе, јер они и онако Медвеђу, Прешево и Бујановац рачунају у Косово.

Кад је реч о Косову, поменимо и „Николићеву платформу“, по којој садашње Косово треба да добије статус Титовог Косова, односно широку аутономију, какву имају „републике у федерацијама“!

Шта то хоће Николић? Да Албанци опет буду посланици, министри, амбасадори, генерали,… све оно што су били за време Тита, па су се ипак три пута дизали против њега, иако им је све дао, на рачун Срба.

И шта значи: никад нећемо признати независно Косово! Зар то није признање, кад им се дају све државне функције и сви државни прерогативи. Шта ради тај проф. др Оливер Антић, као саветник председника Николића? Зар не може да обузда те и такве незналачке проевропске амбиције?

И какве су то приче о постизању „трајног споразума са Албанцима?

Још је Милан Ракић, као конзул у Приштини писао да се никакав договор са Арнаутима не може постићи. А то исто поновио је и Милан Ђорђевић, син др Владана Ђорђевића, пишући о једном „договору“ са Арнаутима у неком селу, о слободном пролазу српске војске током Балканског рата. Милан је одмах потом јавио дивизији да може слободно да се креће према југу, рачунајући на речени договор. Али, чим су његове трупе ушле у то село, из сваке куће су се огласили смртоносни плотуни! Наравно, Милан се како је требало одужио, али то само показује, колико су и данашњи Срби лаковерни, а сад и подстакнути из Брисела, у ком се непрестано говори о нужности добросуседских односа, које ова ликвидациона влада жели да испоштује и докаже своју послушност онима који им командују. Чак је и он схватио да нас малтертирају својим захтевима, чак да је „Србија уморна од стрпљења и чекања од стране ЕУ“

Чуло се да је комесар ЕУ Хан изјавио:„Европи смета московска парада“.

И наравно, у први мах Тома, Вучић и Дачић „реше“ – не иде се на московску параду, што је и министар одбране одмах прихватио и спровео кроз колегијум свог министарства, а на основу мишљења Министарства иностраних дела, и о томе обавестио председника. Међутим, кад је Николић добио папире са том одлуком, он се дозвао свести,, видевши да државни чиновници воде неку своју игру, и пошто се прорачунао, дошао је до закључка, да би њему лично више одговарало да се иде, а тад се сетио да је он врховни командант војске и да има право да самостално одлучује где ће слати војску.

И догоди се Москва, која је нашој гардијској јединици донело многе аплаузе, и руских званичника и толиких грађана Москве, а и Тома се овајдио, разговарајући са многим државницима, обећавајући им и даље одржавање „старих пријатељстава“ (у ствари, Титових), па је у том смеру поделио и нека ордења, које је за сваки случај понео са собом. И тако, окитио, заслужено, Фидела Кастра, а овај њему позив да посети Хавану, што је Тома, наравно, са задовољством прихватио, и већ је на Куби, са кубанским највишим орденом !

Изгледа да је државни врх само у том државном туризму јединствен. А у свему другом, свак скупља поене за себе, па, макар и противречним изјавама и поступцима.

Наравно, у том погледу, Вучић је недостижни шампион. који увек има нешто ново да саопшти, како би одржао свој рејтинг. Уосталом, он као да је стално у предизборној кампањи.

„Пензије ће бити веће него икад, још пре краја мандата“

А гувернерка одмах ускаче: „Рано је о томе говорити“, али је зато својим блиским функционерима, баш сад, повећала плату за 80 хиљада месечно!

Која је то бестидност, да не кажемо нешто горе и адекватније за ту ароганцију Вучићеве заменице у странци.

Дабоме, Вучић то повећање у НБС није коментарисао, баш као ни гувернеркино негирање његовог обећања

Ипак: „Ко у моје име од функционера странке тражи паре за СНС, биће ухапшен“, запретио је (у празно!) на седници Председништва.

Ни Тома не изостаје са примерним изјавама, па се тако ових дана обележио једном несхватљивом неодмереношћу, мада је и она остала као да није изваљена

„Ја овога човека не познајем, ово је неки други Шешељ“

Како, јадник, не помисли, шта би у том смислу могао Шешељ да каже за њега!? И за Вучића, наравно! За његове дугогодишње „флигел ађутанте“. То јест, на кога они сада личе?

Сведоци смо како се бестидност шири светом, не би ли се некако умањила истина о победи руског народа над нацизмом. Па тако, и Кијев је имао намеру слави неку своју победу над фашизмом. На ту прославу требало је да иде Дачић, пошто се претходно договорио са Вучићем, што је признато и јавно саопштено, и тако умањили Николићеву одлуку о одласку на московску параду. Али Украјина се предомислила или јој је наређено да се предомисли, и Дачић, а ни наша војска нису ишли, само нишки дувачки оркестар да би учествовао на паради војних оркестара, поводом тзв. „Дана Сећања“.

Каквог сећања и да ли уопште Украјина има образа да се нечега сећа, сем да је учествовала у Хитлеровој армади против сопствене земље!

Пронео се глас да Грчка тражи ратну штету од Немачке због њених зверстава и разарања током Другог светског рата, чиме се доказује да такве ствари не застаревају. А зашто за Грчку, а не и за нас, и не само током Другог светског рата, већ и током 1999., зашто се о томе ћути у Србији. Али, ко сме од „ових“ то и да помисли, а камоли да тражи. Поготову од Немачке којој се усрдно подмећу, желећи је за пријатеља, без обзира што њени представници искључују такво стање ствари.

Комесар Хан: „Немачки услови су и европски услови Нормализација односа са Косовом кључни је елеменат преговарачког оквира“

Али, зато Вучић наставља са својим „шоуом“ „Србија никад није била уваженија и поштованија, ни на Западу ни у Европи, и на Истоку и у Кини, и у арапским земљама и у Израелу“.

Заборавља та срачуната незналица и удворица, шта је било 1914, после церске и колубарске битке?! Када су и немачки генерали остали задивљени а не само савезници, када су Србија и њена војска свуда слављени, као никад пре ни после.

„Посебно сам поносан на политичку стабилност, она ће значити и сигурније инвестиције у наредном периоду“.

Заобилазећи праву истину, да је спољни дуг био 9 милијарди евра, а данас је 24.

Наравно, морао је да се чује и његов глас, поводом Дана победе.

„Седам деценија од краха фашизма. Дан победе је цивилизацијско наслеђе. велике победе СССР-а и Србије! Величанствени догађај!“

Ми смо већ о томе писали, али и без нашег писања, тај наводно одлични студент Правног факултета, морао би да зна да је реч о победи над нацизмом, а да је фашизам пао годину дана раније. Уз то, морао би да зна, и да Србија није учествовала самостално у рату против Немачке и фашизма, већ у склопу Титових партизанских јединица, али и тада са његовом амбицијом упереном против Југословенске војске у отаџбини, која му је била важнија од свега, и о чему је 1943. склопио уговор са немачким заповедником, управо кад је генерал Недић одбио Хитлерово тражење да пошаље Србе на Источни фронт у борбу за „одбрану Европе од бољшевизма“. Вучић то избегава да помене, и он и сви остали. Зато нису ни хтели да иду у Москву!

Данас (14.маја) је Дража рехабилитован.

А зашто не и Недић, који нас је спасао од историјске срамоте и беде!?

Уопште, од 5. октобра никако да се дефинише наш Други светски рат!

Дража је био и остао Југославија, његова војска била је у саставу Краљевине Југославије, па се и звала Југословенска војска у отаџбини. А то „четници“ су им подметнули. Јер, једини и прави четници били су у Црној Гори, под руководством Павла Ђуришића, који је као активни краљевски официр (рат је дочекао као мајор, а током рата је унапређен у п.пуковника) признавао пуковника Дражу Михајловића.

Дакле, с једне стране имали смо легалну војску краљевине Југославије, а са друге стране герилу, НОБ војску и партизанске одреде, у отвореном грађанском рату, у ком су се и једни и други, у највећој мери, ангажовали и исцрпљивали.

Тито је победио, јер бројно надмашио Дражине јединице, прихватајући многе Србе, прогањане од стране усташа, муслимана и Шиптара, и као такав постао је интересантнији савезницима, поготову Енглезима, који су га помагали и оружјем и војном опремом, а кад се Источни фронт приближио Југославији, добијао је обилну помоћ и од Совјета, што ни од једних, ни од других Дража није добијао. Чак и Рузвелтову пошиљку од 400 тона хране, лекова, опреме, Енглези нису испоручили Дражи.

Дакле, грађански рат, који је имао своје протежере. Да није било 1948, Черчил би се историјски грдно угрувао, овако са ИБЕ –ом он је највише профитирао, издашно потом помажући Тита да преброди проблеме са Совјетима.

У тим оквирима се некако одвија и историја грађанског рата и Титово освајање власти и Дражин трагични пораз, коме је допринео и сам краљ Петар II, позивајући своју војску у отаџбини да се придруже Титу, кога је признао за свог војсковођу.

Наравно и дабоме, све те турбуленције имао је да плати српски народ и он их је платио, не само у Јасеновцу, Јадовну, Глини, Лици, Кордуну, и толиким другим стратиштима широм Југославије, не само током рата, већ и после „ослобођења“. Није случајно „Франфуртски алгемајне цајтунг“, ових дана, прогласио Тита за једног од највећих убица после Другог светског рата.

Беспоговорно речено, Срби су далеко више страдали од Тита но од окупатора, почев од 20. октобра, када су партизани на совјетским тенковима ушли у Београд, по Стаљиновом наређењу маршалу Толбухину. А он генералу Жданову.

Додуше, Тито је и у Блајбургу побио многе заробљене усташе, добијених од Енглеза, али њима се бар зна гробље, које сваке године десетине хиљада Хрвата, уз католичке надбискупе и кардинале, посећују да изразе своју „сућут“, како кажу, „невиним жртвама свога народа“.

Срби који немају ни једно познато гробље својих настрадалих сународника, сем у Јасеновцу, па можда и на обалама Дунава у Н.Саду, али ником не пада на памет да се усуди да тражи да и Срби имају право да оду тамо да изразе свој пијетет према онима који су побијени само зато што су били Срби. Нема ни наших владика, а нови загребачки митропoлит успео је да каже, да ће СПЦ настојати да поправи односе са Хрватима, јер су ти односи тек и само – једна предрасуда! Ужас!

Усуђујемо се да кажемо, да народ који није у стању да створи своју државу на чврстим националним темељима, не само да ће пропасти, већ и да треба да пропадне!

Шта друго, кад је доспео дотле да изгласа за председника владе оног који је рекао на дан обележавања 70 година покушаја пробоја (22.априла 1945) преосталих 1075 јасеновачких логораша, „Пред нама је понор који морамо да премостити праштањем, потез који захтева свест.“

Тај човек који је могао ово да изговори, и да тиме покаже да нема свести а ни савести, позива српски народ на самоубиство, да учини оно што нису успели наши вековни непријатељи!

Наравно, речена Дражина рехабилитација послужила је медијима за насловне стране, али и да подели Владу на четнике и партизане, на присталице и противнике Дражине рехабилитације. У том погледу нарочито се истицао налицкани МУД, који се присетио своје фамилије учеснице у НОБ, и тако покрила његово вишегодишње припадање радикалима, онима који су били и остали „четнички“ оријентисан. Уосталом, као и министар одбране, који сад ни сам не зна где је.

Да ли је Вулин на њега мислио кад је ових дана рекао „Србија је опет на правој страни“.

Али, која је то страна? Да ли је то она страна, која је идући за побеђеном Немачком, одбила да иде у Москву? Уосталом, док су наши гардисти марширали у Москви, дотле је један део српске војске, заједно са војницима 10 земаља, учествовао на заједничким маневрима у Немачкој, под насловом „Заједничка одлучност“. Шта то значи? Против кога је та одлучност уперена?

Јављено је да Дачић одлучио да више неће да буде председник странке која и даље живи са сликом Слободна Милошевића! Шта више, „Сви који у СПС и даље живе са сликом Слободана Милошевића, могу слободно да пођу за њим, укључујући и Милутина Мркоњића“.

Има ли ту савести, пијетета према човеку који га је политички створио, али и памети?

„Највећи успех владе каже Вучић су „рад, труд и почетак економских реформи… Сачували смо државу и увели ред и закон у Србији!“

„Било је, додуше, и више промашаја, али суштина је да смо исправили грешке Једини случај који нисмо решили јесте случај Беко“.

Зашто? Кад је Налицкани МУД неколико дана узастопце убеђивао публику да су на сигурном трагу атентаторима, да би се потом цела ствар ућутала и о њој се више није говорило. Као у толиким случајевима.

„Пре годину дана обећао сам тешке мере и велике реформе, зној и сузе, а не мед и млеко. Ми смо Срби увек незадовољни, а сад се говори, а и види се неупоредиво боље стање јавних финансија и повољнији тренд раста економије, виши од очекиваног“.

„Пензионери подржавају државу. Хвала им на трпљењу и стрпљењу. а они ће видети повећање, а не смањење пензија.

„Ако се овако настави Србија ће бити најуспешнија у региону“.

Али, ево га немачки пријатељ који као амбасадор изјављује : „Српска привреда још увек није покренута“.

Палма запомаже „имамо најбоље услове за стране инвестиције у Европи. Дајемо по запосленом раднику 6-8.000 евра, а и по висини инвестиција“. То и Вучић поручује: „Страни инвеститори могу да рачунају на подршку државе и локалних самоуправа“ Ни један ни други да помисле – зар није нужније и и обавезније да имамо најбоље услове за домаће инвеститоре? Али, како, кад су министар привреде и председник Привредне коморе Србије – Хрвати, који раде за добро хрватских тајкуна? За кога другог?

Али, не треба обраћати пажњу на то шта Вучић говори. Јер једног дана каже, „изненађен је подршком коју влада има.“ Да би два дана касније рекао:.

„Не бавим се медијима, али половина медија је против Владе“.

Тек, главно је то да је „Србија у потпуности прихватила предлоге које јој је дала ЕУ комисија“ и тако покопала своју сувереност и независност. Уосталом и тиме, што је Закон о култури – одобрен у Бриселу!

То је потврдио и министар просвете, Вербић, потписујући дугорочни споразум са Кирбијем о сарадњи и о програму Фулбрајта за наше младе научнике, који ће тако лакше стићи до америчких института и факултета.

У реду, немамо ништа против. Али се питамо, зар Вербић није могао такав исти споразум да потпише и са руским амбасадором, утолико пре што већ годинама постоји прекид у научним и студијским стварима између њих и нас.. Бадава је што руски амбасадор сваки час изјављује како смо ми вековна браћа, кад са Русима немамо никакву интелектуалну везу.

Да поменемо и Зоранине „Лупинге“

„Градимо десет пута брже од претходних!“ а неколико дана доцније: … „Јавашлук на Коридору 10 коштао нас је пола милијарде евра. Градимо тек 10 до 15 км. путева годишње.“

Поводом одласка у Москву, опет је насрнула на председника Николића: „Надам се да је Николић испоштовао процедуру, поводом слања војске на параду.“, на који је насртај, одговорила председникова саветница Пак.

„Гђа се бави свим и свачим у овој земљи, преиспитује одлуку о паради у Москви, а она лично нема ни један резултат“

Њеном ресору припадају и Железнице, о којима је нови директор изјавио:

„Уложено је 65 милиона евра у обнову половних вагона, а изглед вагона није се променио. Већина вагона је за отпад, рекао је Мирослав Стојчић: Програм ремонта укључујући списак ремонтера, врсту и број возних средстава које треба обновити, као и износ новца, све је то својим закључком утврђивала влада и тај закључак био је обавезан за све. Држава је редовно испуњавала своје обавезе, али ремонтери нису плаћали ни порез“.

Зар министарка саобраћаја није била обавезна да реагује и целу ствар истера на чистину. Очигледно није. Али је зато обавестила јавност да је изградња мини хидроелектрана, за које је она као бивша министарка енергетике, потписала уговоре, сада, под новим министром, стала. Наравно, тај нови министар (Антић) ћути. Има човек важнија посла у СПС-у. Хоће ли бити подпредседник или чак заменик председника.

Наравно опет се огласио Вук Драшковић, никако једном већ да заћути: „Требало би изградити меморијални центар у Београду за жртве геноцида у Сребреници“!

Оставимо му и ову изјаву да му се једном окачи о главу, па се окренимо Вучићу, који се обратио новинарима:

„Можете да ме волите или не, али резултати се већ виде. Повучени су тешки потези да се среди стање јавних финасија. Али тим стањем можемо данас да се сви поносимо, половина најтежих мера су већ иза нас, Грађани ће бољитак моћи да осете за 6 месеци и годину дана.. То је величанствен успех… Србија ће добити веома високу оцену од ММФ-а“ (Међутим, ММФ из Вашингтона извештава: „Србија је у погледу напретка привреде, најгора у региону. Док привреда у региону наставља раст и у 2015, сви осим Србије“).

„Неки већ 20, 25 година пију здраву крв државе и то мора да се оконча. Верујем да ћемо у годинама пред нама бити једна од најснажнијих економија у региону“.

„Хоћу да ћутим о Заштитнику, Али ћу ипак да кажем, да је мојим пиштољем неко убијен, крв бисте ми пили и дан и ноћ“.

Да не заборавимо: Палма прави вештачки водопад у Јагодини. Претходно је подигао фонтану у облику јагоде. А боље би било да је подигао фарму ћурака и ћурана, да подсети целу Србију на оно што је била традиција Јагодине. Тиме би и себе више обележио него туристичким атракцијама..

Да не прескочимо једну чудовишност. У Београду је Дан Победе обележен у затвореном „Центру Сава“ у ком се Вучић огласио:

„Славимо Дан Победе јаке, победничке Србије!

Србија је у Другом светском рату жртвовала себе за велику идеју антифашизма , на којој данас почива Европа“. Шта ово значи, верујемо да ни сам Вучић не зна, главно је да је он избацио ове громопуцателне речи. То му је постала нека врста заната. Па тако

„Пензије ће бити веће него икад, пре краја мандата“. Прво дизање плата и пензија, а потом цене струје“.

Наравно, ни њега а ни владу не забрињава оно што је министар трговине Љајић изјавио: „Србија губи трку, све је мање српске робе и извоза у Русију“. Што не овласте Палму да се тим послом позабави. И он и др Ненад Поповић, који је, ту скоро, обећао да ће одпочети ту акцију.

Да завршимо. На згради у којој је било смештено Министарство за јавну управу и локалну самоуправу, склоњена је табла која је обавештавала публику о реченој њеној намени, а појавила се друга:

Република Србија

Републички секретаријат за јавне политике.

Нисмо успели да нађемо где се налази такав секретаријат за – тајне политике, сем ако он није у седишту амбасадора Мајкла Кирбија и шефа европске делегације у Србији, Мајкла Девенпорта.

Слободан Турлаков

П.С. Поводом генералове рехабилитације, огласио се и Чанак, питајући се кад ће бити рехабилитован Хитлер. Не улазећи у ово најновије пљување по Србији, тек да кажемо да се и у овој новој Југославији свашта прича и чини против Срба и непостојеће Србије, којим се причама и чињењем толико пута до сада исказао тај проамерички чауш, али се овог пута прописно угрувао. Наиме, прво рехабилитовање генерала Драже обавио је лично председник Америке, Труман, који је постхумно (дакле, стрељаног фашистичког зликовца!) одликовао највећим америчким орденом, Легијом за заслуге. О тој чињеници би морали да воде рачуна не само чанци, већ и шерпење и лонци…

Проф. Др. Слободан Турлаков

Новинар.ДЕ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!