ДУГОВАЊА државе мере се десетинама милијарди динара, а списак поверилаца је шаролик – од фармацеутских компанија, преко путара, све до обичних грађана. Министарства, међутим, имају релативно кратак рок да се реше тог баланса. Према најавама министра финансија и привреде Млађана Динкића, они могу да уђу у 2013. с дуговима, али обавезе морају да измире до краја марта, када ступа на снагу Закон о редовном плаћању.
Према подацима Министарства финансија и привреде, убедљиво највише дугује сектор здравства – чак 26 милијарди динара, од чега је 13 милијарди дуг болница добављачима и фармацеутима, а остатак дуг здравственог осигурања.
Огромна су дуговања и на основу пресуда из Стразбура које су грађани добили против Србије – око 650.000 евра за накнаду нематеријалне штете, плус још педесетак милиона динара за накнаду материјалне. Ту су и огромни дугови адвокатима по службеној дужности.
– За одбрану у кривичним поступцима Министарство правде дугује браниоцима новац две-три године, а износ је око пола милијарде динара. Али, адвокатима дугује и МУП за заступања у преткривичним поступцима, и то чак пет година. Износ је премашио милијарду динара – каже Зоран Јеловац, потпредседник Адвокатске коморе Србије.
Како кажу у Министарству правде, евидентирани дугови приликом преузимања овог министарства, у јулу, износили су 2,2 милијарде динара, али постоје и неевидентирани дугови на основу решења судова о принудним извршењима.
Занимљиво је да је ово министарство годинама враћало паре у буџет, а да није исплаћивало повериоце, да би следеће године добијали мање износе из државне касе!
И Министарство саобраћаја, које је са домаћим путарима уговорило послове на изградњи северног крака Коридора 10 и деонице аутопута Београд – јужни Јадран од Уба до Лајковца, има неизмерене обавезе од око 5,5 милијарди динара.
Експропријација земљишта на трасама инфраструктурних коридора држави је ”омча око врата”. За следећу годину, за завршетак откупа земљишта на Коридору 10 држава мора да обезбеди милијарду и по динара, а за деоницу Коридору 11 од Такова до Прељине потребно је милијарду динара. Тај посао мора да се одради, како не би била прекинута реализација међународних кредита за ове пројекте.
Велики су дугови и Министарства просвете, од ког универзитети потражују милионе, да не би дуговали за струју, воду, грејање и друге режије. Тачан износ ових милионских дугова још није сабран, али и они ће морати врло брзо да буду макар преполовљени, ако не и скроз санирани.
– Наследили смо дуг од 2,5 милијарди динара који претходна влада није измирила према неимарима за изведене радове из програма помоћи грађевинској индустрији – каже за ”Новости” Велимир Илић, министар грађевинарства. – Нашли смо решење, тако да ће највероватније прко Фонда за развој тај дуг бити покривен до краја године.
Према речима Горана Родића, секретара Удружења за грађевинарство ПКС за раније изведене радове, укупан дуг локалних самоуправа и јавних предузећа према грађевинској индустрији тренутно износи око 700 милиона евра.
Новости
