Влада Исланда одлучила је да размотри револуционарни монетарни предлог, према којем би комерцијалне банке изгубиле моћ “креирања новца”, односно стварања и пуштања у промет новог кредитног, додатног новца који није у робном облику, што би било у искључивој надлежности исландске централне банке.

Овај предлог, који би био заокрет у историји савремених финансија, део је извештаја под називом “Бољи монетарни систем за Исланд”, који је израдио члан владајуће Странке напретка, Фрости Сигурјонсон, на захтев премијера Сигмундура Давида Гунлаугсона.

Према предлогу Сигурјонсона, централна банка Исланда би била једини креатор новца, а парламент би одлучивао о његовој расподели.

На Исланду, као и у осталим тржишним економијама, централна банка само контролише креирање (издавање) новчаница и кованица, али не и креирање целокупне новчане масе, коју стварају комерцијалне банке чим понуде кредитну линију.

“Од кључног значаја је да се овлашћење за креирање новца одвоји од овлашћења за одлучивање о његовој употреби”, истакао је Сигурјонсон.

Банке би, по његовом предлогу, и даље управљале рачунима и плаћањима, задржавајући улогу посредника између штедиша и зајмодаваца.

Циљ документа је да се стави тачка на актуелни монетарни систем који је прошао кроз мноштво финансијских криза, укључујући последњу из 2008. године.

Према речима Сигурјонсона, проблем је сваки пут произашао из повећаног кредитирања током периода снажног привредног раста.

Централна банка у таквој ситуацији није била у стању да ограничи кредитни бум, што је резултирало растом инфлације, склоношћу ка ризику и берзанским шпекулацијама, изазивајући на крају колапс банака и скупе државне интервенције.

Према овом извештају, на ком је радило четворо банкара из централне банке, Исланд је прошао кроз 20 финансијских криза различитог типа од 1875. године, односно у просеку шест озбиљних вишеструких епизода финансијских криза сваких 15 година.

Малену нордијску земљу тешко је погодио банкрот америчке инвестиоцине банке Лиман брадерс, изазвавши слом три највеће исландске банке.

После тога Рејкјавик је тражио помоћ Међународног монетарног фонда како би сачувао посрнулу привреду, која је 2009. пала за 5,1 одсто, наредне године 3,1 одсто, да би се тек 2011. године поново вратила на раст.

Танјуг