ВЛАДАР ИЗ СЕНКЕ: Моћ није у рукама Брисела, него у Берлину

Европски аналитичари оцењују да највећу моћ у ЕУ немају Брисел, Париз или Лондон, већ Берлин, што је потврдила и криза у еврозони.

“Пре пада Берлинског зида, Немачка је била нека врста границе Европе. Сада је у центру Европе, и у географском и у економском и у политичком смислу”, рекла је за АФП Карел Лану, директорка Центра за студије европске политике, са седиштем у Бриселу.

Берлин је, према њеним речима, место где се доносе одлуке.

“Током финансијске кризе, видели смо да најважније место није Брисел, већ Берлин”, рекла је Лану.

Француска агенција наводи да је уједињена Немачка, 25 година после пада Берлинског зида, постала неоспорни економски гигант ЕУ и да је, као таква, више пута била у прилици да спасава еврозону од колапса, помажући најтеже погођеним државама.

Ханс Кунднани, из Европског савета за спољне односе, са седиштем у Берлину, сматра да поново треба размотрити резултате пада Берлинског зида

“Од почетка еврокризе и дебате о немачкој моћи која је уследила, последице пада Берлинског зида пре 25 година делују сасвим друкчије него што се то чинило на 20. годишњицу, 2009”, рекао је он.

“У светлу еврокризе, морамо да преиспитамо последице немачког уједињења.”
Аналитичари објашњавају да немачка снага потиче од економског успеха те земље, која је дуго времена током 20. века сматрана за европског “болесника”.

Лану верује да је садашња доминација Берлина “вероватно привремена” због дугорочних проблема с којима се Немачка суочава, посебно у виду ниске стопе природног прираштаја и смањења броја становника.

Ангела Меркел
Она је приметила и да традиционална европска привредна локомотива – Француска и Немачка заједно – сада посрће због економске слабости Француске, која је суочена са стагнацијом привредног раста и високом незапосленошћу.

Има и оних који критикују Берлин због тога што, упркос улози доминантног играча на европској сцени, не показује спремност да стане на чело континтента због своје ратоборне историје.

Међу њима је и шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски, који је изјавио да највећу опасност не представља немачка агресија, већ немачка пасивност.

“Немачка не сме да доминира Европом, али не сме ни да покаже мањак снаге за предвођење реформи”, рекао је Шикорски.

Када је реч о спољној политици, Немачку ван Европе сматрају најважнијим актером, док у ЕУ влада утисак да није спремна да активно игра улогу.

“Велики проблем данас је то што је Немачка изузетно уздржана према свеобухватном ангажовању на светској сцени, а то спречава и Европу да делује”, сматра Лану. “Немачка мора да преузме већу одговорност на међународној сцени.”

Констанце Штелценмилер, из Брукингс института у Вашингтону, оцењује, међутим, да је Берлин све активнији и подсећа на недавне одлуке Немачке поводом украјинске и сиријске кризе.

“Да ми је неко рекао пре пола године да ће Немачка увести трећи степен санкција Русима и испоручивати оружје Курдима, одговорила бих да је то незамисливо”, рекла је Штелценмилер.

Танјуг