Владику Филарета прогоне јер је антиновотарац и патриота

Председник Америке је рекао да су му на Балкану највећа кост у грлу Србска и Грчка Црква. Чини ми се да тај проблем решавају са Србском Црквом, јер нас подјелише и поцепаше.  Уводимо римокатоличко богослужење на мала врата. Е то нећемо дозволити…“

Владика милешевски Филарет

        Помоз Бог, поштована браћо!

Ја сада тренутно живим и радим у Београду, а иначе сам родом из Пријепоља које много волим, и у које често идем. А када сам тамо трудим се да што више посећујем Божије службе посебно у манастирима Епархије Милешевске.

Обраћам вам се са циљем да вам пренесем неке свтвари које сам лично доживео и чуо од Владике Филарета коме покушавају да сместе финансиске малверзације односно старо средство када треба уклонити неподобног Владику.

Од када је дошао у ову епархију пре више од  10 година владика Филарет је био познат по његовим истинољубивим родољубивим беседама, у коима је једноставно као и сваки родољубив Србин изражавао бол због рана рода свога. Знао је да критикује власт, како локалну тако и државну због разних проневера и издаја свога народа, који нестаје, а кога је увек позивао да долази у Своју Светосавску Цркву.  Корио је и  народ често због тога што није као што су му преци били. Прошле године је на бадње вече беседио о томе како је он из родом из камените Херцеговине и никада нису гладовали, а ето народ плодне Рашке области неће да ради земљу и држи стоку и на ивици је егзистенције.

Поред тога од самог његовог доласка па све до сада готово сваке године буде неко освећење новообновљеног манастира, на коме се увек домаћински приреди народни сабор. Обновио је преко 10 немањићких задужбина у којима се данас врши Божија служба, и то не нека измењена, него онаква служба каква је вековима и била без икаквих додатака и одузимања. Служба по типику, по предању, значи  како је владики предао његов духовни Отац блаженопочивши Патријарх Герман такву службу и владика држи, и често јавно истиче да никавих новотарија неће бити. Пре пар година на Слави Манастира Куманице на граници са Црном Гором пред  пар хиљада људи овако је између осталог беседио Владика Филарет:

,,Председник америке је рекао да су му на Балкану највећа кост у грлу Србска и Грчка Црква. Чини ми се да тај проблем решавају са Србском Црквом, јер нас подјелише и поцепаше.  Уводимо римокатоличко богослужење на мала врата. Е то нећемо дозволити…“

У свим Храмовима ове епархије,  када свештеник износи на литургији свете дарове за причешће вјерног народа он уве каже: ,,они који су се постом и молитвом и исповешћу припремали за свето причешће нека понављају речи молитве“…. Значи у Милешевској епархији се држи предање и о овој највећој Светој тајни баш по  Номоканону Светог Саве, број 228, који је свака побожна Србска душа вазда знала (за разлику од неких других епархија где може да се причести и јеретик, или незнабожац –свак ко може да зине).

Моја рођена сестра је била једном у Манастиру Милешева и за причешће је приступио један господин када је рекао на питање свештенослужитеља да није постио он му је рекао  да се овде држи као што је Свети Сава оставио. 

На крају слагао бих вас ако бих вам рекао да мени као вјернику не смета ништа код Владике Филарета, и ја мислим да је могао многе ствари да ради другачије, али знам да му није лако. Али оно главно а то је да је он чувар чистоте вјере је тачно.

 На Хиландару ми је један монах  рекао: Владичини лични грјеси су његови, а нама је да се за таквога владику молимо и да трпимо. А и не треба заборавити ни народну: народна каже „по селу Попа“, а какво је село тј. Србски народ Рашке области ево једног примера. Једна докторка гинекологије у Пријепољу где је однос Срба и Муслимана приближно једнак је мојој жени причала да много више абортуса врше  Србкиње него ли Муслиманке. Скоро је Начелник гинекологије муслиман одбио из верских разлога да извршава абортус. Све вам ово наводим зато што је тамо одавно присутна и једна локална хајка на владику кога везују за разне прљаве ствари, коју чак и неки монаси шире а нико се не пита какви смо ми тј народ који живи ту.

А предање нам каже:

         ,,Онај ко поседује благо бива нападан од разбојника, а ономе ко ничега нема неће досађивати разбојници. Ко поседује благо праве вере жестоко је нападан од непријатеља! Непријатељ свим силама напада правоверне, покушавајући да их пред светом представи као поражене са истим циљем са којим настоји да јеретика покаже као човека врлинског живота и достојног сваког поштовања. Са каквим, дакле, лукавством које људски уме не може често прозрети делује зли дух у корист јереси и на штету истинитог хришћанства! Нажалост, ова његова подвала даје веома поразне резултате: њоме бивају уловљене и на пут погибељи поведене хиљаде и хиљаде душа! Многи јеретици и расколници живели су у строгом подвижништву, а када су прихватили Православље, почели су испољавати различите слабости. До каквог нас закључка ово може довести? У првобитном њиховом стању непријатељ није војевао против њих, држећи их за своје, док је у другом устао на њих, објавивши им страшну војну јер су јавно признали и исповедили да су непријатељи његови. Свето Писмо злог духа назива не само непријатељем него и осветником. Лукави не само што се бори против човека него, будући пун најљуће зависти против човека, не може да равнодушно посматра како се човек испуњава врлином и како угађа Богу, па се свети због његових богоугодних дела, наводећи и изнутра, распирујући у човеку пламен најразличитијих страсти.да јеретика ђаво не напада јер је он потпуно у његовој власти, многи јеретици су били велики подвижници“ (Свети Игњатије Брјанчанинов, „Слово о јереси“).

Никола Коковић, Борба за веру