Да нема одлива радне снаге и радника са несигурним приходима који послују у зони сиве економије, стопа запослености у Србији била би знатно нижа, а број званично незапослених изразито већи. То је, укратко, одговор економисте Драгована Милићевића на поруку државе да је опоравак тржишта рада у Србији у протеклих пет година резултат повољних макроекономских кретања. Осврћући се на званичне процене, он подсећа да се број становника у земљи од 2015. смањио за око 400.000, по основу негативног прираштаја, смртности, броја оних који су се привремено и трајно иселили, неформалне запослености… Формално запослених у Србији је 2,1 милион, а управо анализа контингента радно активних даје слику стварног потенцијала радне снаге и интензитета миграције.
– За претходних 12 година из Србије је отишло око 460.000 људи, у 2018. око 58.000 радно активних, а они који су се доселили, њих око 20.000, или су пензионери или они који се нису снашли негде тамо. Ипак, већина њих није радно активна. Сви ови подаци указују на велико демографско пражњење нашег простора, али и на то да се незапосленост вештачки смањује, преко миграционих кретања, као што је то било шездесетих година прошлог века, када је Тито испоручио Бранту милион грађана Србије у Немачку – подсећа Милићевић.
Ипак, то није горући проблем Србије, већ да наша земља и даље има релативно мали раст запослености.
– Не треба да гледамо колико је незапослених, јер је очито да се незапосленост смањује по разним основама. Битно је колико је радно активно становништво уистину ангажовано, а чињеница је да оно углавном одлази из земље између 30. и 45. године живота, кад је најпродуктивније и најпотребније земљи. Зато се ја и не бих превише хвалио растом запослености – сматра Милићевић, додајући да раст стопе запослености није дошао као резултат изразитог повећања запошљавања у Србији, већ дејством других фактора. Један од њих је и увођење концепта да је запослен свако ко је имао чак и само један радни сат у неформалној запослености. Статистика га категорише као запосленог, што доводи до мање-више потпуно искривљених података. Постоји и теза да би нагли раст запослености требало да прати повећање БДП-а, али по овом економисти то није могуће уколико се не повећа и потрошња, што није сасвим логично будући да су нам дохоци ниски.
– Номинално, у 2018. је реалан раст потрошње био само један одсто, што је изузетно мали раст – подсећа Драгован Милићевић.
Стручњаци не споре да је незапосленост делом смањена и захваљујући отварању радних места и привредном расту, али према мишљењу Марија Рељановића, истраживача са Института за упоредно право, постоје две ствари због којих ситуација није таква каквом се чини.
– Актуелна стопа незапослености, како је политичари статистички изражавају, не мора да буде уопште реална, јер се ради према Анкети о радној снази која, да бисте били незапослени, тражи мноштво услова, а да бисте били запослени – само да сте радили неколико сати у последњих неколико месеци и за тај рад били плаћени. Друго, када се покаже да незапосленост пада, а запосленост расте, испоставља се да та нова запосленост заправо није она права, квалитетна запосленост. Ево и зашто. Око 80 одсто тих људи су они који су запослени на одређено време, показују истраживања, тако да ће они кроз одређени период опет бити незапослени – објашњава Рељановић, потврђујући да и економске миграције утичу на пад стопе незапослености.
С друге стране, ако имамо нагли раст броја запослених, како власт поручује, онда би требало да нагло расте и БДП, јер друштво више производи. Али, како додаје Рељановић, код нас раст запослености не прати раст БДП-а, што значи да са том статистиком ипак нешто није у реду.
– Ти послови су очито толико лоше плаћени, да у својој укупности не могу да утичу на привредни раст и стандард грађана у целини – изричит је Рељановић.
Међутим, у анализи трендова на домаћем тржишту рада коју је недавно објавила Народна банка Србије, пише да је у протеклих пет година стопа активности, обрачуната као учешће радне снаге (запослених и незапослених) у радно способном становништву, повећана за 4,9 одсто, а од 2014. до другог квартала 2019. године повећана је и стопа укупне запослености, на 49,2 одсто.
Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс
