ПРВИ ПУТ ЈЕДАН АПАРАТ СА ЗЕМЉЕ УШАО У „КОСМИЧКО ЧИСТИЛИШТЕ“

Војаџер-1 се пробио у оно што називамо зоном стагнације која се налази у најспољнијем слоју гигантског „балона“ који обавија наш Сунчев систем… Сонда наставља свој пут, па нећемо морати да дуго чекамо да бисмо коначно сазнали – шта је то космос између звезда. Видећемо како то изгледа – саопштио је Ед Стоун, астроном којем је поверено праћење мисије ове сонде
Међупланетна станица (сонда) Војаџер-1 лансирана је још 1977. године и већ се од Сунца удаљила читавих 18 милијарди километара, али још није реално продрла у међузвездани простор и налази се у хелиомантији

СОНДА „Војеџер-1“, која истражује саму периферију Сунчевог система, стигла је досад потпуно неистраживану зону између нашег планетарног система и тзв. међузвезданог просотра.

Подаци које је сонда већ послала показују да је тај простор својеврсно „космичко чистилиште“ у којем се Сунчево магнетно поље појачава, а честице високих енергија се“припремају“ за прелазак у међузвездани просотор.

Војаџер-1 се пробио у оно што називамо зоном стагнације која се налази у најспољнијем слоју гигантског „балона“ који обавија наш Сунчев систем… Сонда наставља свој пут, па нећемо морати да дуго чекамо да бисмо коначно сазнали – шта је то космос између звезда. Видећемо како то изгледа – саопштио је Ед Стоун, астроном којем је поверено праћење мисије ове сонде.

Међупланетна станица (сонда) Војаџер-1 лансирана је још 1977. године и већ се од Сунца удаљила читавих 18 милијарди километара, али још није реално продрла у међузвездани простор и налази се у хелиомантији. На граници хелиосфере, поменутог „балона“ око Сунца испуњеног сунчевом плазмом.

Стоун је изјавио да још није јасно кад ће сонда ући у међузвездни простор јер то може бити већ за који месец, али за коју годину. Он признаје да су прогнозе „потпуно незахвалне“ упркос томе што је брзина сунчевог ветра – у зони у којој се Војаџер-1 тада налазио – још у априлу 2010 била равна нули, што је сведочило да је сонда ушла у нову област космичког простора. Њени подаци су упућивали и на закључак да притисак међузвезданог простора напросто „пресује магнетно поље“.

Приближавање сонде – уверен је Стоун – сигнализира и то што су њени апарати већ регистровали стоструко повећање струја високоенергетских електрона који „долазе извана“. Истовремено се двоструко смањио њихов из унутрашњости Сунчевог система.