Влада одустала од најављених реформи (ма иди бегај)

Замах у спровођењу економских реформи, до кога је дошло после формирања владе, био је краткотрајан, упозорио је јуче Милојко Арсић, представљајући нови број билтена ,,Квартални монитор” Фонда за развојекономске науке. После само неколико месеци нема ни наговештаја да се ради на њиховој припреми. Један од могућих разлога застоја уредник овог часописа види у готово сталном најављивању одржавања парламентарних избора. Таква могућност често се најављује, не само од опозиције, него и из редова владајуће коалиције, примећује.

– Могућност ванредних избора скраћује време за доношење одлука – напомиње Арсић. – То значи да се влада опредељује за примену популарних мера, које дају краткорочне позитивне резултате, чак и по цену да дугорочне имамо негативне, дискриминаторске и по привреду штетне последице. Влада одлаже суштинске реформе, које по правилу захтевају одређена одрицања и штедњу на кратак рок, да би се дугорочно оствариле веће користи.

Као пример предузетих на кратак рок популарних, а на дуже штетних мера, Арсић је навео отпис номиналних камата по основу пореских дугова и најављено селективно смањење пореза и доприноса за сектор информационих технологија.

Показатељи економских кретања из четвртог квартала 2012. и с почетка 2013. године показују знаке побољшања: привреда се благо опоравља, инфлација је нагло заустављена, спољни дефицит је мањи.

– Међутим, детаљнија анализа открива да је опоравак привреде ограничен само на два-три сектора, док је остатак привреде у рецесији – каже Арсић. – Висока незапосленост, која не показује знаке смањивања, потврђује да још није почео опоравак у највећем делу привреде Србије, а нови талас рецесије у ЕУ га отежава.

Иако је крајем претходне и на почетку ове године заустављена инфлација, а курс динара стабилизован, макроекономске неравнотеже су још високе. Спољни и фискални дефицит су високи, док висина јавног и спољног дуга не искључује могућност дужничке кризе. Поготову што неопходне реформе, које би то спречиле, изостају.

– Опоравак привредне је концентрисан на свега неколико делатности, као што су аутомобилска, фармацеутска и нафтна индустрија, док је већина осталих делатности у стагнацији или рецесији – указао је Арсић. – Зато ће се овакав раст привреде првенствено одразити на раст извоза, али у наредна два-три квартала неће повећати запосленост. Због тога у средишту пажње економске политике и реформи треба да буду системске мере којима би се покренуо раст производње у осталим делатностима, које представљају већи део привреде, јер само на тај начин може да се повећа запосленост.

У 2013. години оствариће се раст бруто домаћег производа од најмање 1,5 одсто, сматра Арсић, а Министарство финансија и привреде рачуна са повећањем БДП од два одсто.

– На основу података за прва два месеца ове године, оцењујемо да ће фискални дефицит бити већи од планираних 3,6 одсто БДП и да се према трендовима са почетка године креће ка износу од 4,5 процената БДП – рекао је Арсић. – Био би то висок дефицит, који би узроковао високо задуживање. Зато је неопходно припремити додатне мере штедње како фискални дефицит не би премашио четири одсто БДП.

Аутори ,,Монитора’’ оцењују да би требало почети са постепеним попуштањем монетарне политике, јер је инфлација већ три-четири месеца ниска, привреда је, са изузетком неколико грана, у стагнацији или рецесији, док је дефицит текућег биланса и даље висок.

– Постепено слабљење динара у односу на као резултат мање рестриктивне монетарне политике, представља превентиву, чији је циљ да се спречи нагла депрецијација до које би могло да дођеу случају смањивања прилива страног капитала – упозорио је Арсић.