Формирање нове мањинске владе у Црној Гори не тече темпом који су очекивали њени иницијатори. Због отпора чланства Социјалистичка народна партија још није преломила о свом учешћу, па је једино извјесно да би ту владу подржале УРА, ДПС и мањине. У таквој ситуацији све је присутније мишљење да су ванредни избори најпоштеније рјешење.
Редовна сједница Скупштине Црне Горе треба да се одржи у првој половини марта и тада би требало да се гласа о новој влади, а можда и о новом предлогу ко ће бити нови предсједник Скупштине, након што је гласовима УРЕ и опозиције смијењен Алекса Бечић са мјеста предсједника парламента. Међутим, засад нема наговештаја о широј подршци мањинској влади.
Евидентни су дисонантни тонови унутар Социјалистичке народне партије — руководство је за мањинску владу а чланство је против. Из Социјалдемократске партије дотле поручују да не желе да буде дио Владе која ће да „спроводи програм листе“ на којој је била и Социјалистичка народна партија (СНП).
Главни одбор СНП-а, чије чланство и поједини функционери нијесу пресрећни због развоја догађаја, одлучује крајем седмице о учешћу у мањинској влади.
Избори најпоштеније рјешење
Веско Пејак из никшићке НВО Алтернатива каже за Спутњик да формирање нове владе касни јер је срушен првобитни план УРЕ да ће њихову мањинску владу подржати најмање 70 посланика.
„Оног тренутка када су грађани схватили о чему се ради и почели да протестују срушен је тај план УРЕ. Демократски фронт је стао са стране. Онда је СНП направио проблем, јер је дошло до комешања у тој партији, јер није био договор да само УРА и СНП праве владу, и дошли смо до тога да ту мањинску владу сада подржавају само УРА, ДПС и мањинске странке. Јуче је и СДП направио проблем ДПС-у пославши га у опозицију на Цетињу. Све су то мали знаци да је тај план да ће мањинску владу подржати 70 посланика пропао“, тврди Пејак.
Он је мишљења да је једини поштен начин да се изађе из ове ситуације расписати ванредне парламентарне изборе.
„Избори су најпоштеније рјешење. Што се тиче формирања мањинске владе, ту причу сада само гурају УРА и ДПС, они су просто натјерани у то. Међутим, то би изазвало протесте и нереде у Црној Гори, а међународни западни партнери неће то сада дозволити. Тако да мислим да су избори сада најреалнија опција“, сматра Пејак.
Други круг консултација
Новинарка „Вијести“ Биљана Матијашевић такође указује да око формирања мањинске владе све иде спорије него што је планирано.
„Неслагање дијела чланства СНП-а са могућношћу да та партија уђе у мањинску владу, коју би подржао ДПС, један је од разлога што формирање мањинске владе не иде толико брзо како је планирано. Руководство СНП обилази општинске одборе и покушава да умири чланство и тек након тога Главни одбор ће донијети одлуку о евентуалном уласку у мањинску владу. УРА је јуче почела други круг преговора са партијама из досадашње опозиције о томе како би влада требало да изгледа. Тек када се заврши други круг разговора очекује се да их Ђукановић позове на консултације о новом мандатару“, каже Биљана Матијашевић за Спутњик.
Протести се настављају
Иако су се консултације предсједника државе Мила Ђукановића са представницима политичких партија заступљених у Скупштини око формирања нове владе очекивали већ почетком ове седмице, оне ће бити одложене најмање још недјељу док се не заврше разговори Грађанског покрета УРА са већином партија.
Упркос јавним обећањима да ДПС неће бити дио нове владе, дио чланства СНП-а незадовољан је и због било какве могуће сарадње са ДПС-ом, али наводно и због неиспуњених обећања лидера врха партије Владимира Јоковића о ротацијама на посланичкој листи. Јоковић је, наводно, током разговора са одборима из Никшића, Берана и Андријевице, имао оштре реакције чланства те партије на идеју формирања мањинске владе.
Већ неколико седмица грађани протестују против формирања мањинске владе широм Црне Горе, а Демократе су организовале низ добро посјећених протеста. Наредни су најављени за сриједу у Подгорици у 18 часова.
Ништа од одлагања избора у Улцињу и Беранама
Предсједник Мило Ђукановић вратио је Скупштини на поновно одлучивање допуне Закона о локалној самоуправи, који је Скупштина усвојила 4. фебруара, а којим је предвиђено да се локални избори у 14 општина одрже у једном дану.
„Проглашавањем овог закона, ступањем на снагу истог и поступањем предсједника сагласно његовом смислу и духу, отворило се питање очувања уставности и законитости, те правне сигурности у политичком и правном систему државе, као и поштовања уставне забране ретроактивног дејства закона и других прописа“, навео је Ђукановић у образложењу.
Он је подсјетио да је већ расписао локалне изборе у Беранама и Улцињу. Допуне закона усвојене су на иницијативу коалиције „Црно на бијело“ и опозиције — укључујући и ДПС.