Воду заражену алгама које продукују цијанобактерије, потенцијалне изазиваче канцера, Ужичани су пили најмање седам дана а да о томе ништа нису знали.

Грађане успаничене вешћу да је вода због појаве алги на језеру Врутци хемијски неисправна додатно су узбунила два различита датума пласирана од две институције.
Најпре је др Оливера Јањић из Завода за јавно здравље прекјуче казала да је вода у којој су изоловане цијанобактерије узоркована 23. децембра. Институт „Батут“ навео је да је вода узоркована још 20. децембра!?

– Имали смо 20. децембра назнаке да су присутне алге, истог дана узорковали 100 литара воде. Поступак припреме је трајао до 23. када је „Батут“ преузео узорке – рекла је јуче Оливера Јанић.

Овим је коначно изнуђено признање – Ужичани су заражену воду пили седам дана, вероватно и дуже. О томе су обавештени тек у четвртак у 20.30, иако је ЗЗЈЗ информацију о томе имао истог дана у 13.00.

– Још 14. децембра приметили смо да је језеро попримило црвенкасту боју од залива Рочњак до Пјевића залива, дужински 300-400 метара. Почетком ове седмице језеро је букнуло од желеатинасте масе – прича мештанин Врутака.
Из ЗЗЈЗ је објашњено да је мрља уочена 14. децембра била седам километара од водозахвата и да анализе тада урађене нису указале на опасност.

У стручној литератури се наводи да цијанотоксини које луче бактерије могу бити смртоносне у релативно малим количинама. Свака појава цветања алги се мора посматрати као потенцијална опасност за људско здравље, а посебно у води за пиће. Цијанобактерије могу изазвати дерматоксине, туморе, гастро и неуролошке поремећаје!!!
Јуче је пласирана потпуно различита информација.
– Рађене су студије о утицају на мишеве и свиње, али није ниједна која је пратила утицај алге на људе – рекла је др Биљана Мијовић, директорица ЗЗЈЗ.

Контрадикторностима није крај: Прекјуче је саопштено да вредност микроцистина ЛР, најопаснијег продукта алги, износи нула, јуче је речено да је вредност – испод максимално прописаних граница.

– Да ли је у води осим микроцистина ЛР било и других токсина то не могу да тврдим. Испитивања тог типа не врше се у Србији. Затражили смо помоћ лабораторија држава у окружењу, једна од њих је у Марибору – рекла је др Мијовић.

У језеро убацују хлор-диоксид

На расподели воде ангажовано је 17 покретних и две стационарне цистерне. Из ЈКП „Водовод“ кажу да се испитује могућност прикључења старих извора напајања водом који одавно нису коришћени. Опција је да квалитет воде са Врутака побољшамо убацивањем хлор-диоксида хемикалијом која је 2,8 пута ефикаснија од хлора – кажу у „Водоводу“.

Блиц

фото: Зоран Шапоњић