ФАБРИКА „Вода вода“ у Бањи Врујци код Мионице, чији је власник прослављени кошаркашки ас Владе Дивац, зврји празна. Годину дана ниједна флаша воде није напуњена, сви радници су послати кући, на чекање, а плате нису примили од августа прошле године.
Дивац је претходно укинуо и плаћање превоза и топлог оброка. Радници у фирму долазе по позиву и то само да оперу производне линије, да не би зарђале, и да се у систему за пуњење флаша не би појавиле бактерије.
– Кад је 2007. Дивац на име позајмица које му је давао узео „Воду воду“ од тадашњег власника Војина Ђорђевића, ангажовао је београдску агенцију „Цес Мекон“ и Звонимира Никезића да руководе фабриком – прича пензионисани радник „Вода воде“, који је инсистирао на анонимности. – Дивац је „Цес Мекону“ месечно плаћао 15.000 евра, да завршавају папирологију око реструктурирања фирме. За то време, Дивац ништа није улагао, плате су биле мизерне и нередовне…
И НОВИ ИЗВОР У КОРОВУ ВОЈИН Ђорђевић покушао је пре пет година да отвори нову фабрику воде, недалеко од погона за производњу газираних сокова „Синалко“ у Бањи Врујци, који је у међувремену такође затворен. Иако су камен темељац положили амбасадори егзотичних далекоисточних земаља, где је нова вода требало да буде пласирана, Ђорђевић није одмакао даље од – обичне чесме! Камен темељац несуђене фабрике зарастао је у траву, на ледини.
Фабрику у Бањи Врујци пре осам година отворила је суботичка компанија „Си енд Си“, Војина Ђорђевића у коју је уложено 10 милиона евра. Почело је помпезно. Камен темељац будућег Дома „Вода вода“ положили су тадашњи кошаркашки асови, комплетна репрезентација Србије и Црне Горе! У међувремену, компанија „Си енд Си“ је пропала, а „Вода вода“ постала је власништво Влада Дивца.
– Од када је постао власник, ниједном се није појавио у фабрици, да види какви су услови у којима радимо и колике су нам плате – каже саговорник. – Све послове обављали су људи из агенције „Цес Мекон“. Нису много марили за фирму, чим смо наставили да воду пунимо у пластичне боце специфичне амбалаже чије нам је коришћење судски оспоравао Војин Ђорђевић. За пет година, колико је „Цес Мекон“ водио фабрику, ништа није урађено на изради нове амбалаже! Деветоро људи из „Цес Мекона“ редовно је примало огромне плате, док смо ми зарађену цркавицу, двадесетак хиљада динара, месецима чекали.
– Дивац је после раскида сарадње са „Цес Меконом“, довео извесни брачни пар да руководи фабриком „Вода вода“ – каже саговорник. – Мужа, који је био директор, Дивац је месечно плаћао пола милиона, а жена је добијала 100.000 динара. Неколико месеци касније, на чело фабрике довео је момка и девојку из Новог Пазара. Чујемо да је наводно, испорука воде ових дана требало да иде у Катар, али је пошиљка, из неког разлога, стопирана на нашој царини. Ни ту, изгледа, нису чиста посла.
Један од садашњих радника фабрике, који каже да им је забрањено да причају за новине, јер ће добити отказ, рекао нам је:
– Седам плата нисмо примили. Гладујемо, а ни инспекцији не смемо да се обратимо, јер нам је запрећено отказима. Дивац, који се представља као велики хуманитарни радник, не хаје за муке запослених у својој фабрици. Срамота је да ни за само педесетак нас, колико нас је у „Вода води“ остало, не може, или не жели, да обезбеди бар минималац!
Новости
