Влада Србије ће ове године ангажовати институт Тонија Блера да би „побољшала“ сарадњу са медијима?!

Државне институције, јавна предузећа, сви органи власти државе Србије у претходној години уложили су додатне напоре, па и новац свих грађана, како би показали одговорност према јавном мњењу и спремност на сарадњу са медијима, притом дајући новинарима мање одговора него икада раније, док су на критике и питања узвраћали нападима и оптужбама.

* За велике напоре уложене у добар почетак сарадње са медијима пример је Министарство за рад запошљавање, социјална и борачка питања. Овај ресор Владе Србије је, након што га је преузео министар Зоран Ђорђевић, унајмио и приватну ПР агенцију, поред сталних сарадника и запослених у министарству.

Сви медијски сарадници министарства, и запослени и спољни, заиста су се ангажовали, организовали конференције за све важне теме, позивали медије, обећавали, па чак и успевали да доставе новинарима тражене одговоре, и то је трајало читавих неколико месеци, до прве озбиљније критике на рачун њиховог рада. А њихов рад платили су грађани Србије. И то би било оправдано да су грађани заузврат добили транспарентну власт, институције које су сервис грађана, које доносе одлуке и прописе у њихову корист и поштују њихове потребе.

* Уместо тога, добили су службенике у одбрани једног министра, који су своја врата за медије затворили први пут када се поставило питање о министарској плати, када се критиковао закон који уместо да дели правду, дели и дискриминише грађане, када се тражила одговорност за смрт радника на градилиштима…

* Први пут је ово министарство и човек на његовом челу доспело под лупу јавности када су учествовали на првомајском протесту радника, када се неко запитао – шта министар ради ту, да ли је дошао да чује проблеме радника или и он протестује и због чега и против чега.

Kада ниједно од ових питања није добило одговор, као ни оно колика је министарска плата, новинар Данаса назвао је Зорана Ђорђевића „табу министар“ у оквиру рубрике „личност Данас“. Од тада је, стекли смо утисак, и комуникација са редакцијом Данаса за ово министарство „табу“ тема. После тога су многа легитимна питања јавности остала „табу“, као што су рецимо оправдане критике на рачун закона о финансијској подршци породици који је израдило министарство рада.

Да закон уместо подршке, заправо дискриминише мајке и да има много недостатака, признале су чак и друге државне институције а обећано је да ће бити измењен. То се, међутим, до данас није десило. Kао што се тек сада, тачније јуче, најављује да почиње са радом национална СОС линија за жртве породичног насиља, иако су медији у више наврата постављали питање зашто држава касни са спровођењем ове мере.

Најтеже је било добити, па уопште и затражити, одговоре о одговорности за смрт непријављених радника на градилиштима у центру града, запослених на „пројектима од националног значаја“, безбедности радника али и свих грађана.

* На постављање „тешких“ питања током протекле године још је занимљивије реаговало јавно предузеће „Новинска агенција Тањуг“, правно непостојећи медијски сервис, угашен уредбом Владе Републике Србије још 2015. године који и дан-данас, уз знање па и заштиту исте те владе, послује и на тржишту продаје своје садржаје.

* О пословању непостојеће државне новинске агенције интересовали су се многи – углавном други медији који су директно оштећени нелојалном конкуренцијом коју држава производи финансирајући Тањуг. Интересовале су се за рад Тањуга и друге државне институције, углавном оне према којима Тањуг има нека од бројних дуговања, те морају да смишљају како да овај новац наплате. На питања новинара Данаса – колико то укупно и којим државним институцијама Тањуг дугује новца по основу разних пореза и дажбина, државна новинска агенција ни дан-данас није одговорила. Ни после званичног захтева за приступ информацијама од јавног значаја, ни након што је Повереник за информације од јавног значаја наложио управи Тањуга да достави Данасу ове податке, ни после свих опомена, објављивања текстова на ову тему…

Управа Тањуга није доставила тражене информације, у неколико наврата чак и са изговором да не знају о чему се ради и да питања нису ни видели, али зато су, с друге стране они тражили информације и користили своја права. Уместо да изврши решење Повереника, независне државне институције и контролног механизма, управа Тањуга одлучила је да од Повереника затражи информације колико је он новца уплатио другим двема, приватним новинским агенцијама.

Чак ни када су добили одговор да Повереник није давао новац њиховој конкуренцији, они нису објаснили колико Тањуг дугује свом оснивачу – држави. Али и цела држава оличена у Влади Републике Србије показала је у претходној години прилично игнорантски став према медијима осим када треба показати како су задовољни „слободом медија“ и „нивоом демократије“ у земљи, како је баш ове недеље истакла председница Владе Ана Брнабић.

* Сваки пример флагрантног кршења слободе говора и изражавања и говора мржње у медијској сфери, Влада и њени чланови су у овој години користили као показатељ управо супротног – толеранције, демократије и слободе. Слободе да свако ради шта хоће, медији крше новинарски кодекс па и основна људска права и Устав Србије, а докле год то није усмерено против власти, дозвољено је.

А ако је и усмерено против политичких противника власти – бивало је чак награђено, и то позамашним износом буџетског новца на неком од сумњивих медијских конкурса које је држава спровела. Тако су опет највеће цифре на конкурсима за пројектно суфинансирање добили прорежимски таблоиди и фантомске медијске организације, захваљујући лажним стручњацима којих је било на све стране, само није било одговорних за злоупотребе нити надлежних за полагање рачуна јавности.

* Можда ће у наредној години у томе помоћи спољни сарадници, маркетиншки стручњаци из Института за глобалне промене Тонија Блера, које је путем конкурса Блеров институт запослио специјално за сарадњу са Владом Србије.

Ангажман о коме ниједан податак до данас грађани Србије нису добили од својих званичника, осим уверавања да се ради о волонтерском раду, хуманитарној помоћи за коју се неће издвојити ниједан динар из буџета, а све захваљујући посредним сазнањима и истраживањима малобројних радозналих новинара.

Данас.рс