Београд – Бившим власницима и законским наследницима враћено је 5.706 пословних простора, зграда и станова. То су последњи подаци Агенције за реституцију која је до сада решила 60 одсто захтева. За остатак решења још нису донета јер се углавном ради о обештећењу, о новчаној надокнади што ће почети тек следеће године. Пред агенцијом се потражује и око 92 хиљаде хектара пољопривредног земљишта. И док они који чекају дедовину тврде да је процес спор, надлежни најављују нова решење од јесени.
Није лако гледати своју њиву, а да у њу не можеш да крочиш. То је искуство Миливоја Шибула из Кикинде који дуго покушава да оствари право на дедовину.
„Имамо да нам врате 16 јутара земље. То су покојном деди узели 1946. године кад је било тај фонд за аграр. Ја сам поднео захтев међу првима, нисам до данас добио ништа, мислим земље, не враћају“, каже Миливој Шибул, пољопривредник из Кикинде.
У Агенцији за реституцију не споре да је реституција пољопривредног земљишта пуна проблема, али саветују стрпљење. Тврде да је само за годину и по дана старим власницима или наследницима враћено 25 хиљада хектара њива и скоро пет хиљада хектара шумског земљишта.
„То је скоро 20 одсто тражених површина и у току ове и следеће године мислим да ћемо прећи преко 50 одсто враћених површина. Проблем је као и све у овој земљи неуређеност имовинских односа, лоша евиденција државног пољопривредног земљишта, узурпација на терену, нејасни имовински односи који иду на руку онима који нелегално користе то земљиште, и преко тога остварују велике приходе“, каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Много се очекује од измена законских решења која су од октобра прошле године пред Владом. Омогућиле би, између осталог да се, у недостатку слободног земљишта у једној, бившем власнику врати парцела у суседној општини.
У Мрежи за реституцију указују да реституцију пролонгира и то што на скоро сваку одлуку о враћању имовине Правобранилаштво уложи жалбу.
„Ради се о обрадивом земљишту, углавном у Војводини, али и у осталом делу Србије. То је земљиште узурпирано, користи се, у највећој мери се обрађује, даје се у закуп, профите убирају они који не дају ни један динар у буџет „, каже Миле Антић из Мреже за ретитуцију.
И док породица Шибул, с почетка приче још чека правду, с друге стране Кикинде, искуство које охрабрује.
„Имали смо доброг судског вештака, имали смо доброг адвоката и имали смо комплетну документацију. Ситуација је била јасна и наша потраживања су била негде око 127 одприлике јутара, добили смо око 75“, каже Лазар Страјнић, пољопривредник из Кикинде.
Пољопривредно земљиште наследника које је у међувремену неко купио и сада је у приватном власништву, по закону неће моћи да се врати потомцима, већ ће се ићи на обештећење. Ако се промене закони, читав процес враћања ораница завршиће се за четири до пет година, у супротном трајаће бар осам, кажу у Агенцији за реституцију.
РТС
