Воде расту, поправка насипа није ни почела, ма ни потребне тендере још нису расписали

Трка са временом да бисмо пре краја јесење сезоне високих вода закрпили насипе најоштећеније у мајској поплави – још није ни почела. Почетак септембра је био незванични рок за расписивање тендера на којем би се бирали извођачи радова за најхитније санације. Да су радови до данас почели, имали бисмо добру шансу да запушимо пробоје на бедемима до краја октобра, како је предвиђено летошњом уредбом Владе Србије. Чак би и то било помало касно, јер водостаји најчешће нарасту и раније, у шта се можемо уверити и ових дана. Али, тендери још нису расписани.

Документација неопходна за тендере је припремљена, тврде у три јавна водопривредна предузећа. Чека се новац, око 250 милиона динара, и то од донатора. Али, државе које су спремне да нам помогну имају своје процедуре за одобрење пројеката, које још нису окончане.

– Донаторске државе њихови закони обавезују да прегледају и одобре конкретне пројекте да би нам могле пребацити новац. Документацију смо им доставили и радимо са њима најбрже што можемо како бисмо створили услове за расписивање тендера – каже Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја.

Суочена са опасношћу да бедеми неће бити поправљени на време, Влада Србије је недавно донела уредбу којом је предвидела да се из буџета, након његовог ребаланса за десетак дана, узме нешто новца за санацију. Али, само за поправку насипа под контролом „Србијавода”, потврђује директор тог предузећа Горан Пузовић. Он још не зна колика ће му сума после ребаланса бити стављена на располагање, али сада може да, како каже, тендере распише „данас-сутра”.

– Тај потез владе је био нужан да бисмо могли почети да радимо. Верујем да ће у међувремену стићи и новац донатора. По скраћеној процедури, предвиђеној Законом о обнови поплављених подручја, тендере можемо завршити и извођача извести на терен за десетак, петнаест дана. У том случају, ипак ћемо успети да санирамо највећа оштећења до краја октобра. Радићемо 24 часа дневно – уверава Пузовић.

Да ли ће заиста успети да заврше тај посао на време, зависиће ипак и од тога колико ће бити кише и да ли ће водостаји расти, јер не могу се радови обављати у набујалом кориту. Неке поправке су „Србијаводе” предузеле и одмах након поплава, али су захвате током целог лета успоравали управо тешки пљускови, какви нас још прогоне. На територији коју од река брани то предузеће, најкритичнији су насипи код Ваљева, Крупња, Шапца, Лучана, Чачка, Горњег Милановца, Параћина и Смедеревске Паланке.

„Воде Војводине” нису добиле помоћ од Владе Србије, али су њихови насипи мање оштећени од оних које одржавају„ Србијаводе”. На подручју покрајине, најгоре је прошао бедем код Сремске Митровице. Без обзира на пробоје, митровачки насип није у опасности да процури када водостај опет нарасте, тврде у „Водама Војводине”.

– Ни ако би се водостај подигао до нивоа из маја ове године, брањени простор иза насипа не би био угрожен. А такав водостај се јавља једном у 105 година – наводе у том предузећу.

У бедемима о којима брину „Београдводе”, највећа је рупа у оном код Забрешких ливада у Обреновцу.

– У односу на садашњи водостај, било би потребно да ниво Саве порасте за још 2,5 метара да би вода опет продрла кроз насип. Толики водостај се у просеку дешава једном годишње, мада не сваке године. И тада је то увек у току пролећа, када поплавни талас носи растопљени снег са европских планинских венаца – кажу у „Београдводама”.

————————————-

За комплетну санацију – три милијарде динара

Ако током јесени некако и завршимо поправке које би требало обавити до краја октобра, државу тек чека много посла. Јер, ово је само први круг санације, у којем је предвиђено да се запуше највеће рупе. До јуна идуће године би, према летошњој уредби, требало да се оконча потпуна санација, која ће коштати много више – око три милијарде динара.

Владимир Вукасовић, Политика