Граница ове отровне материје требало би да буде 0,05 микрограма по литру, али је Влада одлучила да за сада и даље остане ниво од чак 0,25 микрограма * То је пет пута виши ниво токсичних супстанци од европског стандарда

Дозвољени ниво афлатоксина у млеку и у наредном периоду ће остати 0,25 микрограма по литру, одлучено је у Министарству пољопривреде а поново евидентирано у правилнику.

Овогодишња суша, која иначе погодује развоју микотоксичних гљивица у житарицама, пре свега кукурузу, разлог је више за такву одлуку, али је чињеница да постоје и друге методе заштите.

Народни посланик Демократске странке Горан Јешић, који је међу првима реаговао када се 2012. појавило млеко са већом концентрацијом афлатоксичних гљивица од до тада дозвољених 0,05 микрограма на литар, тврди у разговору за Данас да држава није предузела мере које је требало, с обзиром да је наше подручје подложно појави токсичне гљивице што се у процесу производње и складиштења не може избећи.

– Када смо већ такво поднебље, и када се у сушним годинама јавља ова гљивица, требало је само да се искористе залихе здравог рода из прошле године, када је кукуруз био изузетног квалитета. Реч је о хемијском процесу, и када се утврди концентрација гљивица код зараженог кукуруза он се помеша у одређеном проценту са здравим како би се укупно присуство токсина спустило на прихватљив ниво. Али питање је да ли те количине које се у папирима воде заиста имамо или су робне резерве покрадене – каже Јешић.

Произвођачи, међутим, тврде да ни концентрација од 0,5 микрограма на литар млека (10 пута већа од европског стандарда и дупло већа од важеће регулативе у Србији) не може да проузрокује здравствене проблеме, што потврђују и токсиколошке студије Војномедицинске академије. Такође, ради се о концентрацији која је прихватљива за три четвртине земаља света, а да су међу реткима који захтевају ниже присуство чланице ЕУ где је дозвољена количина 0,05 микрограма. Уколико би се тај стандард применио на српске произвођаче, већина фарми не би могла да обезбеди довољне количине хране од кукуруза европског стандарда, па би и сточни фонд и млекарска индустрија ушли у озбиљну кризу. С друге стране, појава афлатоксина пре пет година значајно је умањила српски извоз а штете што се домаћи производи на бази млека нису појавили на европским и руском тржишту износила је и до 150 милиона евра.

То је био и разлог да се у претходних неколико година мењају домаћа правила у производњи млека. Најпре је, када је “афера афлатоксин” доспела у јавност, “решење” пронађено тако да се крајем фебруара 2013. изменио правилник и уместо 0,05 дозвољена концентрација “попела” на 0,5. Реакције потрошача нису биле нежне, па су губици млекара забележени и на домаћем тржишту. Почетком јула наредне године дозвољена граница спуштена је на европски стандард од 0,05, али је свега 15 дана доцније пронађен компромис, и правилник опет измењен, а ниво афлатоксина ограничен на 0,25 или пет пута више него у ЕУ, а упола ниже него на преосталом међународном тржишту. И у јануару 2015. покушано је да се ове границе врате на 0,05 али је то трајало свега десетак месеци, када је поново постала прихватљива концентрација од 0,25 микрограма, која се одржава до данас.