– Привреда очекује растерећења, а не јефтин естрадни популизам, како се кренуло. Нажалост, опет имамо потпуно исту матрицу у којој све предложене мере само дижу трошкове пословања, а у суштини ниједна не помаже привреди – каже за наш лист председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић коментаришући мере које Влада Србије најављује за опоравак привреде.
– Не може се, изгледа, нико одважити на сруктурне реформе које су политички, социолошки и економски јако болне. А без тога не верујем да нас ико може лечити, а камоли они који су нас инфицирали. И уз радикалне мере наша економска будућност била би јако неизвесна, а овако је сасвим извесно да привреда срља у највеће проблеме.
Кнежевић је додао да је најгора од тих мера ново најављено задуживање по моделу подстицајних кредита, јер 70 одсто привреде не може узети те кредите кратке рочности.
Он је истакао да је задужење привреде у време рецесије и пада привредне активности и куповне моћи најкраћи пут за њен колапс и додао да се привредом баве људи да би зарадили и она више неће служити као социјални програм Владе и њених непоузданих мера. Стимулисати задуживање у време када падају стране инвстиције и када су сви агрегати негативни значи, у најкраћем, да ће привреда отићи у још већу дубиозу.
– Стимулисати продају кредита, односно оно што влада ради као банкарски агент је добро за приход банака и приход државе, али ће привреда због тога остати још више дужна – указао је Кнежевић.
Он је оценио да ће један део тих кредита отићи на враћање старих дугова, држава ће имати приход по основу додатних растерећења пореза и доприноса, а привреда ће постати још више дужна. У последње три године, због субвенционисаних кредита, привреда се задужила са 2,84 милијарди евра, подсетио је. Нагласио је и да је ирационална одлука Владе Србије да не отпушта раднике у јавном сектору док траје криза.
Говорећи о томе шта би Влада требало да уради да помогне привреди он је подсетио да су предлагана три сета мера. Краткорочно, то су депратизација, деполитизација привреде и уставом загарантована једнакоправност на тржишту, а у склопу тога борба против сиве економије и црног тржишта, као и ефикасна примена закона и, потом, раздуживање државе. Када се ти општи услови створе на реду су структурне реформе, вели Кнежевић додајући да је неопходна прво пореска реформа која би смањила порезе на рад, а повећала порезе на имовину и на профит, а у том случају повећање ПДВ-а не би био велики трошак за привреднике.
– Затим, уз радикалну борбу са црним тржиштем и сивом економијом , требало би донети закон о ороченим плаћањима с тим што би управо држава, јавна предузећа и локалне самоупрвае били први који би се раздужили. Износ њиховог дуга је око 1,1 милијарду евра па би то било управо онолико колико кроз кредите намеравају да упумпају – објашњава наш саговорник.
Он је за четвртак најавио јавни панел на којем ће се расправљати о изменама и допунама Закона о јавним набавкама, што би, како каже, могао да буде почетак успостављања ваљаних социоекономских односа.
– Највећи део реалхних примедби, које ће бити законски уобличене, постаће сатавни део тог закона. Иначе, њега неће више предлагати Влада, Скупштина или агенција, неће бити у интересу одређених интересних група и појединаца. Све заинтересоване групе и невладин сектор даће своје предлоге за закон, и сви ће бити размотрени – каже Кнежевић додајући да досад није било праксе да закон прође реалну јавну расправу, да о њему мишљења дају непосредно заинтересовани привредници, грађани, удружења, тј. они на које се законска регулатива односи па да тек онда, тако усаглашен, иде у парламентарну процедуру. То је, указује, минимум демократизације привредно-економских односа, где су грађани, привреда и удружења партнери Влади и траже најбоље решење у име највишег интереса државе.
С. Глушчевић
Сељаци нису у праву
– Сељаци нису у праву када се буне да су на име субвенција и других видова државне помоћи добили мало. Јер, константно се дају субвенције пољопривреди. То јесте пракса у ЕУ, али привредници нису добили ниједан једини знак растерећења привреде која многоструко више ствара од пољопривреде. Дакле, не могу сељаци да траже максималну помоћ у ситуацији када је држава у кризи. На крају крајева нуди им се 160 милиона евра, а привреда која је издвојила средства није добила ниједног динара – каже Милан Кнежевић.
Дневник
