“Вода ће у Србији поскупети и до три пута”

Београд — Цена воде у Србији је ниска, губици велики, наплата од 70 одсто недовољна, контроле над многим сеоским водоводима нема.

Уз то, у Војводини је удео неисправних водовода јако висок, речено је данас на стручном скупу у Привредној комори Србије.

Вршилац дужности директора Републичке дирекције за воде Миодраг Пјешчић рекао је да су у припреми методологија и критеријуми за израчунавање цене воде, којима би водопривредна предузећа добила могућност да драстично подигну цене воде, у неким деловима Србије до три пута.

Контрола јавних водовода у Србији из 2013. показала је да је по физичко хемијским стандардима 18,6 одсто узорака неисправно, а по микробиолошкој исправности 8,7 одсто, рекла је Кнежевић, додавши да је квалитет воде генерално гледано задовољавајући, али да постоје велики проблеми у одређеним регионима. Тако у јужнобанатској области 27 одсто узорака није било добро у погледу микробиолошке исправности, док у севернобанатској и средњебанатској области више од 80 одсто узорака није имало добра физичко хемијска својства, што се односи на пример на присуство потенцијално штетних супстанци у недозвољеним количинама. Контролом је утврђено да се број исправних јавних водовода повећао у периоду од 2009. до 2013, при чему је у централној Србији сада исправно 74,1 одсто јавних водовода, али у Војводини преовладјују водоводи са удрузеном физичко хемијском и микробиолошком неисправношћу, којих је 61,9 одсто.

“Тиме би се утврдило колико треба да кошта кубик воде да би се покрили трошкови и оставило простора за инвестиције”, рекао је Пјешчић, додавши да се узимају у обзир параметри попут дужине цеви, опреме као што су пумпе и запослених који су потребни за одржавање система.

Предлог ових докумената већ је поднет Влади 2013. године, али су министарства економије и финансија одбила ради социјалне заштите, рекао је Пјешчић, додавши да се припрема нови предлог.

Према документима које спрема Дирекција, цена воде у Србији разликовала би се до око 20 одсто по регионима, у зависности од тога колико је сложен систем за допремање до домаћинстава, објаснио је он.

Председник Удружења ПКС за технологију воде и санитарно инжењерство Предраг Богдановић рекао је да предузећа за снабдевање водом годишње имају губитак од 16,5 милиона евра.

Као значајне факторе набројао је ниску цену, али и недовољну наплату од 70 одсто фактурисане воде, што у комбинацији са евидентираним губицима од 37 одсто значи да само 54 одсто фактурисане воде реално доноси приход. У водоснабдевање се, како је рекао, улаже више десетина пута мање од потребних 70 евра по становнику годишње.

У Србији, како је навео, има 151 комунално предузеће које се бави снабдевањем водом, седам регионалних водовода, око 5,4 милиона корисника организованог снабдевања воде и 37.000 километара водоводне мреже, при чему је 82 одсто становништва покривено водоводом и 52 одсто канализацијом.

Богдановић је као проблем навео 1.263 сеоска водовода која су, како је рекао, “под некаквом или никаквом контролом”.

На проблем сеоских водовода указала је и представница Института за јавно здравље Батут Тања Кнежевић, која је навела да је у 2013. под контролом ове инстутиције било 634 сеоска водовода.

Недостатак контроле је последица мањкавости система, јер неки водоводи нису регистровани и нема их у катастру, а Кнежевић је навела да то представља “темпирану бомбу” како у погледу инфекција, тако и присуства хемијских супстанци чије уношење има кумулативни ефекат.

Кнежевић је указала да азбестне цеви, о којима се често говори као о опасности за потрошаче, не представљају проблем јер је доказано да азбест унет кроз воду није опасан за здравље, па ни ЕУ ни Светска здравствена организација не ограничавају његово присуство у води, мада је реч о малим концентрацијама.

Бета