За непуна два месеца држава се додатно задужила за читавих 1,750 милијарди долара. Успешна продаја две емисије еврообвезница, уз релативно повољне услове задуживања не може, међутим, да сакрије чињеницу да то води даљем повећању јавног дуга. Задуженост земље ће, према процени Фискалног савета на крају 2012. године премашити 60 одсто БДП-а што је много више од законом предвиђених 45 процената.
Амбициозно сроченим Предлогом фискалне стратегије за 2013, са пројекцијама и за наредне две године, предвиђено је смањење фискалног дефицита које ће довести до заустављања раста јавног дуга и његовог пада у средњем року. Планираном динамиком смањења дефицита у наредне три године требало би да се на крају 2013. заустави раст учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, а да се у наредним годинама смањи однос јавног дуга и БДП-а.
Опште је познато да се јавни дуг може смањити мањим задуживањем земље, као и повећањем БДП-а. Колико је уопште реално да се у домену смањења јавног дуга испуни Фискална стратегија Министарства финансија? Поготово када стижу не баш лепе вести попут поновног уласка еврозоне у рецесију.
Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да вест о уласку еврозоне у рецесију може да поремети план фискалне консолидације за наредни период, а да је последња продаја еврообвезница показатељ тренутног поверења које не мора остати такво на дужи рок.
– Наше повећање извоза и инвестиција тесно је везано за ЕУ, која је наш главни спољнотрговински партнер, тако да тамошња рецесија може да смањи и наш извоз и прилив инвестиција. Фискално прилагођавање од најављених два до 2,5 одсто значи смањење потрошње које води мањој тражњи, а све то паду БДП-а – каже Арсић.
По њему, уколико се рецесија у еврозони настави потребан је реалан курс динара како би се повећао извоз. Поређења ради у 2009–2010. када је курс био реалнији – извоз је растао по стопи од 20 одсто.
– Прецењен курс делује негативно – купује се страна роба, наша постаје скупља, а радна места се гасе. Народна банка не би требало да дозволи даље јачање динара – сматра Арсић.
Горан Николић из Института за европске студије сматра да је у садашњим приликама задуживање еврообвезницама исправан пут који ће утицати на смањење јавног дуга и буџетског дефицита.
– За нас је важно да заменимо скупљи дуг јевтинијим, а то управо постижемо емисијом еврообвезница. Ми тренутно имамо око три милијарде евра дуга у динарским обвезницама с просечном каматом од 14 одсто на чије сервисирање одлази највећи део камата. Зато је важно да такво задуживање заменимо повољнијим и то руским кредитом за буџет од 300 милиона долара који носи камату од три одсто и кредитом Светске банке од 400 милиона долара с каматом нешто већом од један одсто. Има индиција да ће нам ММФ одобрити аранжман тако да ћемо моћи да повучемо паре и од Светске банке. Када тих 400 милиона долара стигну у буџет престаје потреба за емитовањем 50 милијарди динарских обвезница – каже Николић.
Почасни председник компаније „Таркет Синтелона” и члан Националног савета за привредни опоравак Србије Никола Павичић оценио је да је продајом еврообвезница обезбеђено финансирање земље у првој половини следеће године, али да је питање шта ће касније бити урађено и како ће се обезбедити даље финансирање државе. „Ако нема раста производње и извоза, питање је шта даље”, рекао је он агенцији Бета.
Павичић је оценио да ће ове године бити направљен спољнотрговински дефицит од шест милијарди евра и да се не зна на који начин ће то бити покривено.
Он је рекао да се кредити све теже враћају и да није решење да се финансирање тражи у новом задуживању. „Без дугорочног решења, ово је само одлагање болних ствари”, рекао је Павичић.
———————————————
Руски кредит на дугачком штапу
Најава Милана Бачевића, министра за рударство, да ће до краја године стићи 300 милиона долара за попуну буџета од Русије, у стручној јавности примљена је са резервом. Не само због тога што руска страна о томе није донела коначну одлуку, већ и зато што са домаћим министарством финансија, у погледу услова кредита, нису ни почели преговори. У случају овог кредита реч је о билатералном споразуму две земље који још није ни потписан, а камоли ратификован у Скупштини, а што је потребно за овакав вид уговора. Подсећања ради, и у случају претходног кредита за буџет од Русије у вредности 200 милиона долара чекало се годину дана.
Политика
