Најновије истраживање показује да је међу грађанима Србије подршка евроинтеграцијама пала на нанижи ниво у последњој деценији и да би се свега 41 одсто испитаника на референдуму изјаснило за улазак земље у Унију!
Сигурно је да резултати испитивања јавног мњења владине Канцеларије за европске интеграције представљају шамар за актуелну српску власт која је све адуте увелико ставила на европску карту, подредивши томе и решавање косовског питања.
Потпредседник скупштинског Одбора за европске интеграције Ласло Варга каже за “Вести” да се и у другим државама по правилу дешавало да евроентузијазам пада како се процес интеграција одвија, с тим да оно почне да се увећава кад чланство постаје извесно. У случају Србије, присутан је још један крупан проблем преко кога се прелама подршка чланству у ЕУ.
– Годинама се стварала слика у јавности да су процес решавања косовског проблема и европске интеграције два паралелна процеса. Међутим, у протеклим месецима ова влада је почела јасно да говори да је то нереално и то суочавање с реалношћу и реалистичне поруке председника, премијера и министара се очигледно претерано не свиђају јавном мњењу и то је сигурно једна болна фаза.
У почетку се веровало
Истраживања ставова грађана Србије о европским интеграцијама по поруџбини Канцеларије за европске интеграције обављају се од септембра 2002, када се за улазак државе у ЕУ изјаснило 68 одсто испитаника, а 13 одсто је било против (видети табелу). Највећу подршку ЕУ је имала у децембру 2003, кад је чланство подржало 72 одсто испитаника.
Највећи пад под Дачићем
Највећи пад подршке десио се за последњих шест месеци, за мандата актуелне проевропске Дачићеве владе (са 49 на 41 одсто). Аналитичари закључују да грађани нису гласали за владајуће странке због њихових проевропских ставова, иако су они били тог уверења, прелазећи са мантре “Европа нема алтернативу”, на “без Европе нећемо преживети”. ДСС, једина парламентарна странка која заступа политику против чланства у ЕУ уверена је да ужива све већу подршку грађана и да су све што су говорили о ЕУ и Косову испоставило као тачно.
– Мислим да ће у једном тренутку овај тренд да се преокрене, на пример, ако ове године добијемо датум, односно почетак преговора. То ће сигурно ако не променити, оно бар зауставити пад подршке, а како се будемо приближивали чланству, подршка ће расти – сматра Варга.
Поједини аналитичари процењују да су извесни и ванредни избори уколико ове године Србија не добије датум почетка преговора, а из Брисела буду пристизали само нови услови и уцене.
– То би могло да сруши кредибилитет владајуће коалиције, која је пуно уложила у испуњавању захтева ЕУ и отишла даље у односу на прошлу владу. Сада када су напредњаци и социјалисти заменили улоге с демократама, ако Србије не добије тај датум, то би могло да доведе до ванредних избора – упозорава Предраг Симић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији.
Драстично опадање подршке и пораст евроскептика јуче у Владиној Канцералији за евроинтеграције нису желели да коментаришу. “Вестима” је речено да ће комплетно истраживање јавности бити предочено сутра.
Вести
