Вођине овце сакупљају новце

Начин на који Вучић данас држи под контролом градоначелнике у Србији, више личи на поделу територија италијанске мафије, где је сваки локални мафијаш у обавези да своме Куму и целој Фамилији, допринесе одређеним износом новца. Ову просту науку, Вучић је знао и пре него што га је у априлу месецу 2012. године у Београду посетио мафијашки син и бивши градоначелник Њујорка Руди Ђулијани, који му је одржао краћи курс о контроли градских каса, отимању новца и намештању послова за себе, родбину и пријатеље. Онај ко је то схватио, напредовао је и у каријери и у странци. Најбољи пример за то је бивши градоначелник Крушевца, Братислав Гашић, који је награђен функцијом министра одбране. Али, ту су и други “гробовласници” Србије, који су чланством у Српској напредној странци добили задужење да пљачкају за Вођин рачун и харају у својим атарима као турске дахије.

Док је у деветнаестом веку Србијом владао Милош Обреновић, свака нахија је имала свога газду (господара), који је управљао одређеном територијом, људима и приходима које је убирао. Свако од њих је без поговора спроводио Милошеве одлуке, а пред њега се није долазило без “кесе” пуне златника. Али, Милош је, упркос свему, водио Србију у ослобођење од Отоманске империје. Историја му није заборавила суровост и грехе, али је имала и разлога да му их опрости и да се диви његовој државничкој мудрости.

Два века касније, Александар Вучић, један мали, пролазни и у сваком погледу мизерни политичар, уверен да је баш он нови неприкосновени владар, води Србију у коначну пропаст. Уместо оданих газда, он данас има одане градоначелнике и председнике општина, уместо убирања прихода завео је масовну пљачку грађана. Његови општински и градски сеизи, сурово отимају задњу пару садашњој градској сиротињи, међу којом има доста оних који су некада, у срећнија времена, били средња класа.

Према званичним подацима, у Републици Србији има 150 општина, 23 града и град Београд. Српска напредна странка (СНС) влада у 80 општина и 14 градова, дакле, држи све полуге власти у највећем броју урбаних центара. На кључним позицијама (градоначелници и председници општина), налазе се представници већинске СНС и они самостално управљају буџетским установама. Одговарају једино шефу своје странке, Александру Вучићу и никоме више.

Да би његова лична владавина лакше контролисала градске и општинске буџете (и “захватања” из њих), смишљено је да се градоначелници бирају по такозваном двокружном систему, те да им се дају знатно већа овлашћења од председника скупштина градова и општина. Функција градоначелника је по закону извршна, а општинско веће чији састав он предлаже (а бира га локалне скупштина), је саветодавно тело. Дакле, сва власт једном човеку! Тај један мора бити из владајуће странке, у овом случају СНС, и он новцем опљачканим од грађана, плаћа Александру Вучићу за поверење које добио.

Градоначелник је истовремено и наредбодавац за извршење буџета локалне власти. Начелник општинске управе својим одобрењем плаћања или трансфера средстава корисницима буџета, само потврђује да ће средства бити утрошена. Али, где и како, то одлучује најужи круг људи око Вучића.

Овако замишљени систем очувања власти и систем пљачке грађана, потпуно је ослободио све криминалне потенцијале у градовима по унутрашњости Србије, а понајвише у главном граду Београду, где је проток новца и послова највећи. На овај начин, Вучић је суспендовао сваки привид демократског одлучивања и законских процедура.

Градске скупштине и општински одборници у градовима где владају напредњаци, само аминују оно што је већ одлучено у кабинету градоначелника или председника општине. А, они полажу рачуна само Вучићу или његовим страначким “контролорима”.

Како то у пракси изгледа, говори и нови план за пљачку најсиромашнијих грађана донет још другом половином 2014. године…

Под изговором великих “уштеда”, масовна смањења плата и пензија од 10 одсто, завршиле су крајем прошле године у општинама и градовима које воде кадрови СНС-а. Играјући на ту карту, Вучићева влада је градоначелницима из СНС-а пребацила више од милијарду динара за попуњавање локалних буџета. Тај новац, пребачен у буџете локалних самоуправа, одмах је отишао у касе напредњачких фирми по градовима и општинама где СНС има владајућу већину.

Да би било јасније како то изгледа, треба се послужити примером напредњачког градоначелника Крагујевца, Радомира Николића, коме је Влада Србије пребацила на градски рачун 300 милиона динара “уштеђених” на републичком нивоу од пензионера и просветних радника. Да би Николић (односно СНС) добио те паре, требало је смањити чак 73.000 професорских плата, или 136.000 пензија.

Вучићев градоначелник у Нишу, др Зоран Перишић, добио је, само једном одлуком Владе, 1,7 милиона евра из републичког буџета. Тим новцем који је трансферисан у буџет града Ниша, располаже Перишић, а он је одговара за утрошак Александру Вучићу. До цифре од 1,7 милиона евра, дошло се “уштедом”, односно отимањем оних 10 одсто од пензија и плата запослених у здравству, школству и другим државним установама.

Мада је Нови Сад просечно међу три најбогатије локалне самоуправе у Србији, и на рачун овог града је из републичког буџета уплаћено 120 милиона динара, директно скинутих од плата и пензија.

Напредњачком градоначелнику у Лесковцу уплаћено је 120 милиона динара, а град Београд је пред крај прошле године од умањених плата и пензија “приходовао” читавих милијарду динара. Градоначелник Београда Синиша Мали, иначе даљи рођак Александра Вучића, одмах се побринуо да тај новац “крене даље”, у фирме које воде страначки кадрови Српске напредне странке!

Због успостављања потпуне контроле над највећим градским буџетом на просторима некадашње Југославије, Вучић је за градоначелника Београда поставио Синишу Малог. Реч је о човеку који је био директор за тендере у Агенцији за приватизацију и то у периоду од 2001. до 2003. године, у време најжешће демократске пљачке (не постоји тендер у који се Мали није “уградио”!), када су на челу Агенције били Владимир Чупић (бивши директор Хyпо Алпе Адриа Банке) и бивши премијер и министар финансија Мирко Цветковић. Схвативши какав “потенцијал” има пред собом, Вучић му је, убрзо по доласку на власт, понудио да пређе у његов табор, по знатно бољим условима. Сад Мали пљачка на велико, са позиције најближег Вучићевог сарадника и блиског сродника. Новац, како рече мафијашки син Ђулијани, мора остати у Фамилији.

Брат Синише Малог, Дејан, био је начелник у Извршном одбору града Београда, а са позиције помоћника градског секретара за саобраћај, купио је вилу на Сењаку и постао власник неколико скупоцених станова, аутомобила и рачуна тешких по неколико милиона евра.

Ипак, Синиша је богатији од Дејана. Новац који се сада око њега врти немерљиво је већи него што га је Дејан Мали имао док је служио Тадићевој влади.

Самоуправљање за газдине интересе

Још од пролећа 2012., уочи изборне победе СНС, знала се улога будућих градоначелника и председника општина које је кандидовала ова странка. Током маја и јуна месеца те године, одржано је више састанака у странци где је јасно речено свима који су били одређени да преузму водеће функције у својим локалним самоуправама, да ће њихова улога бити од кључне важности за опстанак на власти. Још прецизније, речено им је да ће “…начин убирања прихода и вештина управљања тим новцем”, бити гаранција њиховог опстанка на положајима. Они који нису правилно схватили ову поруку, убрзо су били замењени. У року од годину и по дана десиле су се и смене у неким градовима и општинама, управо због тога што је Вучић лично проценио да му поједини функционера не доносе новац.

Неки су били знатно вештији од осталих па су се одмах допали новом вођи. Међу најбољима, који су највише пара давали, истакао се и садашњи министар одбране и некадашњи градоначелник Крушевца, Братислав Гашић, звани Бата Сантос (надимак је зарадио као мешетар и трговац “Сантос” кафом). У децембру 2012. године, са положаја градоначелника, овај амбициозни увлакач почиње да схвата важност финансијске потпоре странци и њеном вођи, па у свој кабинет доводи знатно крупнију рибу од себе, тајкуна Мирослава Мишковића! У свом кабинету се и фотографисао са њим, па је та фотографија постављена на званичном сајту града, а убрзо је почела да кружи и друштвеним мрежама као прворазредна сензација, јер је Вучић већ увелико претио Мишковићу да ће га стрпати у затвор.

Дан касније, Гашић скида ту фотографију са градског сајта (али је два сата касније враћа) и саопштава да је о сусрету са Мишковиће на време обавестио Вучића! Да не би било никаквих недоумица, Гашић је потврдио локалним новинарима у Крушевцу, да је састанак са Мишковићем договорио уз помоћ Александра Вучића, а преко Јелене Крстовић, потпредседнице „Делта холдинга”, те да је разговарао са Мишковићем о приватизацији предузећа „Дева” и „Равниште”. У нади да ће Мишковићева “Делта” уложити у ова два пропала предузећа, Гашић се позвао на чињеницу да “Делта” у Крушевцу има своје огранке, „Делта фунги” и „Мото комерц”, и поменуо да су највећа задужења два крушевачка јавна предузећа код Универзал банке. То је, ваљда, требала да буде нека врста “препоруке” како би Мишковић “ушао у посао”.

Гашић је касније упорно тврдио да ништа од онога што је договорено на том састанку није поштовано, те да у моменту када је састанак одржан није знао да се против Мирослава Мишковића воде предистражне радње!

Два бивша службеника градске владе у Крушевцу, у непотписаном писму, покушали су преко дневне штампе да обавесте јавност у Србији да је Гашић Мишковићу тражио паре за рачун Вучића и да ту никаквог бизниса није било, те да је Вучић преко Гашића “дао Мишковићу последњу прилику”!

Шта се овде заиста десило, никада сасвим није истражено, али је чињеница да је Гашић након тога нагло “порастао” у номенклатури странке и на крају стигао и до позиције министра одбране. Извесно је да Вучић награђује послушне градоначелнике, али, Гашић је унапређен боље него иједан његов колега из локалне самоуправе. Није тешко закључити зашто.

Међу оним градовима који најбоље пуне свој буџет, налази се и Панчево. Као велика инустријска зона, увек је био на мети политичких обрачуна. Али, оно што су у овом граду похарали некадашњи чланови Демократске странке, наставили су кадрови Српске напредне странке и Александра Вучића. Истински пакао у градској власти наступио је именовањем Павла Раданова на место градоначелника. Од тог момента почињу незапамћене интриге и сплетке, а кључни челници града једни друге пријављују полицији, која, како тамо кажу “хапси само оне који немају довољно јаке везе у Београду”.

Да би се некако допао Александру Вучићу, градоначелник Павле Раданов, прогласио је шефа Мисије Европске уније у Србији, Мајкла Девенпорта, почасним грађанином Панчева. Панчевачка опозиција која се једва чује, оптужила је Раданова да је директно или индиректно укључен у криминалне токове, као и сви остали водећи људи у градској влади који су из СНС, те да је брат Александра Вучића, Андреј, ослободио из затвора Дејана Симеуновића, насилника оптуженог за убиство, који је, истовремено, и „сива еминенција” панчевачког одбора СНС-а. Није остало непримећено и то да је Симеуновић имао и сукоб са помоћником градоначелника Раданова, Дејаном Живановићем, који је такође хапшен, али због примања мита.

Међу Вођиним градоначелницима има још мизернијег полусвета попут градоначелника Врања, Зорана Антића, који је у овом граду “обележен” због једног скандала који се десио у Москви, током једног свечаног пријема у позоришту, који су руски домаћини организовали у част српске делегације: наиме, Антић је украо флашу руског коњака и покушао да је однесе у хотел. Излазећи из позоришта, Антићу је флаша скупоценог пића испала на степеништу и разбила се, а брука је пукла на све стране. Један извештач са места догађаја сликовито је приказао шта се десило: “…Док су остали чланови српске делегације шокирано гледали у своја одела уфлекана од коњака и покушавали да избегну парчиће стакла, Антић је ноншалантно ишетао из театра, као да се ништа није догодило. Сви смо видели шта је урадио и остали смо без текста, јер нас је било срамота што је председник једне општине украо флашу која у продавници кошта само 1.200 рубаља, односно 30 евра!”. Руски домаћини су елегантно прешли преко ове бруке, као да се није ни десила…

Вучић тражи “резултат”- најмање седам цифара!

У Вучићевој страначкој јазбини, одлуке о сменама и постављењима градоначелника доносе се искључиво на основу прихода и лојалности. Нема трећег критеријума. Доказ да је то тако, на својој кожи је осетио и бивши градоначелник Ужица, Саша Милошевић, који је смењен након великог скандала са вишемесечним нестанком воде у граду. Мада је тај проблем стар колико и ужички водовод, Вучића је највише погодило што његов кадар није нашао неко финансијско решење, уместо да троши новац из републичког буџета, који му је потребан да што дуже траје на власти.

Милошевић је кротко пристао на смену (рече да је “војник партије и да поштује одлуку СНС), након што га је Вучићев емисар подсетио да у страначку касу није дао ни пребијене паре. На питање новинара зашто је смењен, Милошевић је рекао да “странка сматра да није довољно урађено и да је могло боље” и додао: “…Можда је и могло боље, али ми смо дали максимум од себе…”. Укратко, пара није било а хаварије кренуле…Уместо њега, на место градоначелника изабран је Тихомир Петковић, његов страначки колега, иначе некадашњи падобранац 63 падобранске бригаде ЈНА. Судећи према стању у буџету града и овај “Рамбо” се неће допасти Вучићу. Он тражи “резултате”. Ништа испод седам цифара…

Зрењанински градоначелник Иван Бошњак, типичан је пример Вучићевог слепог послушника. Истинску власт у Зрењанину представља Горан Кнежевић, некада демократа а сада члан СНС. Бошњак само извршава оно што му Вођа нареди а Кнежевић пренесе. Новац из овог дела Баната иде преко Кнежевића у правцу Вође.

Сви они који су на овај начин схватили улогу градоначелника, односно, који су разумели задатак “рачунополагача”, најближи су Вучићевом клану у Београду. И градоначелник Сремске Митровице, Бранислав Недимовић недавно се истакао улогом доброг домаћина власнику аустријске компаније “Гирлингер”, која је била једини понуђач за куповину кланичне индустрије “Митросрем”. Све је Вучић лепо замислио и унапред договорио са “Гирлингером”. Остало је само да Недимовић организује свечани пријем. И то је одрадио како треба, а Вођа му то неће заборавити. Ипак, на таласима Радио Новог Сада, Недимовићу се у једној изјави “омакло”, па је рекао: “…инвеститору се јако жури”, што је јасно указивало да ни “Гирлингер” није имао нимало поверења у Вучићева обећања да ће им “Митрос” бити скоро поклоњен. Али, Вођа је широке руке, и не гледа на ситнице…

У новембру месецу прошле, 2014. године, републички инспектори за привредни криминал из Београда, детаљно су претресли пословање градоначелника Лесковца, Горана Цветановића. Убрзо, Цветановић се дрско обратио јавности рекавши: “…Три дана су испитивали и били запањени какву документацију ја лично имам. Испитивали, гледали документацију, и, могу да саопштим да су презадоволњи, да све ту стоји, од порекла новца, до документације, до грађевинске дозволе…”. Али, Цветановић није објаснио шта је полиција код њега тражила уствари…

Оно што је инспекторе занимало, била је и изградња Цветановићеве куће у самом центру града, поред главне поште, за коју је он тврдио да је гради на поклоњеном плацу, али и изградња викендице на Власинском језеру, за коју му је такође поклоњен плац!

У међувремену, до јавности је стигла и вест да је Ненад Арсић, службеник Агенције за локални економски развој (АЛЕР) у Лесковцу и функционер у Градском одбору СНС, пријавио градоначелника Цветановића полицији, тврдећи да га је у центру града после свађе напао и претукао. Присутни сведоци су потврдили да је Цветановић неколико пута ударио Арсића, али у свом кабинету. Они додају и да је тучи претходила свађа између двојице некадашњих веома блиских сарадника због предстојећег сајма у Грчкој и трачева везаних за састав делегације која ће тамо путовати. Међутим, извори блиски градоначелнику пак тврде да читава ствар има много дубљу позадину и да је у вези са упорним понављањем конкурса за директора филијале Националне службе запошљавања у Лесковцу за које конкурише Ненадов брат близанац Предраг.

Недавно се Цветановић потрудио да око себе окупи велики број истакнутих чланоца Српске напредне странке, међу којима и Братислава Гашића, шефа посланичке групе СНС, Зорана Бабића и многе друге знане и незнане личности. Повод је био личне природе! Наиме, Цветановић је одлучио да спектакуларно прослави свој педесети рођендан! Трошак је, директно или индиректно, пао на терет грађана Лесковца. Неко од његових сарадника рече том приликом. “…Што да не, грађани су га и бирали!”.

Лесковчани помињу и “јако чудну везу” између Горана Цветановића и Божидара Ђермановића-светског шампиона у кик-боксу. Цветановић га је поставио за председника локалног Спортског савеза, а његов ресторан је постао место окупљања за све важне договоре. Упућенији Лесковчани тврде да је Цветановић омогућио Ђермановићу да рашири послове и постане закупац великог броја локала чији је власник Јавно предузеће Дом. Иако то по уговорима не би смео, он даље издаје у подзакуп тај простор по далеко већим ценама од оне коју он има уговорену са ЈП Дом. Узгред, Ђермановића помињу као опасног зеленаша, па му у граду нико не сме стати на пут. Он је чак и инвеститор неке стамбене зграде која се тренутно зида на јавној површини у Лесковцу. Није тешко закључити да Цветановић има своју улогу у овоме.

Добар пример је и лесковачка болница. Између директора болнице Небојше Димитријевића и градоначелника Цветановића постоји “посредник у запошљавању”. Преко ове везе у болничком кругу никла је и продавница чији је власник фирма задужена за зимско и летње одржавање града. Цветановић је и сувласник фирме Агродинамик ДОО из Лесковца, са Небојшом Гавриловићем (побратимом) који је иначе седам година био у затвору због покушаја убиства. Фирма је отворена пре пар месеци и већ је у блокади петнаестак милиона, а пре неколико недеља су отворили и нову фирму Агродинамик плус која ће ускоро потписати уговор са Институтом Земун поље и фирмом Агромакс, чији је власник бивши директор поменутог института. Како се чује планирају заузимање тржишта на Југу земље за сву семенску робу.

Врхунац бескрупулозности је и недавно постављење новог начелника Јабланичког округа извесног “Боже Бимтекса”, кажу, добро познатог полицији из ранијег периода и блиског сарадника Цветановића у многим нелегалним радњама као што је узимање новца из буџета за подстицај запошљавања у приватном сектору у више наврата. Новац узет, људи запослени, па одмах по “завршавању папирологије”, отпуштани. И то више пута.

Многе своје поступке Горан Цветановић (додуше у кафани) оправдава тиме да сваког месеца мора премијеру Вучићу на руке да донесе између 50 до 100 хиљада евра! Ваљда тако купује право на сву своју бахатост, лицемерје, нечовечност и гажење закона.

Али, круг овакве пљачке неће још дуго трајати. То знају и Вучићеви “рачунополагачи”. Зато им се и жури да поделе што више новца за што краће време. Иде нова реконструкција Владе, да би се добило на времену (а времена за ову власт све мање!)…И контролори из ММФ-а стижу већ у мају месецу…

Никола Влаховић, Таблоид