Вођина сива еминенција: Пацов

Чак три министарске функције у Вучићевој влади вршио је Душан Вујовић, некадашњи нижи чиновник Светске банке, а сада Вођина “сива еминенција”. Најпре је био министар привреде (мада нема ни дана радног стажа у привреди). Потом је привремено, након смене Братислава Гашића, постављен чак и на позицију министра одбране. Након краћег боравка на овој функцији, Вучић га је именовао за министра финансија. У тој улози је требао да се добро снађе, тако рећи, “свој на своме”. Али, фама о Вујовићевој стручности, одмах је пала у воду. Испоставило се оно што је још давно за њега рекао професор Правног факултета у Београду Борис Беговић, човек који Вујовића најбоље познаје: “…За две деценије колико познајем Вујовића, ја нисам успео да чујем ниједно његово конкретно мишљење о било чему!”.

Али, несрећа никад не иде сама: Вујовић и кад даје мишљење о нечему, то је гола лаж и манипулација! Тако је на седници Народне скупштине Србије, 26. октобра ове године, показао сво зло и лицемерје које га “краси”, говорећи бесрамне лажи, бедастоће и глупости о “нужности” повећања цена, акциза, пореза, о “планираном дефициту” у околностима кад његов Вођа тврди да смо у “суфициту”, о “оправданости” узимања кредита из арапског Фонда Абу Дабија…

О свему зна да прича само не о клаузули уговора са Емиратима, око узете милијарде долара кредита, у коме пише да “Србија гарантује свом својом имовином” да ће вратити тај новац. Врло широкогрудо. Да Арапин може да узме шта год му је воља у овој земљи, само ако дође до пробијања рокова за враћање кредита, или кршења других тачки уговора. Вујовић свом снагом подржава полуделог Вучића па под економским реформама подразумева и околност да четвртина становништва живи без пребијене паре у џепу, да их је исто толико свакодневно гладно…Они који имају среће да виде такозвану Народну кухињу, постали су, без своје воље, статисти у режираним видео-записима који треба да покажу како властодржац води “социјалну политику”. Тако нешто није радила ни легендарна Хитлерова режисерка, Лени Рифенштал.

Душан Вујовић би, да је неко друго време, био обичан бескарактерни крупије у Вучићевој коцкарници. Али, овде је реч о крвавој залагаоници, где се улози мере људским главама, бесплатном радном снагом, белим робљем, по могућности што млађим (како Вучић недавно рече, “…поносан сам кад видим дечаке од 12, 13, 14 година како носе радна одела”).

Њега су обучили како да увуче мале и беспомоћне државе трећег света у дужничко ропство. Тачније, како да економски падну на колена и предају властити суверенитет повериоцима. Кад је постао махер за служење зеленашком капиталу и диктаторима у несрећним државама, укључио се у пљачку Србије и глорификацију Вучићеве диктатуре.

Одлично му иде. Купио је за лепе паре 35 година млађу Украјинку, која му је родила дете, а занела је са Црногорцима, јер живи у комфорном стану у Будви, а времешни јој муж више није ни зашта, осим за пљачку грађана Србије, који су у истом положају као и њени сународници.

Н. Влаховић, Таблоид