Влада Србије плаћа страним фирмама да униште домаће

Србија немилице траћи новац пореских обвезника на контроверзне програме запошљавања, односно плаћање превасходно страним инвеститорима по 5.000 евра да би запослили једног радника. Да тај модел није дао резултате, већ је само направио штету, сведочи пример АХА Муре која је приватизовала Први мај из Пирота, а који је данас у стечају.

Стечај логичан крај за велики број српских предузећа

– Наша влада је заправо купила Први мај, па га поклонила АХА Мури која је сада у стечају и у Словенији. Погледајте парадокс: држава је платила из Фонда за развој словеначкој компанији 4,5 милиона евра да би запослила 1.200 радника који су већ били запослени! Сад немамо ни фабрику, платили смо запошљавање 1.200 људи и произвели 1.200 социјалних случајева. Ако је то добра политика и ако за то нико не сноси никакву одговорност, онда срљамо у пропаст – каже за “Вести” Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.

Остају отворена питања какве банкарске гаранције “послодавци-инвеститори” прилажу код аплицирања за фондове, али је очигледно да Влада нема намеру да одустане од лоше праксе, што се види по новцу опредељеним за субвенције и у ребалансу буџета за 2014, а вероватно и идућу годину.

Странци запрепашћени

Доминик Строс Кан

Већ заборављени економски саветник премијера Доминик Строс Кан, бивши први човек ММФ-а, био је шокиран кад је лане чуо колико новца Србија издваја за субвенције.

– Могу само да вам кажем да су странци запрепашћени субвенцијама које издвајамо, где нам шта иде – рекао је Вучић, представљајући својевремено свог економског саветника.

Према извештају Министарства финансија о државној помоћи за 2013. за ту намену је потрошено 778 милиона евра. Ту су државни губиташи, ново запошљавање и покривање губитака.

– Реч је о обичном авантуризму и корупцији преко леђа оно мало здраве привреде и пореских обвезника. Само Симпо нас је по истом моделу коштао скоро 70 милиона евра, радницима Фијата у Крагујевцу држава плаћа пензионо и социјално осигурање. Заправо смо ми проточни бојлер где се силан новац извлачи, а компаније уништавају. Ми се хвалимо пред странцима да имамо јефтину радну снагу. Па знате, робовласничко друштво је имало најјефтинију радну снагу јер је била бесплатна, па је пропало – додаје Кнежевић.

Бројке говоре да гро новца за куповину радних места, чак и у висини до 10.000 евра по раднику, одлази странцима. Влада се хвалише како је и 11.000 домаћих предузетника добило подстицаје, али Кнежевић сматра да се ту крије варка.

Авантуризам и корупција преко леђа здраве привреде и пореских обвезника: Милан Кнежевић

– Од свег новца 76 одсто је отишло странцима. При том се то ради крајње неселективно, а не секторски па да, рецимо, стимулишемо аграр или инфраструктуру или воћарство. Ми никакве критеријуме немамо. Уосталом, субвенције су неуставне јер стављају учеснике на тржишту у неравноправан положај – додаје Кнежевић.

У државној управи 63.000 саветника

Делегација ММФ-а је стигла на преговоре с Владом Србије и на столу би се лако могло наћи питање огромног вишка државних чиновника. Међутим, Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије при ММФ-у, у изјави за “Политику” наводи да ти резови не морају да буду тако болни.

– У државној управи је запослено 63.000 консултаната. То су људи који већ имају посао и који, ако би се срезале саветничке позиције, не би остали на улици – наводи Антић.

Држава не отклања узрок милионске незапослености и рада у сивој зони. Узрок су високи порези и доприноси. Око 400.000 запослених ради у сивој зони, а за то је одговорна држава, а држава ће бити закинута за милијарду динара, јер је толико приходовала од пореза и доприноса плаћених за 140.000 људи који су прошле године легално запослени.

– Послодавци не запошљавају кад им држава даје субвенције, већ кад имају повећану тражњу за робом коју производе. Незапосленост је системски проблем. Она се не решава субвенционисањем инвеститора – истиче наш саговорник.

Љ. Ивановић – Вести