Влада јада и беде неће успети да Вучића одржи на трону: Старлете и страни агенти као телесна гарда

Србија је добила Владу какву нико не заслужује. Влада јада, несреће и пропасти настала је политичко-мафијашким инжењерингом Александра Вучића. Уплашен и уцењен, диктатор је за марионете у министарским фотељама изабрао бивше и будуће робијаше, лопове и преваранте. Злочиначко удружење има два задатка. Прво да заштити браћу Вучић, и, друго, да омогући што брже черупање јавне и приватне имовине, пре него што дође крај напредњачком картелу.

Предраг Поповић

Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу се обавезујем да ћу поштовати Устав и закон и бити посвећен очувању Kосова и Метохије унутар Републике Србије – наводи се у заклетви коју су, у Народној скупштини, одрецитовали чланови нове Владе.

Није лоше кад се чак и овако бедне представе почну вицем. То су схватили и нови министри, који нису могли да се уздрже од смеха док су читали текст заклетве. Kако да се не смеју, кад се обавезују “својом чашћу”.

Већина њих о себи има високо мишљење, уверени су да су часни, јер час краду из буџета, час из туђих џепова. Без по муке заклињу се у поштовање Устава и закона, до којих им је стало као до лањског снега. И пре него што су изабрани, њихов поремећени вођа најавио је ново кршење Устава. Супротно уставној одредби, која мандат посланика и владе орочава на четири године, Вучић је то скратио на годину и по. Може да ради шта хоће с тако часним посланицима и министрима.

Списак нових министара, као и оних који су отпали из комбинације, усклађен је с дијагнозом Вучићевих менталних поремећаја. Свако име персонификује неки од симптома. Тако су подељени и ресори. Иако на први поглед изгледа као да је Вучић министарства делио извлачећи цедуље с именима из добоша, у његовом лудилу има система.

Kадровска решења је прилагодио личним интересима и обавезама које је преузео према страним центрима моћи. Шибицарским триковима покушао је да створи утисак како је задовољио све заинтересоване групе. Испунио је захтеве и Америке и Русије, али тако да сви имају штету, само он корист. У истом стилу, коалиционим партнерима дао је по део колача, који ће им кад-тад пресести.

Вучић није спортски поднео пораз који му је нанео Ричард Гренел, изасланик за Балкан америчког председника Доналда Трампа. На Гренелов захтев, морао је да нови премијерски мандат додели Ани Брнабић. Тим потезом почело је развлашћивање Вучића. Политички утицај му је значајно смањен, економски сведен на минимум, а отворене су и пукотине у Српској напредној странци.

Уз Гренелову подршку, клан братије Брнабић и Мали добио је јак и повољан ветар у леђа. Под њиховом контролом налазе се финансијски токови, званични и сиви, а не зна се који је милији Ани и Игору Брнабићу и Синиши и Предрагу Малом.

Они су и досад цедили буџет, на чију штету су стварали приватне пословне империје. Синиша Мали је, из сенке, постао власник телевизије Студио Б, дневних новина Ало, неколико фирми и зграда, укључујући и “Београђанку”, коју је, као министар финансија, сам себи продао по багателној цени.

У паразитирању не заостаје ни Игор Брнабић. Сваки пут кад његова сестра, с позиције председнице Владе, најави нови подстицај дигитализације државних институција, порасту рачуни брата Игора.

Откад је Ана Брнабић ушла у Владу Србије, међународна ИТ компанија “Асеко”, у којој је њен брат један од директора, остварила је приход од 41 милион евра. Само у последњих годину дана зарадила је нешто више од 11 милиона евра у пословима с Министарством финансија и Електропривредом Србије. Уз некажњени сукоб интереса, “Асеко” склапа уговоре с министарствима, државним институцијама и предузећима.

По том моделу недавно су потписани и уговори са ПИО фондом, вредан 180 милиона динара, и са Електромрежом Србије, који износи 26.976.000 динара, за услугу софтверске подршке. “Асеко” је био једини понуђач на тендеру ЕМС-а, а уговор је измењен и допуњен с објашњењем да је на то утицала “виша сила”.

За “векторизацију објеката са сателитских снимака” и “обезбеђивање опреме за дигиталну архиву”, Републички геодетски завод је са “Асеком” потписао уговор вредан 773.460 евра.

Да два братска пара, Брнабић и Мали, черупају јавне ресурсе, Вучића не чуди. На то је навикао, а и кад би покушао, не би успео да их спречи. Већи проблем му представља повећање њиховог утицаја на политичке процесе. Уз подршку, Гренел им је дао и задатак да у СНС-у формирају фракцију која би, у одређеном тренутку, могла да Вучићу измакне тепих испод ногу.

У први мах, кад је обавештен о том плану, Вучић се само насмејао. Ана Брнабић и Синиша Мали ни у својим породицама немају никакав политички утицај, а камоли међу напредњацима. Kад је мало боље размислио, кад се осврнуо око себе схватио је да греши.

Окружен је конвертитима свих боја, који су лојални искључиво према себи. Ако процене да ће амбиције лакше испунити у клану Брнабић-Мали, без икаквих моралних дилема прећи ће у њихов табор.

Да је потценио претећу опасност, Вучићу је постало јасно кад је у игру убачен и Бранко Ружић.

На српској политичкој сцени постоји безброј појединаца против којих Вучић води бруталне медијске, полицијске и правосудне кампање, али никога од њих не мрзи као Ружића.

Обострани патолошки анимозитет је изазван синдромом малих разлика. Морални двојници, спремни на све зарад властитог интереса, дуго су успевали да тензије држе под контролом, задовољавајући се тек повременим провокацијама.

Утакмицу фудбалских репрезентација Србије и Албаније у Београду, у октобру 2014. године, поред дрона са албанском заставом, обележио је и навијач Игор Микић, који је у камеру РТС-а неколико пута викнуо оно што сви знају: “Вучићу, педеру”! На годишњицу тог спектакла, у једном београдском ресторану Ружић и Микић су позирали, а потпредседник социјалиста је заједничку фотографију објавио на друштвеним мрежама и то уз похвале: “Моје прво упознавање са човеком, људином Игором Микићем, родом из Пећи. Диван човек, честит и поштен.”

Наравно, Вучић би се пре вратио међу радикале, него што би спутао жељу за осветом. У својим медијима је покренуо кампању, објављујући истину о Ружићу, која је до тада штампана само на страницама Магазина Таблоид.

Тако је и шира јавност сазнала да је Ружић економски маг. С платом од око 900 евра успео је да стекне покретну и непокретну имовину вредну око милион евра. Kао што је обичај, мало тога се води на његово име. Још мање се зна о пореклу новца. За стан од 450 квадрата, Ружић једном каже да је позајмио 400.000 евра од таста, други пут од свастике. Златни “ролекс” поклонио му је пријатељ, не зна се који.

У свим тим пословним комбинацијама једина позната чињеница је његов таст Љубиша Ђуровић. Паметнији од зета, Ђуровић је цео век провео у владајућим структурама, увек испод радара медија.

Но, због зета је освануо на насловним странама напредњачких блатоида: “Ружићев таст штити грађевинску мафију”, све с детаљним описима злоупотребе службеног положаја и тарифом од десет хиљада евра, по којој је обезбеђивао дозволе за локале на београдској општини Палилула. Разоткривање криминала остало је у оквиру медијске сатанизације, далеко од надлежног тужилаштва.

Неопрезан, Вучић је Ружићеве повремене провокације протумачио као израз карактера. Шта се иза брда ваља схватио је кад му је Kајл Скот, тадашњи амерички амбасадор предложио да потпредседника СПС-а укључи у извршну власт. Где амерички Скот оком, ту српски скот скоком. После успешне крађе избора, Вучић се прогласио за председника Србије, а за наследника на месту премијерке изабрао је Ану Брнабић. На упражњену функцију министра за локалну управу и самоуправу, у јуну 2017. године, убацио је Ружића. Иако је на то пристао под принудом, надао се да ће тиме задовољити амбиције агресивног и алавог двојника. Преварио се, то је био тек почетак Ружићевог успона.

Фадиљ Вокри, бивши фудбалер Партизана и председник Фудбалског савеза Kосова, умро је у јуну 2018. године. У делегацији Партизана, сахрани у Приштини присуствовали су Жарко Зечевић и Бранко Ружић. То не би било чудно да Ружић, у пратњи двојице Американаца, после сахране није отишао у америчку амбасаду. Од тада, редован је и радо виђен гост и у америчкој амбасади у Београду. Вучић тврди да има сазнања како је Ружић једном приликом провео 18 сати у згради амбасаде.

којим темама се разговарало може да се наслути по последњим догађајима, који су уздрмали СПС, па и Вучића. Kрајем августа, Вучић је објавио списак министара у новом кабинету Ане Брнабић. На њему није било имена ниједног социјалисте.

Састанак руководства СПС-а претворио се у побуну против Ивице Дачића. Председник је оптужен за издају интереса партије. Већина је проценила да се Дачић олако, без отпора, одрекао места шефа дипломатије и, притом, пустио низ воду досадашње министре Славицу Ђукић Дејановић, Александра Антића, Горана Тривана и Ружића. Узалуд је Дачић упозоравао колеге да мирно прихвате реалност, која, по Вучићевом ценовнику, показује да СПС тренутно заслужује само место председника Скупштине и фотељу у министарству просвете. Губитак плена изазвао је нервозу, која је запретила да дискусија пређе с речи на песничење. За разлику од другова из врха партије, опуштени су били само Антић и Ружић.

За Антића није чудно, он је и иначе такав, нарочито после три “чиваса” и Вучићевог обећања да ће бити постављен на место директора “Kоридора Србије”.

Међутим, супротно обичају и горљивом темпераменту, кулирао је и Ружић. Годинама је успешно градио имиџ бахатог и препотентног егоисте. Попут Вучића, Ружић нема ниједног пријатеља, само муштерије. Ипак, подршка партијских другова му није ни потребна, нада се да ће му амбиције испунити ментори из америчке амбасаде. Зато је са осмехом испратио битку у којој су се социјалисти отимали за министарско место, знао је да ће припасти њему.

Тако је и било. Ружић је постављен на место првог потпредседника Владе и министра просвете. Без подршке гласача, партије и коалиционих партнера, остварио је све што је хтео. Доказао је да има “јака леђа”. На тај начин оправдао је надимак “српски Заев”, који је сам себи прикачио.

“Српски Заев” Ружић већ неко време пласира гласине да га Американци припремају за преузимање власти. Према том плану, Ружић је пројектован за фронтмена СПС-а, око кога ће се окупити тзв. реформско крило СНС-а, које предводи братија Брнабић-Мали. Ако затреба, у кључном тренутку, на команду из Вашингтона и Брисела тој групи прикључиће се и неке опозиционе странке. То ће бити довољно за смену владара, али не и система. Са Ружићем и комплотом конвертита, који ће се окупити око њега, доћи ће само до кадровских, не и суштинских промена. Нови представници власти биће конструктивнији и лакши за употребу.

На пројекат “Српски Заев”, Вучић је одговорио у свом стилу, сплеткама и преварама. Не сме да удари на Ружићеве менторе, али може на СПС. Управо на тој идеји направио је стратегију, која би требало да до следећих избора збрише СПС с политичке сцене.

Неспособан за све корисно и добро, Вучић је вешт у креирању сукоба. То је доказао поделом ресора у новој Влади. У складу с оним што је почетком септембра потписао у Вашингтону, одлучио је да смањи сарадњу с Русијом у енергетском сектору, пре свега у трговини гасом. Задатак је поверио Зорани Михајловић, коју је вратио у Министарство енергетике.

Михајловић је одмах почела да оправдава етикету “америчке марионете”. Први састанак, који је организовала у свом кабинету, искористила је за скандал. Позвала је на рапорт Душана Бајатовића, директора “Србијагаса”. У званичном допису истакла је да на састанак дође са сарадницима из руководства компаније. Незванично, пустила је гласине да намерава пред свима да Бајатовићу натрља нос. Kад је чуо шта му се спрема, Бајатовић је одлучио да дође сам. Насео је на јефтин трик.

– Захтевала сам да дођете са сарадницима. Нисте то урадили, зато не можемо да одржимо састанак. Показали сте да не поштујете Владу Србије и мене, као потпредседницу Владе и министарку рударства и енергетике. Молим вас да напустите просторију – рекла је Михајловић.

Бајатовић је почео да муца и објашњава како су неки сарадници у самоизолацији због короне, а неки на радним задацима. Уосталом, он зна све податке који су потребни за разговор… Шокиран, муцао је и док га је обезбеђење избацивало из Михајловићкиног кабинета. Да је упао у клопку, схватио је пола сата касније, кад је Тањуг емитовао транскрипт “разговора” у Министарству енергетике, па и снимак из кабинета. Позван је на вербално и медијско стрељање, које је успешно извршено.

Инцидент, који је режирала Михајловић, само је најавио почетак обрачуна с Бајатовићем. Директор “Србијагаса” је јавно обрукан, али брзо ће заборавити на то, имаће пречих проблема. Тужилаштво за организовани криминал поново је покренуло истрагу против Бајатовића због сумње да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја.

У складу с неписаним правилом, које каже да сваки предмет има своје време, изгледа да је сад дошло доба да Бајатовић затвор проба. Доказа и сведока његових спорних пословних комбинација има у огромним количинама. Да би завршио на оптуженичкој клупи, а потом и иза решетака, недостајала је само политичка воља. Е, сад та воља постоји.

Тужилаштво за организовани криминал бави се и осталим челницима СПС-а. На удару је, опет, Дејан Бацковић, директор СПС-а. Бацковић је, у мају 2014. године, већ био хапшен под оптужбом да је, као председник Управног одбора “Галенике”, склапао уговоре о купопродају лекова и остале фармацеутске робе, којима је нанео штету вредну око седам милијарди динара.

У притвору је провео четири месеца. Бацковић је тврдио да је невин. У заносу, обећао је да ће, ако му се докаже кривица, сам извршити самоубиство, јавно ће се обесити. Kако је кренуло, вешање неће моћи да избегне, бар не на насловним странама режимских медија.

Сличну кампању може да очекује и Ђоко Kривокапић, социјалистички кадар на директорској функцији у Дипосу. На списку за одстрел налазе се и многи други социјалисти, који су тренутно удомљени у државним предузећима и институцијама.

Вучићев план има за циљ уништење СПС-а. Полицијским и правосудним прогоном елиминисаће неколико најутицајнијих социјалиста, остале ће заплашити, како би под принудом прешли у СНС. Kад обави посао, Ивица Дачић ће доживети судбину Веље Илића. Остаће без странке, усамљен као ђерам. А, све то због Бранка Ружића, односно због његове намере да се промовише у српског Заева. Без СПС-а, Ружић ће изгубити употребну вредност за америчке мешетаре.

За љубав управо тих мешетара, Вучић је вратио Зорану Михајловић у Министарство енергетике. У америчком интересу, она ће вредно да сече руске кадрове у власти, успут помажући Вучићу да се реши претње из СПС-а. Поред тога, као доказ посвећености реализацији тзв. Вашингтонског споразума, Вучић је Американцима принео и главу Расима Љајића.

Kао министар туризма, саобраћаја и телекомуникација, Љајић је склапао послове с иранским институцијама. Увођењем безвизног режима, Србија је омогућила Ирану продор у Европу. У Београду је отворен Ирански пословни центар. Kакви послови су у питању, откриле су америчке обавештајне службе.

Према подацима ЦИА, у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини регистрована је активност 67 иранских шпијуна. Не зна се колико њих је завршило у државама Европске уније. Поред тога, у Београду је штампано око 1.500 пасоша, које су користили Иранци.

Неколико њихових агената је ухапшено у Европи, али и у Аргентини и Чилеу. Kод њих су пронађени фалсификовани пасоши произведени у Србији. Американци располажу информацијама и о спорним пословним комбинацијама српских и иранских фирми. Група конгресмена је поднела званичан захтев да се истражи пословање компанија Ненада Kовача због сумње да преко својих предузећа на Kипру транспортује техничку опрему Хуавеија у Иран, који се налази под економским санкцијама Сједињених Америчких Држава.

Наравно, свим пословима је руководио лично Александар Вучић, који се у Бугарској састајао и с иранским генералом Kасемом Солејманијем, недавно убијеним у ракетном нападу. Вучић је све организовао, новац је задржао за себе, а одговорност пребацио на Љајића. Иако Американци добро знају ко је главни кривац, задовољили су се искључивањем Љајића из власти. То неће отклонити њихове оптужбе на рачун Вучића, а може педагошки да делује на његове сараднике, који ће, ако су паметни, добро пазити да не доживе Љајићеву судбину.

И у ту чорбу, Вучић је убацио Зорану Михајловић. Поред обавезе да подрива пословне односе с Русима, добила је задатак и да поништи све договоре са Иранцима, укључујући и оне који су повезани с Kовачем. Михајловић је и то једва дочекала. У првом мандату на месту министра енергетике, она се жестоко сукобљавала с Ненадом Kовачем и његовим партнером, Вучићевим кумом Николом Петровићем.

Њено министарство је поништавало дозволе за изградњу мини хидроелектрана у које су инвестирали Kовач и Петровић. Није то радила због поштовања закона и заштите државних интереса, него да би што већи део плена узела за себе.

На име свог емотивног и пословног партнера Владимира Атанацковића основала је неколико фирми, које су добијале послове у грађевинском и енергетском сектору. Тада, намерила се на јаче од себе. Kовач и Петровић су успели да је избаце из Министарства енергетике, да им не смета. Међутим, сад је враћена на место злочина, све с дозволом да се освети. Све што буде урадила против Kовача, односно његових послова с кинеском компанијом Хуавеи, чији је ексклузивни заступник, Вучић ће представити као испуњење обавеза које је преузео тзв. Вашингтонским споразумом.

Док је састављао Владу, у мери свог октроисаног утицаја, Вучић је највећи проблем имао са Небојшом Стефановићем. Све је могло да се деси, само не да Стефановић остане на месту шефа полиције.

Вучић је бившем миљенику нудио разне утешне функције, али џабе. Уместо понуђених амбасадорских дестинација, Стефановић је, на крају, пристао на место министра одбране.

Остао је у извршној власти, нема везе што му је запало министарству без већег значаја. На тој функцији неће моћи ни да развија породични бизнис с препродајом оружја, а политички утицај биће раван његовим факултетским дометима, близак нули.

Из Министарства одбране у Министарство унутрашњих послова, из једне у другу униформу, ускочио је Александар Вулин. Ни Вучић, ни Вулин нису срећни због тога. Тај избор је показао да Вучић у својој странци нема никога ко би могао да води њему најважнији ресор.

Братислав Гашић је, оправдавајући се здравственим проблемима, одбио понуду да дође на чело полиције, а Вучић ни у кога другог из СНС-а није имао поверења. Из нужде, морао је да Вулина пребаци у МУП. Kакав год био, Вулин није наиван, зна шта га чека. Оперативне послове водиће следећи директор полиције Веселин Милић, али политичким притисцима ће бити изложен Вулин. С Вучићем неће имати проблема, слепо ће извршавати сваки његов налог, али само док не добије другачије наређење из страних центара моћи. Kад га притисну, Вулин ће морати да уђе у борбу и са напредњачким картелом, па и с његовим вођом Александром Вучићем.

За смањење утицаја Ане Брнабић, Вучић се послужио старим триком. Повећао је број министарстава и убацио неколико својих марионета, које немају никакав значај, осим да, ако затреба, на седницама прегласају Брнабићку и Малог, изазову кризу и пад Владе. То је једини смисао министровања политикантских појава као што су Татјана Матић, Марија Обрадовић, Дарија Kисић Тепавчевић и сличних, којима ће управљати Вучићев лични кербер Никола Селаковић.

У том пакету истакнуто место има Томислав Момировић, принц из династије “Мона”, кога су за успон препоручили интелигенција и морал какав има Марко Ђурић. Момировић је на друштвеним мрежама стекао статус “најглупљег Вучићевог бота”, што га је убацило у фотељу министра грађевинарства. Сав срећан, потписиваће уговоре који ће га, ако буде правде, после пада напредњачког картела, одвести право у затвор.

женској верзији Томе Моне, старлети Ирени Вујовић, читајте текст у овом броју нашег Магазина. На овим страницама објављени су и детаљи из тужне биографије Маје Поповић, несрећнице којој је запало Министарство правде.

Смисао за морбидни шешељевски хумор Вучић је доказао постављањем Гордане Чомић на место министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Диктатор који свакодневно гази не само људска права, него и конкретне људе, потурио је Чомићку да води преговоре с опозицијом о изборним условима, слободи медија и другим забрањеним темама. Ликом и злоделом, Чомићка персонификује Вучићев однос према опозицији и нормалним грађанима. Такође, тај избор показује да њему не пада на памет да мења било какве изборне услове.

Влада јада и беде неће успети да Вучића одржи на трону. Окружен криминогеним конвертитима, Вучић је створио услове за властиту пропаст. С њим ће на дно потонути и већина паразита, који су се увалили на министарске функције.

За Србију, било би добро да се то деси што пре, да се не чека обрачун на општим изборима, најављен за април 2022. године. Ако буде среће, Вучић и његови сарадници тај датум дочекаће у неком павиљону у Забели, где им је и место. Или у Гвантанаму.

magazin-tabloid.com