Владимир Јакуњин, председник Руских државних железница задовољан је реализацијом руског кредита од 800 милиона долара намењеног изградњи српске железничке инфраструктуре. Он каже да се на прузи од Београда до Панчева ради и брже од плана, али да на Коридору 10 постоје проблеми које треба решити.
– Српске железнице нису потписале допунски Анекс 2 уговора. Мада смо више пута разговарали о свему и све усагласили. Надамо се подршци ресорне министарке. Због тог непотписивања бојим се да ћемо изаћи из договорених оквира и да ће цела инвестиција бити окончана тек 2018. У целини позитивно оцењујемо реализацију овог пројекта – каже Јакуњин, који је о томе јуче разговарао са министарком Зораном Михајловић. Он иначе припада најужим политичким круговима у Москви. Близак је сарадник председника Владимира Путина. Према наводима медија, Јакуњин је наводно, као и Путин, радио за совјетску тајну службу КГБ. Након Путиновог ступања на дужност председника 2000. године, он је од заменика министра саобраћаја постао директор Руских железница, које остварују промет у милијардама долара.
Да ли је цена разлог што радови на железничком Коридору 10 нису почели средином године? Да ли ће на крају коштати више од 89 милиона долара као што је првобитно процењено?
Цена је усаглашена. Преговарали смо и пристали на смањење вредности овог пројекта за 5,6 милиона долара. Када је све већ било договорено појавиле су се нове жеље за смањење вредности радова. Ми то не можемо да реализујемо по тој цени. То је нереалан захтев српске стране. Српски стручњаци су потврдили да ти радови не могу да се реализују по нижој цени. Неки руководиоци српских железница без оправданог разлога говоре о новом смањењу цена. Ми на то нећемо пристати. Постоји једна руска изрека: „Кад се чини треба да се прекрсти”.
Колико ће бити учешће српских фирми у том пројекту?
На основу међувладиног споразума подела учешћа је 70 и 30 одсто. Руси су тражили да наше учешће буде 75 одсто, али ми смо подржали наше српске пријатеље и пристали да буде веће учешће српске стране. Овде ће српски извођачи добити послове у вредности од 260 милиона долара.
Докле се стигло око преговора о набавци 27 возова који ће бити финансирани са 100 милиона долара из овог кредита?
Ти преговори се воде и сада су у завршној фази.
Премијер Александар Вучић недавно је у Пекингу договорио да Кинези граде пругу Београд–Будимпешта. Да ли то нешто ремети, односно да ли се то уклапа у већ зацртану динамику с обзиром на то да се из руског кредита финансира изградња дела те пруге од Старе Пазове до Новог Сада? Како уопште Русија гледа на кинеске инвестиције у овом делу Европе?
Ваш премијер је са Кинезима разговарао о брзим пругама и то не утиче на развој нашег пројекта. Сматрам да развој инфраструктуре увек представља позитивну ствар која позитивно утиче на економију Србије.
Руске железнице су профитабилна компанија, која запошљава милион људи? Који је ваш рецепт за пословање без помоћи државе?
Ако ваша влада затражи неки савет ја ћу јој га дати. Пракса у свету говори да трошкови путничких возова увек траже државну подршку. Не може све да буде комерцијално и исплативо. У свим земљама, па и оним најбогатијим, државне инвестиције представљају 60 одсто свих инвестиција када је реч о улагању у изградњу железничке инфраструктуре и брзих пруга.
Како се на пословање руских железница одражавају санкције Европске уније ?
На пословање руских железница више утиче економска криза него санкције. Оне изазивају тешкоће, али ми настављамо рад и у целини то не утиче толико на наше пословање.
Као председник Фонда „Андреј Првозвани” учествовали сте јуче у Београду на конференцији посвећеној стогодишњици Првог светског рата. Каква порука је послата са тог скупа будући да се одвија у светлу украјинске кризе?
Смисао те конференције био је да научно анализирамо догађај који је сто година иза нас и да пронађемо мост између далеких и садашњих догађаја. Сматрам да су Европљани таоци слепог слушања Америке по питању Украјине. Политичка криза у Украјини је почињала као криза власти, а прерасла је у политички конфронтацију коју сада подржавају Америка и западноевропске државе и то представља инструмент притиска на Русију. Мислим да више ни Европљани нису задовољни што су увучени у ову кризу зато што је реч о фашизацији Украјине која може да доведе до фашизације Европе.
Сваке године на Родосу организујете Дијалог цивилизација. Као организатор таквог скупа како видите разрешење украјинске кризе ?
То више није само унутрашња политичка криза него је инспирисана утицајем споља. Ове снаге су предалеко отишле зато што је реч о жртвама хиљада људи. Контрола медија на Западу спречила је људе да имају објективну слику шта се заправо тамо дешава.
Колико је могуће да Србија остане неутрална, да се не приклони ни Западу ни Русији?
Овај рат се води у дворишту сваке куће и зато нико не може да остане неутралан. Дешава се у Европи. Србију терају да заузме одређени став. Међутим историја Србије, Југославије и борба са фашизмом показује једнозначно какав став Србија треба да има.
