Београд — Власт новим зајмовима финансира државу којој је потребна генерална поправка – реформа јавног сектора, пензионог система и тржишта рада.
Ова Влада је оптуживала претходну да је Србији на врат натоварила историјски велики дуг, а онда је за пет месеци тај историјски дуг учинила још већим задужујући се за нових 2,5 милијарди евра.
Дуг није добар друг. С том поруком грађани Србије пензионисали су Владу Мирка Цветковића верујући тадашњој опозицији да је задуживање државе превршило сваку меру и страхујући од упозорења економских стручњака да власт неодговорно ”пише” грчки сценарио, односно банкрот државе.
”Зауставићемо неконтролисано и неодговорно задуживање државе”, обећавали су они који су данас на власти. ”Претходна Влада направила је историјски највећи дуг”, оптуживао је претходнике новоизабрани министар финансија и привреде на првом састанку с новинарима. А од тренутка кад је 27. јула преузела власт, па до пре неки дан (10. јануар), Влада је показала да је ”историја” за њу растегљив појам јер је за пет месеци направила (на страном и домаћем финансијском тржишту) још већи историјски дуг Србије, задужујући се за нових 2,5 милијарди евра.
То несрећно “растезање” историје, које према оценама многих стручњака води у грчки сценарио, ефектно је пре неки дан (11. јануар) у Москви формулисао министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавом: ”Са кредитом долази лепша будућност”. Министар је од Русије узео 800 милиона долара зајма за државно предузеће Железнице Србије и започео преговоре о новом зајму од милијарду долара да закрпи буџет у овој години. ”Са овим кредитом од 800 милиона долара за железницу и, надамо се, још додатних милијарду долара за буџет Србије, то улива наду да је пред нама заиста једна лепа будућност”, пренео је Тањуг министрову оцену.
Руски зајам само је нови корак у повећању историјског дуга Србије. Још у септембру, после само месец дана рада, Влада је најавила да ће кроз ребаланс буџета наставити да се задужује где год стигне и могне јер нема друго решење за финансирање државе, па је тако у предлог буџета унет и нови план о буџетској подршци од Русије.
Већ тада је члан Фискалног савета Владимир Вучковић упозорио да ће до краја 2012. и читаве 2013. године држави Србији бити потребно око шест милијарди евра свежег новца за финансирање дефицита буџета. И да ће Србија бити приморана да се, најпре краткорочно, задужује на финансијском тржишту емисијом хартија од вредности, а затим и узимањем зајмова код других држава и међународних финансијских институција.
Та прогноза показала се као тачна. Да би обезбедила какво-такво функционисање државе од тренутка преузимања власти, Влада је морала два пута (септембар – милијарда долара, новембар – 750 милиона долара) да изађе на међународно финансијско тржиште и тамо прода државне обвезнице за укупно 1,75 милијарду долара. После друге продаје из Владе је стигло обећање да ће та сума (750 милиона) бити довољна да поткрпи државу у првој половини 2013. године.
Али, проблем је било јесење финансијско опслуживање државе, па је Влада морала да продаје државне вредносне папире (динарске и деноминоване у еврима) и на домаћем финансијском тржишту – у просеку сваке недеље за пет месеци рада нове Владе. На тај начин прикупила је још око 1,5 милијарди евра.
После силног зарицања да неће повећавати дугове државе, нова Влада је прихватила континуитет претходне настављајући да се задужује и троши изнад могућности српске привреде. То је, иначе, већ дуго година уобичајена пракса у Србији – још средином прошле деценије, а пре почетка глобалне економске кризе, Светска банка упозоравала је да Србија годишње троши пола милијарде евра више него што заради. А у време кризе Србија се готово изједначила са Словенијом – ове две државе трошиле су годишње између 1,5 и две милијарде евра више него што су њихове привреде зарађивале.
Почетком новембра професор Економског факултета Бошко Живковић (донедавни председник Савета НБС) упозорио је да је јавни дуг Србије на критично високој граници, да држава због тога не би требало да се даље задужује и да постоји ризик да се у врло кратком року пробије граница предвиђена Мастрихтским споразумом (60 одсто учешћа јавног дуга у БДП-у).
Прогнозе Фискалног савета биле су још црње – да ће учешће јавног дуга у БДП-у на крају 2012. достићи 61 одсто. Савет је споменуо и рачуницу на основу Владиног предлога фискалне стратегије која је показивала још гори сценарио – да ће учешће бити 65,1 одсто и да ће јавни дуг порасти са 16,3 милијарде евра (крајем септембра) на 18 милијарди евра (крајем децембра), али је према њој имао извесне резерве. Фискални савет такође је прогнозирао да ће учешће јавног дуга у БДП-у наставити да расте и 2013. године и да ће достићи 62,5 одсто БДП-а.
Рачунице показују да ће Србија само на камате морати у 2013. години дневно да даје два милиона евра – колико је довољно да се изгради нова болница. Иначе, ове године Србија има обавезу да на име камата кредиторима врати 750 милиона евра и 4,5 милијарди евра главнице дуга.
И члан Савета гувернера Народне банке Србије Миладин Ковачевић, иначе близак Влади Србије, упозорио је да задуживање ”драматично расте” и води неодрживости дуга у 2014. и 2015. години.
И поред таквог упозорења, Влада планира да се ове године задужи за још пет милијарди евра.
Економисти упозоравају да такво задуживање мора да се заустави јер Србији прети банкрот. Предавач Банкарске академије Зоран Грубишић каже да је то стратегија куповине времена и да се на овај начин терет прилагођавања пребацује на будуће генерације.
Професор Мирослав Прокопијевић типује ”да ће банкрот сигурно доћи, само не знамо тачно када, и да на то недвосмислено указује стагнација производње и убрзано задуживање државе”. А сарадник Бечког института за економске студије Владимир Глигоров каже да Србију од ”грчког сценарија дели још неколико корака“.
Бошко Живковић сматра да се наш проблем може појавити на много нижем нивоу него у Грчкој: ”Србија је по много чему слична Грчкој, али је много мање развијена и изложенија опасностима. У чему је главна сличност? Имамо, као и Грчка, два велика дефицита – буџетски и платно-билансни. Та два дефицита су повезана. Сличност је и у томе што је наш главни дуг претежно деноминован у страној валути. На средњи рок то значи опасност да дуг и камате по основу тога које увећавају буџетски дефицит измакну контроли. Све ово треба имати у виду да се држава не би заносила илузијом да ниво задужености Србије није велики”, закључио је Живковић.
Члан Фискалног савета Владимир Вучковић тврди да за сада није реална опасност од банкрота државе, а његов колега из Савета Никола Алтипармаков верује у могућност банкрота уколико Србија у наредне две године не спроведе реформе пензионог система, јавног сектора и не заврши приватизацију: ”Неопходно је структурно прилагођавање, што значи да се мора завршити реструктурирање јавних предузећа, пензијска реформа и рационализација запослености у државној управи. Ако то изостане држава ће бити у проблему, а проблем јавног дуга може ескалирати”.
И Миладин Ковачевић верује да се криза дуга може превазићи покретањем ”општег фронта реформи” у око 20 економских и друштвених сегмената. Као главне реформе Ковачевић види растерећење рада, децентрализацију кроз аутохтоне приходе од ренти, ”еманципацију” пензионог фонда, промену коришћења градског грађевинског земљишта, приватизовање јавних предузећа и рационализацију администрације.
Светска банка одобрила је Србији прошле године 400 милиона долара зајма за буџет уз услов да се спроведу реформе о којима говори Алтипармаков и да се потпише нови аранжман са ММФ-ом. У Влади се углавном не говори о неопходним реформама, а за аранжман са ММФ-ом министар финансија и привреде рекао је да је ”непотребан, али да ћемо га ипак потписати да бисмо лакше узимали кредите у иностранству”.
Нови магазин
