Лесковац, Власинско језеро – Власинском језеру, правом драгуљу природе на југу Србије, према оценама еколошких удружења из више градова југа Србије, посебно Сурдулице, на чијој се територији и налази, прети уништавање дела животињског и биолошког света због наглог испуштања воде.
У Електропривреди Србије признају да су приморани да испуштају део воде из Власинског језера због ремонта једне од четири хидроцентрале „Врла”, али да животињски и биљни свет није угрожен.
Приликом недавне посете Власинском језеру на неповољно стање указали су нам туристи који овде летују годинама тврдећи да никада до сада није забележен нижи водостај, а у локалној самоуправи Сурдулица тврде да нису надлежни за водостај Власинског језера.
Познати лесковачки новинар Братислав Илић, који је извештавао протеклих дана са Власинског језера, приметио је да је највеће плутајуће тресетно острво на Балкану, Моби Дик, већим делом на сувом, него у води и да су дуж језера, због ниског водостаја, на обали заробљени поједини чамци и сплавови.
Према проценама посетилаца језера, ниво воде смањен је за три до пет метара и прети опасност да буде још нижи уколико се настави даље испуштање воде са ове акумулације. Познато је да је подручје Власине, посебно део око самог језера, заштићено, али, нажалост, недовољно уређено иако су последњих деценија саопштавани „мегаломански пројекти”.
Власинско језеро је богато разноврсном рибом: гргечом, калифорнијском пастрмком, јегуљом, бабушком, грчком бодорком, поточном пастрмком, карашом, белим амуром, поточном мреном, шараном, кленом, сунчицом… Комплетна Власина, где се налази језеро, богата је флором и фауном. Регистровано је више од 300 лековитих биљака око језера. Оно што је карактеристично за флору свакако је врло ретка биљка месождерка под називом росуља, а и животињски свет је разноврстан и најзаступљеније врсте су лисица, дивља свиња, зец, срна и дивља патка. Посебно природно богатство су изворске воде, којих има седамдесетак, а засигурно је најхладнији и најатрактивнији извор кладенац Светог Николе где се увек може видети велики број туриста.
Власинско језеро је вештачко, настало је изградњом бране и акумулације на месту истицања реке Власине из Власинске тресаве, за потребе хидроелектране. Изградња бране почела је 1946, а завршена 1949. године када је почело пуњење језера. Изградња целог система и четири хидроелектране трајала је до 1958. године. Висина бране је 31 метар, дужина 220, а ширина пет метара. Занимљиво је напоменути да је део воде, који би преко Божице и Струме, требало да доспе у Егејско море спроведен у Власинско језеро и отиче у Црно море. Ова појава, да вода из једне реке отиче у два мора, назива се бифуркација, а у овом случају реч је о вештачкој бифуркацији.
Историјат острва Моби Дик
Моби Дик има око два хектара површине и највеће је од тридесетак плутајућих острва којих има на Власинском језеру, а настала су након изградње ове вештачке акумулације 1948. године и на површину су испловила после пуњења језера. На њима расту посебне врсте биља и живе несвакидашњи примерци птица и инсеката. Овде је забрањен боравак и свако ко то покуша постоји ризик да кроз њега пропадне. Пре две године, тресетно плутајуће острво било је права атракција, јер је уз помоћ водених струја и јаког ветра доплутало скоро до саме обале, испод хотела „Власина” где је било доста посетилаца. Према процени староседелаца, оваква појава последњи пут је забележена пре више од две деценије.
Аутор: Д. Коцић, Политика.рс
Фото Википедија
