Влада свима диже порезе и смањује плате и пензије а агенције које не раде апсолутно ништа и којих је преко 159 нико и не помиње

Влада у прошли четвртак није дозволила да 150 људи пређе у агенције, да би тиме број запослених у администрацији достигао утврђену квоту од 28.400 – рекао је Александар Вучић, први потпредседник најавивши тиме ригорозне мере штедње међу којима је заустављање запошљавања у државној администрацији. Следећи корак би, судећи по његовој изјави, могао да буде преиспитивање рада агенција и осталих владиних тела. У јавном сектору запослено је више од 550.000 људи, а 460.000 у приватном сектору, што ниједна привреда не може да издржи, рекао је Вучић.

Да ли је то озбиљнија најава одавно датог обећања да ће се смањити или бар рационализовати број запослених у државним органима и пратећим службама остаје да се види. Да има наде може се наслутити по анкети Министарства финансија које преко Управе за трезор прикупља податке о агенцијама и осталим владиним телима – колики су им приходи, колико имају запослених и колике су им плате. Тек када направе централни регистар запослених, односно „личне карте” државних тела знаће шта и како даље са њима.

Званично се оперисало с податком да у Србији постоји око 130 агенција, управа, завода, дирекција и фондова, али пошто не постоји јединствен списак, претпоставља се да их има и више. Чак 170.

Према подацима Министарства финансија за агенције које се финансирају из буџета Републике Србије у овој години издвојено је 2.190.558.000 динара.

Било је најава да би могла бити укинута чак половина, Министарство финансија и привреде је прошле јесени направило списак за брисање двадесет тела, седам за спајање, а за шест је требало размотрити да ли су неопходна. На крају је одлучило да само седам угаси.

Њихове надлежности пребачене су се на министарства или друге државне органе, који су преузели запослене.

Тако је после гашења за њихов рад ребалансом буџета на пример за прошлу годину планирано око 10,76 милијарди динара.

Где је суштинска уштеда код укидања владиних тела, ако ће њихови запослени задржати посао, а самим тим ће остати трошкови за плате и пословање?

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине које је укинуло две агенције и преузело њихову делатност и запослене уштеду види у следећем:

– Сада више немате три директора, помоћнике, саветнике директора, а уштедело се и у брзини и ефикасности у раду – наводе у овом министарству.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета каже да се уштеде постижу ограничавањем плата, али и мањим закупнинама пословног простора. – Чини се да агенције нису укидане по томе да ли су суштински потребне или не већ према људима који су у њима радили – сматра Савић.

Без сумње, каже он, Србија има неуобичајено велики број агенција, десет пута више него што их има Немачка. Али ипак при рационализацији треба бити обазрив.

– Морамо оставити оне агенције које постоје у Европској унији, јер усаглашавањем нашег законодавства са европским таква обавеза се намеће. Основни разлог због којег је растао број ванбуџетских институција, односно агенција, фондова и слично, јесте намера да се процес прикупљања и трошења јавних средстава стави ван парламентарне контроле. Оне су служиле за страначке кадрове и када говоримо о рационализацији мисли се на њих – наводи Савић.

———————————————-

Могуће спајање

Проф. др Ана С. Трбовић, декан Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), као стручњак пројекта Европске уније који се бавио реформом јавне управе у Србији урадила је анализу на основу које тврди да велики број агенција може да се уклопи у министарства или споји у једну са више функција.

– Истовремено један број агенција, односно институција мора да буде независан из аспекта спровођења правних тековина ЕУ. Поред тела које гарантују независност судства и институција чију независност и Устав гарантује као што је НБС, реч је о не више од двадесет агенција од којих неке могу да се споје – наводи наша саговорница која предаје предмет Управљање јавним сектором.

Финансијску анализу, каже, тек треба урадити, али свакако је реч о преклапању надлежности у једном броју случајева, односно непотребном броју запослених, али још важније – неефикасности која произлази из сложеног система који кошта и привреду и грађане, а они добијају скупе, а лоше јавне услуге.