Од 179 “посебно заштићених” предузећа у реструктуирању и њихових 105 зависних друштава, са више од 52.000 запослена радника, успела је продаја само Радио ЈАТ-а са три запослена, који се ни по једном критеријуму није могао наћи у овој групи посебно заштићених предузећа. Уместо да у тим водећим српским системима буде спроведене системске и праве економске мере, код њих су удаљени повериоци од права да наплате своја потраживања. Тако је Вучић себи отворио пут у амбис, али и све разлоге за предстојеће изборе. Економски аналитичар Магазина Таблоид, Миодраг К. Скулић, направио је анализу економског суноврата у који је за само три године, злосрећни премијер гурнуо и народ и државу
Потпуни фијаско процеса реструктуирања који су у српску привреду још давне 2003. године увели Млађан Динкић и Мирољуб Лабус, економисти, први асистент, други професор политичке економије, који никада нису водили ни занатску ни земљорадничку задругу, показује своје негативне резултате. Наиме, од 179 предузећа у реструктуирању и њихових 105 зависних друштава, са више од 52.000 запослених, успела је продаја само Радио ЈАТ-а са три запослена, који се ни по једном критеријуму није могао наћи у овој групи посебно заштићених предузећа! Уместо да у тим водећим српским системима буде спроведене системске и праве економске мере, код њих су удаљени повериоци од права да наплате своја потраживања.
Влада Александра Вучића Одлуком из маја 2015. године додатно је заштитила 17 великих предузећа и 30 њихових зависних друштава до краја маја ове године. У стечају је велики број ових раније предузећа у реструктуирању, док су код другог броја блокирани текући рачуни за око сто милиона евра. По окончању реструктуирања у стечај је отишло 13 великих предузећа која су имала више од пет хиљада запослених.
Уместо реструктуирања стечај су доживела следећа предузећа; ПИК, АД, Земун, са 93 запослена и 750 ха градског грађевинског земљишта; БИП, АД, Београд са 530 запослених и 5,5 хектара градског грађевинског земљишта које на тој локацији затвара у “рупу” нову железничку станицу у Београду; ИМТ, АД, Београд који је имао више од 800 запослених; Желвоз, Смедерево са 392 запослена; Предузеће за путеве “Београд” са 561 запослених; Фабрика вагона, Краљево са више од 170 запослених; МИН Вагонка, Ниш са 268 запослених; МИН Локомотива, Ниш са 247 запослених; Модна конфекција “Рудник”, Горњи Милановац , која је имала 600 запослених; Нитеx, Ниш где је било више од 500 запослених; Хемијска индустрија “Жупа”, Крушевац са више од 450 запослених; Аутотранспорт, Краљево са више од 350 запослених; Јанко Лисјак, Београд, са више стотина запослених.
О каквом раду Агенције за приватизацију се ради, најбоље показује чињеница да исправне годишње билансе за 2014. годину нису могли да предају: МК Рудник, ИМТ, Фабрика вагона, Аутотранспорт и консолидовани биланс за Холдинг Јанко Лисјак. Блокаде текућих рачуна за 100 милиона евра има 14 великих пословних система.
Одмах након дизања рампе реструктуирања и престанка посебне заштите тих предузећа, њих двадесет је отишло у стечај, а исти број њих је доживео блокаду текућих рачуна. Анализирали смо 13 привредних друштава која имају блокиране рачуне за 81,3 милона евра и у 2014. години имала су 6.636 запослених.
Сва она су у целини остала без сопственог капитала, осим Утве и минимално сомборског Борелиа. Обавезе у ових 13 привредних друштава на крају 2014. године достигле су 490 милиона евра, док је укупна књиговодствена вредност пословне имовине износила само 315 милиона евра, па је јасно да су у тим привредним друштвима обавезе веће од имовине 175 милиона евра.
На приходу оствареном у 2014. години од само 66,3 милиона евра исказан је губитак у пословању те године од, чак, 70 милиона евра. Према томе, јасно је да свих ових 13 привредних друштава очекује стечај, јер са годишњим укупним приходом од 66,3 милиона евра не могу се сервисирати обавезе од 490 милиона евра.
Јаме без дна
Влада је под кишобран ставила Железару Смедерево, а под надзор трговаца оружјем Фабрику стакла Параћин и МСК Кикинда, док Агроживу социјалисти још нису отворили кишобран
Железара доо Смедерево послује, до проналажења стратешког партнера, под руководством холандског инжењеринга. У 2014. години са 5.025 запослених на приходу од 240 милиона евра исказан је губитак у тој години, у износу 95 милиона евра, или 39,4 одсто прихода исказаног у тој години. Железара Смедерево је одавно остала без сопственог капитала, па су укупне обавезе на крају 2014. године достигле 307 милиона евра, док је књиговодствено исказана вредност укупне пословне имовине 229 милиона евра, па су обавезе веће од имовине за 78 милиона евра.
Српска фабрика стакла из Параћина са 863 запослена није имала срећну приватизацију са бугарском фирмом Рубин, јер је после друге приватизације отишла у стечај бугарска банка која је дала гаранцију за инвестиције Рубин-а. У 2014. години на приходу од 10,2 милиона евра исказан је губитак у пословању те године, у износу од 27 милиона евра. СФС је одавно остала без капитала, па су укупне обавезе достигле 96 милиона евра, док је књиговодствена вредност имовине вредна само 57 милиона евра. Социјалистичка партија именовала је госпођу Матковић, супругу свог ранијег једног од челника, да уз помоћ кадрова те странке стабилизују пословање овог њиховог предузећа од посебног интереса.
МСК, Кикинда
Крајем 2015. године обезбеђене су сировине за почетак производње после трогодишњег периода прекида производног процеса. За то време свих 496 запослених примала је зараде из републичког буџета. Односно уплата ЈП Србијагас. У 2014. години није било никаквих прихода од продаје, а у тој години исказан је губитак у пословању у износу од скоро осам милиона евра.
Агрожив, АД, Житиште, привредно друштво које је под окриљем ЈП Србијагаса. За 2014. години кадрови Министарства привреде и Јавног предузећа Србијагас, нису били у стању да обезбеде исправан годишњи биланс. На крају 2013. године било је 513 запослених и без прихода од продаје у тој години исказан је губитак у пословању већи од 11 милиона евра. Да је ситуација без излаза потврђује чињеница да је Агрожив водеће привредно друштво са блокадом текућег рачуна у Србији, која 19. Јануара о.г. износи 32 милиона евра.
Остали у безваздушном простору
Симпо, АД, Врање је од 31.10.2015. године у већинском власништву Републике Србије, где Република, Републички завод за здравство, Национална служба запошљавања, Акционарски фонд И Фонд ПИО имају 63,48% , град Врање 23,89%, општина Бујановац 0,86%, општина Трговиште 0,57%, град Београд 0,46% и грађани, као физичка лица 10,03 одсто. И таман, кад је држава конвертовала своја потраживања по основу пореза, доприноса и других даџбина у акције, та иста држава у лику њеног председника Александра Вучића није заштитила АД Симпо, као и оних 17 заштићених предузећа, са већинским друштвеним, односно државним власништвом. И шта се десило? АД Симпо је у 2015. години био у блокади 288 дана, а та блокада се пренела и на ову 2016. годину, данас је рачун блокиран за 24 милион динара.
У 2014. години исказани су катастрофани резултати у пословању. Приход је остварен само у износу 3,5 милијарди динара, уз исказани губитак у тој години од 7,7 милијарди динара. Приход је мањи у односу на претходну 2013. годину за 50 одсто. Укупне обавезе Компаније Симпо из Врања са њених 13 привредних друштава у Србији и са 3.913 запослених, достигле су 186 милиона евра, док је укупна књиговодствена вредност пословне имовине износила 165 милиона евра.
СП Ласта, АД, Београд има 3.602 запослена и још 417 у зависном привредном друштву Ласта, доо из Лазаревца. АД Ласта је у власништву Акционарског фонда 44,62 одсто и Републике Србије 10,93 одсто, док грађани, као физичка лица поседују 35,25 одсто. Влада Александра Вучића је потпуно испустила из вида ову компанију и уместо да, ка свом подређеном привредном друштву, пронађе партнера у власништву, она је дигла руке од ове компаније. АД Ласта је на приходу од 81,5 милион евра, колико је остварила у 2014. години, исказала губитак у пословању те године од 4,4 милиона евра.
Влада дигла руке од бројних великих система
Влада Александра Вучића “пустила је низ воду” 15 великих система и бројна њихова зависна друштва. То су: Гоша, Минел, Петар Драпшин Младеновац, ЕИ, МИН, Шамот, Лола, Слобода Чачак, ХИП Азотара Панчево, ХИП Азотара Суботица, Зорка Шабац, ФРА Чачак, Братство Суботица, Мајевица из Бачке Паланке, ИПХ Прахово…
Влада је такође одложила приватизацију на годину дана за 17 друштвених предузећа
Ових 17 друштвених предузећа и 40 њихових зависних друштава на почетку 2014. године запошљавало је 24.800 радника, па је Влада закључила да постоје реалне шансе да се њихово пословање ревитализује и да се за њих пронађу стратешки партнери за приватизацију. Обзиром да су истекли сви разумни рокови за окончање реструктуирања, а и неразумно је даље продужење одлагања рокова за измирење обавеза ових предузећа, јер је истекао рок по одлуци Уставног суда, Влада је посебном одлуком именовала 17 заштићених предузећа. Познато је да је прво друштвено предузеће уведено у заштиту од поверилаца, проглашењем рестуктуирања, био “21 октобар” из Крагујевца, који је 20.02.2003. Агенција за приватизацију увела у поступак реструктуирања. До данас је од тада прошло више од 13 година.
Бивши министар Динкић у поступку реструктуирања од 179 друштвених предузећа и 102 њихова зависна друштва, успешно је приватизовао само Радио ЈАТ са три запослена, а на суштинском реструктуирању ништа није радио. Тако се мера реструктуирања претворила у меру изигравања поверилаца, који су тим законом били заштићени, јер нису били у обавези измирења својих обавеза према добављачима, банкама, држави и запосленима.
Пет највећих дужника имају укупне обавезе 2,2 милијарди евра и то: РТБ Бор милијарду и 170 милиона евра, Петрохемија 543, Галеника 243, Холдинг Индустрија каблова Јагодина 143 и ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица 113 милиона евра.
О коликим износима се ради најбоље потврђује чињеница да је Влада закинула пензионере за 2015. годину умањењем њихових пензија за укупно 210 милиона евра, а државне и службенике у јавним предузећима за 220 милиона евра. Та мера није добронамерно примљена од оштећених грађана, јер се испоставило да се са тих 430 милиона евра “пуни” празан републички буџет, а не да се та наменска средства употребе за отклањање последица поплава или за изградњу брана, насипа и језера за спречавање штете од будућих падавина. То умањење настављено је и у 2016. години, уз минимално повећање два до три одсто зарада неким запосленим, и минимално повећање најнижих пензија.
РТБ Бор
У саставу РТБ Бор послују Рудници бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек, Топионица и Рафинација Бор, битни привредни субјекти заштићени овом изменом закона до краја маја о.г., јер су Фабрика лак жице и Фабрика опреме и делова у стечају, док се Индустрија за прераду (Златара, Мајданпек, налази у одвојеном поступку приватизације, а Институт за бакар нема неки посебан значај у укупној приватизацији овог гиганта. Укупан број запослених у ова три заштићена привредна друштва и матичној Групацији је 5.059 радника. Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине (сталне и обртне) 790 милиона евра, а обавезе РТБ Бор су милијарду и 170 милиона евра. Да би се приказала та вредност пословне имовине РТБ Бор прибегао је процени по тржишној фер вредности непокретне имовине и исту увећао за 277 милиона евра, што нема економску потпору, јер РТБ послује са губицима. Укупан пословни приход РТБ Бор у 2014. години био је 218 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 113 милиона евра. Уместо да приступи истраживању ко су потенцијални партнери и самом “чишћењу” билансних позиција директор Спасковски се одлучио да отпише већи део дугова са 90 одсто, а да преостали део плати у наредних пет година по два одсто, те су састављени Планови реорганизације и поднети повериоцима пред Привредним судом у Зајечару на усвајање. Оно што забрињава је чињеница да у тих хиљаду страница планова ни речи о предстојећој приватизацији, као да Рударско металуршки комбинат из Бора, коме држава исплаћује дате гаранције на терет републичког буџета, ће прихватити његово будуће пословање, као посебну расходну позицију буџета.
Петрохемија, АД, Панчево
Петрохемија, Панчево је основана 8. јула 1975. године и до данас после пуних 40 година. Укупне обавезе ХИП Петрохемије достигле су на крају 2014. године 543 милиона евра. У овом хемијском комплексу има 1.738 запослених. На укупној књиговодствено исказаној вредности пословне имовине од 122 милиона евра обавезе су веће 4,5 пута. Ако се узме у обзир укупан остварени приход у 2014. години од 249 милиона евра и у тој години исказаним губитком у износу од 91 милион евра, или 36,5 одсто прихода, јасно је да Петрохемија ако уопште нађе купца, цех ће платити повериоци, јер ће бити закинути за неколико стотина милиона евра.
Галеника, АД, Земун
У овом фармацеутском комплексу који у тој делатности једини у Европи послује са губицима запослено је 1.447 радника и још 89 у два зависна друштва, која су, такође заштићена до краја маја ове године (Галинг и Клирит). Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине на крају 2014. године износила је 151 милион евра, а укупне обавезе Галенике, АД достигле су 243 милиона евра. Кадрови Социјалистичке партије Србије сахранили су ову фармацеутску кућу. У 2014. години на оствареном приходу од 44 милиона евра исказан је губитак у тој години од 26 милиона евра. Галеника, АД има купца, али неко мора преузети претежан део обавеза, или повериоци морају преузети тај терет на себе.
ЈП Ресавица
Подземну експлоатацију угља чини девет рудника са 3.957 запослених (Вршка Чука, Ибарски рудници, Рембас Ресавица, Боговина, Сокобања, Јасеновац Крепољин, Штаваљ и Алексиначки рудници) као и два зависна друштва са 100% капитала ЈП Ресавица, за које је Одлуком владе утврђена заштита да краја маја 2016. године; Ђула, доо за угоститељство, са 136 запослених и Рембас транс, доо за превоз путника, са 101 запосленим.
Укупне обавезе овог јавног предузећа на крају 2014. године износиле су 113 милиона евра, а књиговодствено исказана вредност укупне пословне имовине само 68 милиона евра. Треба, ипак, имати у виду да је угаљ и сами рудници у државном власништву. У 2014. години ЈП Ресавица остварила је укупан приход у износу од 60 милиона евра, уз исказивање добитка у тој години у износу од 24 милиона евра, што је први пут у последњих неколико година да ово привредно друштво не искаже губитак у пословању.
Група Застава возила
Групу Застава возила према Одлуци владе чине, поред те групације и следећа четири зависна предузећа Застава Камиони, Застава Специјална возила Сомбор, Застава Инпро, Застава Промет и посебно друштво за здравствену заштиту запослених. Само у Застава Камионима било је 614 запослених, а у другим друштвима у 2014 било је 572 запослена. Укупне обавезе ове групације на крају 2014 године достигле су 660 милиона евра, док је укупна књиговодствена вредност пословне имовине само 40 милиона евра. На приходу оствареном у тој години од 10 милиона евра исказан је губитак у пословању те године од 69 милиона евра.
Прва Искра Холдинг, Барич
Поред Холдинга Прва Искра, Одлуком владе о посебној заштити до крајса маја 2016. године, стављено је и следећих пет зависних друштава: Базна хемија, ФИМ – производња изолационих материјала, ЛАБ – производња линеарног алкил бензола, ФРАК – производња регулационе арматуре и кола и Енергетика. Обавезе матичног и свих зависних друштава на крају 2014 године достигле су 12 милиона евра, а имовина само 3,3 милиона евра. Матично И ова зависна друштва у 2014 години имала су приходе од само 220 хиљада евра, а на тим приходима исказан је губитак у пословању у тој години у износу од, чак, 6,5 милиона евра.
Холдинг Индустрија каблова, Јагодина
Каблови са 1.980 запослених имају укупне обавеза од 143 милиона евра. Књиговодствено исказана вредност укупне пословне имовине Каблова износи 113 милиона евра. У тој години остварен је укупан приход у износу од 24,6 милиона евра, уз исказивање нето губитка у пословању те године од 14 милион евра. Влада је својом одлуком зашттила и зависно друштво МКС Топлана.
ФАП, АД, Прибој
ФАП има 969 запослених, а поред матичног друштва одлуком владе су заштићени и: Ливница са надградњом у Пријепољу, ФАП ЛИМ, ФАП Стан и ФАП Транспорт. Матично са зависним друштвима располаже са укупном вредношћу пословне имовине од 51 милиона евра, док су укупне обавезе овог произвођача камиона достигле 105 милиона евра. У 2014 години остварен је укупан пословни приход од само два милиона евра и на том приходу исказан губитак у пословању од шест милиона евра.
Траyал Корпорација, Крушевац
Поред Корпорације, као матичног друштва, одлуком владе заштићено је и зависно друштво Траyал-Хем. Укупна књиговодствено исказана вредност целокупне пословне имовине износи 82 милиона евра, док су укупне обавезе Траyала износиле 83 милиона евра. Корпорација је у 2014 години са 1.980 запослених остварила укупан приход од 38,8 милиона евра и на том приходу исказан је губитак у пословању те године у износу од девет милиона евра.
ПКБ Корпорација
Под заштитом одлуке владе су и зависна друштва: Институт, Привредна авијација, ЕКО Лаб и Ветеринарска станица ПКБ. Власништво над акцијама ПКБ Корпорације у Централном регистру хартија од вредности уписано је да сто одсто припада Граду Београду. Корпорација запошљава 2.108 радника и располаже са укупном вредношћу пословне имовине од 285 милиона евра, док су укупне обавезе овог пољопривредног комбината знатно мање и износе 87 милиона евра. Капитал ПКБ на краја 2014. године износи 198 милиона евра и са тим износом покрива 70 одсто укупне вредности пословне имовине. У тој години остварен је укупан пословни приход од 44 милиона евра и на том приходу исказан нето добитак у пословању од два милиона евра.
Yумцо АД, Врање
Памучни комбинат Yумцо из Врања који има 2.035 запослених, обухваћен је заштитом, уз заштиту још следећих привредних друштава: Бивода, Цоммерце, Призоси, Бизнис Инкубатор Центар и Друштво за професионалну рехабилитацију. Комбинат располаже са нешто више од 34,5 милиона евра укупне вредности пословне имовине. Укупне обавезе износе 51 милиона евра. У тој години Yумцо је остварио пословне приходе од само 11 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању 3,3 милиона евра.
Икарбус, АД, Земун
Овај земунски произвођач аутобуса има 274 запослена, а на крају 2014 године располаже укупном вредношћу пословне имовине, исказану у књиговодству, од 19 милион евра, док укупне обавезе износе 29 милиона евра. У тој години остварен је приход од само 1,4 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 2,3 милиона евра.
ФАМ АД, Крушевац
Фабрика мазива, АД, Крушевац има 216 запослених, а располаже укупном књиговодственом вредношћу пословне имовине од 45 милион евра и има сопствени капитал у износу од 2,9 милиона евра. У 2014. години остварен је приход од 15 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 25 милиона евра.
Политика АД, Београд
Акционарско друштво Политика има 302 запослена. Укупна вредност пословне имовине, у књиговодству исказане, износи 35,4 милиона евра, док је преостали сопствени капитал 4,8 милиона евра. У 2014 години остварен је укупан приход од 7,5 милиона евра, уз исказани губитак у пословању те године у износу од 6,2 милиона евра.
Прва Петолетка, АД, Трстеника, са девет зависних друштава
Одлуком владе посебну заштиту, поред Холдинга Прва петолетка добило је још девет зависних привредних друштава, која су сва посебна акционарска друштва, у њеном саставу, и то: Индустријска пнеуматика, Цилиндри, Хидраулика, НИЦ – Научно истраживачки центар, Промет, Транспорт, Исхрана, Обезбеђење, Ремонт и Енергетика. У Холдингу, као матичном друштву има само 12 запослених, а у зависним друштвима 1.103 радника, од којих највише у АД Хидраулика, њих 400, у АД Цилиндри 252 и у АД Индустријска пнеуматика 235 запослених. Број запослених у Холдингу и зависним друштвима у односу на прошлу 2013. годину смањен је за 271 запосленог. Укупна књиговодствена вредности имовине ових десет привредних друштава на крају 2014. године износи 41 милион евра, док су обавезе достигле 62 милиона евра.
На приходу оствареном у тој години од 11, 2 милиона евра исказан је губитак у пословању у износу од 6,7 милиона евра.
ППТ посебна привредна друштва изван Прве Петолетке, ППТ – Серво уређаји, АД и ППТ – Заптивке, АД ППТ Серво уређаји, АД, Трстеник са 263 запослена иступили су Из Холдинга, послују и самостално управљају. На имовини од 4,5 милиона евра исказане су обавезе 7,8 милиона евра, а на приходу од 4,2 милиона евра исказан је губитак у пословању 715 хиљада евра.
ППТ Заптивке, АД, Трстеник са 278 запослена иступили су из Холдинга, послују и самостално управљају. На имовини од 7,1 милион евра исказане су обавезе 8,9 милиона евра, а на приходу од 2,1 милиона евра исказан је губитак у пословању милион евра.
Свих пет досадашњих влада, од 2001. године, водиле су хаотичан процес приватизације, а Агенција за приватизацију образована је на партиско-рођачкој линији, са кадровима који нису имали никакво практично знање из тржишта и технологије појединих производних процеса, већ само и само знање страних језика. Сама чињеница да је изоловано још од почетка 2003. године 179 великих пословних система, који су незаконито и противуставно заштићени од поверилаца, у којима није спроведено никакво реструктуирање, а напред смо истакли да је једина успешна продаја Радио ЈАТ-а, са три запослена, говори да су владе, Министарство привреде и Агенција за приватизацију склањали проблем “под тепих”.
На другој страни дати три непрезадужене шећеране једном од страначких првака продате су за по три евра Демократска странка, као владајућа у десетогодишњем периоду, награђивала је своје кадрове, дајући им и бившу зграду Централног комитета, са још додатка два хектара земље, а реструктуирање је препустила да изведе њен коалициони партнер “Г 17плус”. То што те приватизације нису поништене од наредне владе Социјалиста и Напредњака, као и што није донет закон, као у Хрватској, о незастаревању криминала у приватизацији, је аболиција министра Динкића, јер лично му садашњи председник владе, гарантује имунитет. Међутим, кад до краја ове године настану локални проблем због неизведеног реструктуирања 179 привредних субјеката на стуб срама дођи ће Српска напредна странка и њен једини вођа, па ће нерешени проблем испливати на површину. Зато се напредњацима жури да сад спроведу изборе.
Укупне обавезе ових 17 предузеће, која запошљавају 24.800 радника, на крају 2014. године биле су 3,5 милијарди евра, док је њихова пословна имовина по књиговодству износила 1,9 милијарди евра, а 16 ових предузећа изгубило је целокупан свој капитал, па су њихове обавезе веће од вредности имовине 1,6 милијарди динара, међу њима предњачи РТБ Бор, Група Застава возила и Петрохемија. Само у 2014. години на приходу од 745 милиона евра 16 ових предузећа исказало губитак 384 милиона евра.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
