Хитне мере и штедња потребни су због нереално кројеног буџета и пада прихода, рекао је јуче Стојан Стаменковић приликом јучерашњег представљања најновијег броја „Макроекономских анализа и трендова”, додавши да је потпуно неизвесно како ће влада успети да уштеди 40 милијарди динара. По њему ММФ није изричито препоручио замрзавање плата у јавном сектору и пензија, али се чини да ће то бити неизбежно, а да при том мале плате и пензије буду изузете од оштријих мера.
Да би се избегле мере за „гашење пожара” потребни су планови и реформе, поручује Стаменковић: фискална праведност, одрживост и растерећење производње, независност и раздвајање локалних и централних јавних финансија, одрживост социјалних функција државе (пензије, здравство, образовање и социјална брига) и битно поједностављење, спајање и економичност функција државе.
Владимир Вучковић, у улози члана Фискалног савета, рекао је новинарима да је добро да влада наговештава реформу делова државе, јавних предузећа и оних у реструктурирању, али је питање како ће да се спроведе и какви су средњорочни планови. Раст јавног дуга неће моћи да буде заустављен само до сада познатим пакетом мера.
– Остаје да се види како ће се мере остваривати и какве су пројекције за наредне две-три године – рекао је Вучковић. – Немамо проблем само у овој години. Јавни дуг ће наставити да расте и потребно је да у 2014. и 2015. имамо једнаке уштеде као и у 2013. години”, додао је Вучковић.
Према његовим речима, Србија има залихе новца за неколико месеци, али је питање да ли ће отплата јавног дуга бити могућа у наредним годинама, због чега је потребно да добијемо квалитетне мере.
– Будалаштине су да нам прети грчки сценарио, јер је тамо пукао банкарски сектор – уверен је Стојан Стаменковић, уз напомену да се о стању финансијског сектора у Србији и ММФ похвално изразио, уз извесне препоруке како му додатно помоћи.
На питање – да ли је Народна банка Србије правилно поступила кад је снизила референтну каматну стопу на 11 одсто, он је одговорио да је требало сачекати да се колебање курса заустави.
Подизање стопе доприноса за пензијско осигурање са 22на 24 одсто, док се у исто време смањује пореска стопа на зараде са 12на 10 процената само је, по оцени стручњака МАТ-а, исправљање погрешног Закона о фискалној децентрализацији из 2011. и потврда нестабилности пореске политике.
Индустријска производња од почетка године до краја априла била је већа за 5,3 одсто него у истом периоду 2012, у прва четири месеца извоз је повећан за 24 одсто, промет у трговини на мало у априлу био је већи него у претходном месецу, успорен је и пад реалних зарада, што охрабрује. Али, без нових инвестиција овај повољан тренд неће се одржати, указао је Владимир Вучковић, уредник МАТ-а.
Нажалост, инвестиције бележе озбиљан пад, тако да је неизвесно колико ће потрајати наведена пожељна кретања у привреди.
Наведени наговештаји оживљавања привреде још се не виде у животу као раст стандарда и запослености, примећује Стаменковић, један од аутора и члан Савета гувернера НБС. На пад инвестиција указује неколико посредних показатеља – смањење производње неметала у прва четири месеца за девет одсто, цемента за 11, послова у грађевинарству за 19 и увоза средстава рада за седам процената.
– Главни проблем је фискална консолидација, јер ни озбиљан раст неће бити одржив без инвестиција – закључује Стаменковић.
Према његовим речима, у овој години Србији је неопходан укупан обим улагања од шест милијарди евра. Од тога би око 1,8 милијарди требало да чине директне стране инвестиције.
– У прва три месеца достигле су око 150 милиона евра, а до краја године неће премашити милијарду евра – оценио је Стаменковић.
За инвеститоре је неизвесно хоће ли се усвојити препоруке ММФ-а и кренути ка фискалној консолидацији, указују аутори МАТ-а. Та неизвесност је, сматра Стаменковић, проузроковала нагли пад курса динара последњих дана.
– Кад је почела расправа у влади да ли мора да се замрзавају плате и пензије – једни су били за, а други су говорили – то никако, за инвеститоре је био знак да се повуку. Послали су поруку свету да не знају шта ће да раде – рекао је Стаменковић.
А. Микавица
——————————————
Кнежевић: Као да је почела предизборна кампања
–Мере владе више су заштита страначких интереса него озбиљне реформске мере примерене ситуацији у којој се налазимо. Као да је предизборна кампања почела – каже за наш лист Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа.
Уштеде на расходној страни буџета и смањење трансфера локалним заједницама ће смањити потрошњу. Она ће смањити привредну активност, повећати стопу незапослености и знатно умањити приходе од пореза на потрошњу. Растерећење привреде и побољшање услова пословања, сматра Кнежевић, није ни поменуто, а само привреда, ефикасна наплата пореских принадлежности и борба са црним тржиштем и сивом економијом могукраткорочно побољшати приходе буџета.
Пропустили смо да дамо одговор на питања – зашто падају приходи буџета, расте број незапослених и зашто нам је буџетски дефицит 50 одсто већи од планираног – рекао је Кнежевић.
Е. Р.
Политика
