Како су специјализоване службе немачке полиције за борбу против наркотика привремено изигране у Србији, и како су, упркос томе, на путу да ухвате главне политичке спонзоре овдашњих кокаинских картела браћу Вучић и кумове неких њихових кумова.
Дана 2. априла ове године, у Дармштату у Немачкој, у редовној контроли на аутопуту А-3, локална полиција је зауставила једно сумњиво возило марке “Рено Сеник”, швајцарских регистарских таблица, у коме су била два младића од 22 и 23 године, за које се испоставило да су држављани Србије. Како је касније испричао један од дармштатских полицајаца, комуникација са њима готово да није била могућа јер нису говорили ни енглески, ни немачки језик. Претресом је установљено да у аутомобилу има и одређена количина марихуане, па су поменути српски држављани одведени на тестирање где је утврђено да су били “под дејством лаких дрога”. Али, ово је био тек увод у знатно веће откриће…
Наиме, тек кад је аутомобил одвезен на “дубински” преглед, специјализована полицијска управа из Дармштата, открила је испод такозване патоснице, прави бункер који је био заварен, а у њему 35 пакета најчистијег кокаина (22 килограма укупно) и 13 килограма амфетамина! Возило није било пријављено као украдено, и кренуло се у потрагу за његовим власником. Али, путовање за двојицу српских држављанина било је завршено.
Један од шефова немачке полиције, Хармут Шефер, похвалио се на хитно сазваној конференцији за штампу, рекавши: “…Ово је највећа количина дроге која је пронађена на територији Хесена” (немачка покрајина чији је Дармштат главни град). У том тренутку, још нико није ни слутио где ће их овај случај одвести…
Двојици младића из Србије, по законима у Немачкој, за овакво дело запрећена је казна и до 15 година затвора. Али, неко знатно мудрији, потрудио се да цео случај испита подробније, па је убрзо постало јасно да су двојица ухапшених само обични “курири”, те да нису у питању никакви “организатори посла” како се првобитно наивно спекулисало. У почетку су обојица одбијали било какву сарадњу са истражним органима, све док им није предочено да ће лежати у затвору свих 15 година, дакле максималну прописану казну, у случају да одбију сарадњу. Тада је неко од њих двојице проговорио…
Сазнало се да су скровиште у аутомобилу (које је било веома професионално изграђено, са завареном металном плочом, тако да се није примећивало да возило има дупло дно), направили српски “нарко-оперативци”, а да је заплењени кокаин чија је тржишна вредност близу два милиона евра била намењена српском тржишту. Прегледом њихових мобилних телефона, дошло се и до лица са којима су сарађивали у Србији, Холандији, Швајцарској и Немачкој. О свему су убрзо обавештени и српска полиција и тужилаштво, а немачке власти су властима у Београду изнеле чињенично стање, списак нарко-дилера у Србији, имена њихових помагача и њихових “шефова”.
Од маја месеца ове године, полиција у Немачкој је скоро свакодневно захтевала да се случај овог нарко-ланца реши, али…Швајцарски истражни органи сугерисали су немачкој полицији да се у Србији не приступа хапшењу из разлога што “ланац води до врхова власти у Београду”.
Наводно “тесно сарађујући са немачком полицијом”, српска полиција и тужилаштво случај нису померали са места. Све док из Министарства унутрашњих послова Немачке (из кабинета ресорног министра Томаса де Мезијера) није стигао оштар захтев да се приступи хапшењу нарко-дилера који харају по Европи, посебно у Немачкој и који организују транспорт кокаина и других дрога до Србије и околних земаља у региону некадашње Југославије, “или да се омогући да немачка полиција помогне српској полицији” у тој акцији. Истовремено, Хајко Мас, министар правде, захтевао је од српског министарства правде да одмах реагује.
Тако је Министарству унутрашњих послова Србије невољно “угостило” немачке полицијске службенике, специјализоване за борбу против наркотика и они су практично и водили акцију названу “Циклон”. Настала је општа паника па су се доушници нарко дилера унутар српске полиције потрудили да обавесте главне нарко-“донове” шта се спрема. Тако је дошло и до “колатерарних жртава”, па је ухапшен извесни Јевта Јевтић из Земуна, означен као “вођа навијача” и растурач дроге.
Према званичним извештајима, заплењено је 176 килограма марихуане, 450 стабљика канабиса и више стотина таблета, три пиштоља, аутоматска пушка, више комада муниције и већа сума новца у Београду и још десетак градова Србије…Дакле, једно велико ништа! Онако, успут, хапшене су особе “од раније” осуђиване за производњу и кријумчарење наркотика, трговину људима, кријумчарење људи, угрожавања сигурности, тешке крађе, неовлашћено држање оружја…
Сваком аматеру је овде било јасно да се српска полиција озбиљно потрудила да изигра своје немачке колеге, те да је главни циљ остварен: сви главни нарко-дилери и њихови локални картели, остали су нетакнути. Товари најчистијег кокаина, за којим је Немачка држава потегла чак до Балкана, остали су далеко од домашаја њихових полицијских служби. Немцима је подметнута нека “навијачка група” из Земуна, названа “Таурус бојс” и грешни Јевта Јевтић, локални насилник, који ће се лако нагодити са својим спонзорима у српској полицији и тужилаштву, чим Немци “мало забораве на случај”. Прича о 123 ухапшене особе у 18 градова Србије, пала је већ сутрадан, јер је, као и сличним “масовним” хапшењима, притвор је одређен за само петоро осумњичених!
Немачки подаци говоре да се у Србији и даље негде налази 303 килограма најфинијег кокаина, те да је то вероватно, само врх леденог брега. Да је, заправо, реч о тонама!
Да би се ваљда “допали” Немцима, Сектор унутрашње контроле МУП-а Србије, привео је девет припадника полиције “…због сумње да су злоупотребили службени положај тако што су у републички буџет уплаћивали мање новца од предвиђених за регистрацију путничких и теретних возила…”, како рече слинави Вучићев министар, Небојша Стефановић.
Немачки тим за сузбијање наркотика, није се дао преварити овим “димним бомбама”. Оставили су у Србији део свога специјализованог тима да уз помоћ обавештајаца из БНД, “скенирају” ситуацију и у надземљу и у подземљу, како следећи пут не би било грешке.
Најсмешнија страна епизоде “Циклон”, било је хапшење 11 радника РБ Колубара због сумње да су из овог Рударског басена за две године украли око 89.000 литара евродизела. Зашто су “пали” у акцији потраге за дилерима кокаина, то зна само др Слина и његов непосредни шеф. Наравно, ни овај скеч није био довољан него су, “замазујући очи” немачкој полицији, привели “организовану групу од 15 чланова” која је вршила преваре са осигурањем возила…
Свега је, дакле, било, само нигде нема више од три тоне најчистијег кокаина. Ипак, немачка полиција је српску полицију, макар у једном случају, довела пред свршен чин….
Било је то у петак, 16. септембра, кад су Небојша Стефановић и дружина из МУП-а, притиснути доказима, морали да приступе хапшењу Милана Дабовића, из Херцег Новог, иначе рођеног брата славних српских кошаркашица, сестара Дабовић, који је спектакуларно, у подне, на сред Бранковог моста у Београду, ухваћен са два и по килограма чистог кокаина. Непријатност по српске властодршце је била утолико већа, јер је Милан Дабовић уживао пуну заштиту српских власти, преко Драгана Ђиласа који је већ дуже времена у вези са његовом сестром Милицом (због чијег је ангажмана у НБА лиги Ђилас и отишао у САД) и преко Александра Вучића и његових сеиза, којима је млади нарко-дилер и остављен “на старање”.
Швајцарска полиција, која је упозорила власти у Немачкој да не очекују акције српског МУП-а према највећим дилерима кокаина у овом делу Европе, била је сасвим у праву и то у Берлину знају. Треба очекивати да ће све будуће акције европских полиција бити усмерене ка политичким спонзорима највећих нарко кланова у Србији. Много је мртвих на улицама Новог Сада, Београда, Ниша и других већих градова, обрачуни су сурови, живот је све јефтинији а зараде све веће…
Милица Грабеж, Таблоид
