Влада Србије планирала је ове године за покривање буџетског дефицита и враћање дугова да емитује и прода државне обвезнице у вредности од 408,49 милијарди динара, односно четири милијарде евра, што је два пута више од очекиваног прилива страних директних инвестиција.
Држава је и прошле године емитовала хартије у вредности четири милијарде евра, а додатно се задужила и кроз еврообвезнице. Тренд убрзаних зајмова се наставља и све указује на то да ће дуг од 14,5 милијарди евра расти, поготово када се додају и други начини позајмица. Због свега тога, пре свега неусклађености прихода и расхода, др Стојан Стаменковић је актуелни буџет назвао „дужничким“. То се посебно јасно види у ставкама које садржи државна каса око плаћања главнице и камата у приметно већем износу него прошле године.
Подаци потврђују да се држава задужује плаћајући све већу камату јер је по том основу 2010. године издвојен 236,1 милион, а у овој години ће камате бити тешке целих 300 милиона евра, што је још један мост попут онога на Ади. Или још један врло сликовит пример: Италија уз све проблеме које има и дуг од 1.900 милијарди евра продаје десетогодишње обвезнице уз интерес који ће платити купцима од 5,9 до 6,1 одсто. Србија је прошле године премијерно продала еврообвезнице са рочношћу од 10 година, уз камату од 7,25 одсто.
Привлаче купце све вишим каматама
– Кључно је то што држава издавањем обвезница покрива доспеће текућих обавеза, и то најчешће доспећа претходно издатих хартија од вредности (ХОВ). Уколико инвеститори искажу мало интересовање за ХОВ, држава ће имати озбиљан проблем у сервисирању доспелих обавеза. Да се то не би догодило, јавља се потреба да се инвеститори привуку с већом каматном стопом, тј. већим приносом, а то даље имплицира веће трошкове државе – објашњава др Мирослав Маринковић из Економског института.
– Проблем није мали, не зато што је ниво задужености сам по себи висок, већ и због тога што је цена задуживања, изражена у каматној стопи превисока. Уколико је она висока, то практично значи да повериоци или сугеришу да држава не би требало да се задужује или да не очекују да им се дуг у целини врати. Или ово прво због овог другог – оцена је економисте Владимира Глигорова.
Може ли, дакле, држава да престане да се задужује трошећи тако будућност сопствених грађана. Теоретски јесте могуће зауставити задуживање, наводи др Милојко Арсић, саветник премијера, али би то подразумевало „да се фискални дефицит сведе на нулу, а да су расходи исто колико и приходи“.
– Било би добро када би за почетак смањили динамику новог задуживања, али је питање да ли је и то уопште могуће. Образац развоја и тренутна снага српске економије не омогућавају прекид задуживања. Ми нисмо још увек изашли из кризе. Ако се нешто брзо не промени, бојим се да ће проблеми са којима се тренутно суочавамо ескалирати у наредном периоду – сматра др Љубодраг Савић.
Они који одлучују о задуживању, а посебан проблем је што дуг убрзано расте и што се до сада углавном само трошило а не и инвестирало, верују да ће, како то каже др Иван Николић, „доћи боља времена када би пристигле обавезе могле да се враћају из реалних извора“. Економисти, међутим, упозоравају да то да боље време неће тако брзо, уз процену неких да већ знамо до чега је све довела спирала увећања јавног дуга преко одрживе границе у Грчкој, те да бисмо “под истим условима ми доспели у још гору ситуацију”.
У прве три аукције у 2012. продати су записи у вредности од 21,2 милијарде динара (у две аукције продати су сви записи, а у трећој 98,7 одсто). До краја јануара у још две аукције биће понуђени записи вредни 13 милијарди динара.
Блиц
