Вођин официр за везу са мафијом

Од како је изабран на место директора Рударског басена Колубара, Милорад Грчић је направио у неколико наврата вишемилионску штету, а може се сматрати и саучесником у пљачки Колубаре за рачун владајуће партије и њеног вође. Једна од још неипричаних прича је она како је пристао да се машине на коповима не осигурају од поплава. Захваљујући овој Грчићевој “генијалној” одлуци, Колубара данас нема никаквог основа за накнаду штете, која је настала када су копови у мају месецу ове године катастрофално поплављени. Занимљиво, Грчић је одлуку да се машине не осигурају од поплава, донео пре поплаве, још у фебруара месеца 2012. године. Документ о овоме потписали су његови сарадници, Бошко Попадић, Михајло Петровић и директор огранка “Површински копови” Милан Стојаковић. У знак “мале пажње”, Грчић је ревносног Михајла Петровића унапредио у свог заменика. У документу чији факсимил објављујемо уз овај текст, дословно пише да менаџмент предлаже да се престане са осигуравањем од поплава. У свакој озбиљној држави, ово се не би могло десити, или, ако би се неким чудом и десило, менаџмент би већ одавно сносио кривичне санкције.

Директор РБ Колубара, Милорад Грчић, најозбиљни је помагач напредњачке пљачке. Будући да је реч о личности која је на изузетно битном положају, јер је РБ Колубара стратешки најважнији енергетски систем у Србији, било је за очекивати да ће га нова власт на челу са Александром Вучићем, ставити у службу својих интереса. Али, да ће Грчић правити десетине и стотине милиона штете, и то на најбруталнији начин, гледајући само интерес једног човека и једне странке, томе се ни најцрњи песимисти нису надали.

У подугачком списку Грчићевих криминалних радњи и (да ли случајно?), кардиналних пословних пропуста, са мултимилионским штетама, дописан је и случај његовог одустанка од обавезног осигурања машина од поплава на коповима. Таблоид је истраживао чињенице у вези са тим и дошао до документа у коме пише: “…Код свих основних средстава брисати додатни ризик поплава високе воде и бујице”.

Документ је обележен са: “…Списак основних средстава које треба осигурати од допунског ризика клизања тла и одроњавања земљишта”.

У спецификацији су наведене све машине у пољима Б и Д, површинског копа, али и у пољу Тамнаве Исток и Тамнаве Запад. Добар директор успео би да избрише осигурање од поплава и тако уштеди паре, али и да на време нареди да се машине склоне из копова када се појавила опасност од високе воде. Грчић је пример лошег директора који је донео одлуку да се машине не осигурају, а није на време ни реаговао када је вода кренула да плави површинске копове, па је велики број машина вредних више од милиона евра остао под водом.

Радници су истина могли да реагују и самоиницијативно склоне машине, на жалост велики број радника је страначки запослен у Колубари и они ову фирму не доживљавају као своју. Воде се идејом странка ме убацила овде, ако ово пропадне убациће ме у другу фирму. Од свих машина склоњена је само једна, којом је управљао извесни Павић.

У питању је дугогодишњи радник РБ Колубара који тамо није запослен преко везе. Он је заједно са другим радницима био на коповима када је добијено наређење да се сви евакуишу. Павић је упалио машину и одвезао је са копа. То је и једина машина која није била данима под водом са тог копа. Када су Грчића пре извесног времена упитали како ће сада да реши проблем уништене механизације, када су његови људи донели одлуку да она не буде осигурана од поплава, рекао је:

“…Вучић ће ми код “Дунава” обезбедити да их ретроактивно осигурам и да се тако наплатимо. Надамо се да Председник Владе неће заиста на овај начин учествовати у кривичном делу.”

Изузеци су ипак могући када је Грчић у питању. У Српској напредној странци и медијима блиским тој партији кренуо је општи напад на све оне који су блиски са заштићеним сведоком Љубишом Бухом-Чуметом. Медији блиски Вучићу из броја у број откривају, да је заштићени сведок против закона стекао инвалидску пензију, да се војног рока ослободио глумећи лудило, објављују са киме је наводно близак у политичким и полицијским структурама, али ћуте о томе да је он близак са напредњаком и директором РБ Колубара, Милорадом Грчићем. Можда зато што је Грчић познат као галантни финансијер сваког медија који је спреман да га промовише и напада његове непријатеље.

На платном списку Грчића је и Гем телевизија, не зна се колико им је пара дао, заузврат су урадили небројене прилоге о томе како су напредњаци делили помоћ поплављенима. Други разлог за не помињање директора Колубаре у том контексту је чињеница да Грчић добре односе не баштини само са Заштићеним сведоком, већ је истовремено близак и са шефом напредњака Александром Вучићем. Многи директори јавних предузећа се плаше да их Вучић не смени, али не и Грчић. Он зна да му је код Вучића фотеља до сада увек била загарантована.

Ни Вучић није овца, он добро зна да се Грчић редовно виђа са Миланом Наранџићем блиским пријатељем Љубише Бухе. Да је Наранџић у редовном контакту и пословима са Бухом. Према ранијем писању медија Наранџић је код Бухе посредовао да Грчић убрзано добије диполому једног од приватних факултета чији је овај заштићени сведок власник. Лако је извести једначину да, Грчић на састанцима у странци сазнаје битне информације, које би потом преко Наранџића могао да преноси Бухи.

Ово би значило и да је он Бухин шпијун у врху напредњака. По свој прилици овакве наводе не можемо окарактерисати као сто одсто сигурне, јер постоји могућност да је и хајка на заштићеног сведока само фарса. Званично Вучић није у добрим односима са Љубишом Бухом, па му потпредседница Владе Зорана Михајловић најављује рушење нелегалних објеката.

Са друге стране теоретичари завере тврде, да Бухине објекте нико неће дирати и да се ради о договореном сукобу. Љубиша Буха наводно прави лепе послове са људима блиским Вучићу. У договору са њим се пуштају полу афере које ће касније сви заборавити, али ће председнику Владе увек моћи да послуже као доказ да са овим бизнисменом није никада био близак.Уколико је ова друга верзија тачна онда Грчић није Бухин шпијун у Српској напредној странци, већ Вучићев човек за везу са Чуметом.

Анегдота о забрани страначког запошљавања, која је почела изјавом Александра Вучића најбоље говори о томе каква је Грчићева позиција. Наиме, Вучић једном овако рече: “…Запамтите, у нашој странци не сме да буде страначког запошљавања, а свако руководство које не даје резултате биће промењено…”.

Испоставило се да Грчић све ради супротно: и страначки запошљава, дели донације, и наноси штету предузећу које води. Од када је сео на место генералног директора, Грчић је делио донације шаком и капом и запошљавао је страначке активисте. Таман када су сви помислили да је ова пракса прекинута Грчић је фудбалском клубу “Колубара” одобрио донацију од 6,4 милиона динара.

Главни човек из клуба са којим Грчић сарађује је потпредседник Лазаревца, Бојан Стевић, коме донација није никада доста. Недавно је Стевић наговорио економа клуба да узме позајмицу у банци од 250 хиљада динара и да му је да за потребе клуба, са обећањем да ће му је касније вратити. Како Стевић новац није враћао, а време је пролазило економ је Стевића покушао да удари песницом у лице, али се у сукоб умешао и бивши голман клуба Урошевић који их је спречио да се озбиљније побију.

Иначе Стевић је најбољи доказ да напредњаци не поштују сопствено начело о томе да се не семе имати више функција. Овај бивши ватрогасац обавља према сазнањима Таблоида пет различитих функција: потпредседник је општине, председник је клуба ФК колубара, има функцију у штабу за поплаве, у надзорном је одбору општине Лазаревац. Док Стевић није био на функцијама, возио је аутомобил марке “Рено Меган”. Данас када је засео на функције вози џипа вредног тридесет хиљада евра у коме има боцу армани парфема од пет литара. Боца је програмирана тако да сваких пет минута освежава ваздух, јер се Стевићу очигледно гади мирис фенола који се шири целим Лазаревцем.

Поплаве су у Лазаревцу на површину донеле најгоре могуће приче о препродаји хуманитарне помоћи на пијацама. Приче иду толико далеко да се спомињу и рођаци потпредсеника општине Стевића из села Црне Баре. У питању су недоказане приче, а истина никако да исплива на површину, јер до данас није формирана општинска комисија о додели помоћи већ се иста дели на полу дивљи начин, а увек некако прво дође до оних са чланском картом СНС-а.Грчићево се име спомиње и по питању сумњивих јавних набавки.

Недавно је у круг суве репарације у Колубари довезен каммион са одливцима за суву сепарацију. Три дана камион није истоваран, јер се чекало да фирма која је довезла робу, победи на тендеру. Када су након три дана папири напокон наштеловани, камион је напокон истоварен. Колубара поново изнајмљује и грађевинске машине од фирми којима то није основна делатност. Појединим правним лицима је и ове године дозвољено да купују угаљ мимо тендера. За ову услугу привредници дају седам евра по тони угља. Фирма Девикс, Витомира Димитријевића која се раније помињала у аферама око пљачке колубаре, се више не појављује, јер је Витомир Почео да ради преко друге фирме. Прича се да Грчић није никако могао да избегне Димитријевића, али да се ситуација смирила када је део новца од овако сретно закљученог уговора однео Вучићу.

А 1.

Пуног пиштоља и празних мозгова

Већина радника обезбеђења Колубаре није способно нити компетентно да носи оружје. Велико је питање као су неки од њих уопште прошли провере у МУП-у. Међу радницима обезбеђења има алкохоличара, наркофила (травароша), али и момака који су прилично са ограниченим менталним способностима. Колико је лоша организације обезбеђења говори и случај, пљачке у сектору рудника који се води под именом Тамнава Запад. На Тамнаву Запад су стигли лични дохоци, у обезбеђење је послат само један момак са празном аутоматском пушком. Лопови су га разоружали, одузели му оружје и обавили пљачку. Прича се и да је овај момак био у сукобу са директором Колубара услуга коме припадају и радници обезбеђења. Према тим наводима Јефтић га је данима намерно слао самог и без муниције, да обезбеђује новац.

Вук Станић, Таблоид