Све ће поново да раскопају, прекопају, опет асфалтирају, па ће ако Бог да улица или трг бити поново проходни и Београђани ће моћи да их користе
Главни град Србије велико је и стално градилиште, у исто време и свакодневно мучилиште његових становника.
Његове улице непрестано се раскопавају, тргови преправљају или обнављају, рокови за завршетка радова се не поштују, што све изазива велике гужве у граду па је кретање у неким његовим деловима веома отежано..
Аутор свих тих промена – тачније би било рећи – поремећаја у животу становника Београда је Горан Весић, по занимању правник. Изгледа да му се учинило како је промашио факултет, да је његов животни позив, заправо, уређење улица и тргова Београда по сопственом укусу.
Пошто је 23 године био члан Демократске странке и то не обични, већ њен представник у важним државним пословима све док је била на власти. Када је 2012. године поражена на парламентарним изборима и прешла у опозицију, Горан Весић је, после године дана размишљања, схватио да су му, Српска напредна странка и њен програм (ма шта то био) одувек били најближи срцу. Претрчао је тада у редове Аце Србина, а он му је доделио место заменика Градоначелника Београда и градског – што се на новосрпском каже – менаџера.
Горан Весић (Фото: Раде Прелић/Танјуг)
Што се веома брзо показало као тешка казна Божја за грађане Београда,.
Њих непрекидно изненађују ванредни грађевински радови на улицама којима пролазе, па им је за одласка од једног до другог одредишта потребно не само знатно више времена већ и напора.
Радови обично теку веома споро, на градилиштима је често мали број радника – понекад се могу избројати на прсте једне руке а стиче се и утисак да ни ти присутни журе много да би радове завршили.
Међутим, чак и када се то догоди, и грађани помисле како ће моћи нормално да пролазе, убрзо схвате да су се прерано обрадовали, јер се радници после извесног времена поново појаве на истом месту. Разлог је једноставан. Заборавили су нешто да ураде, па ће то часом за који месец-два или и више све поново да раскопају, прекопају, опет асфалтирају, па ће ако Бог да улица или трг бити поново проходни и Београђани ће моћи да их користе.
И месецима тако… Шта месецима, годинама! Изгледа да новца за ове радове увек има довољно. Одакле? Ако не стиже од болећивих страних зеленаша увек спремних да притекну у помоћ, вероватно постоје и неки други мање или више повољни извори.
Сем што уређује улице и тргове, градски пословођа имао је и идеју да сагради гондолу која ће повезивати Калемегдан и Нови Београд, тачније, Ушће. Ваздушним путем. Тиме би се нарушио изглед Калемегдана, па су грађани почели да протестују и захтевају да се радови прекину. Ко зна да ли би нешто постигли својим протестима да се није умешало Министарство грађевина. Оно је покренуло спор пред Управним судом, он је пресудио да се радови обуставе.
Али ко зна да ли је то крај намере несуђеног првог српског гондолијера Горана.
Београђани немају муке само са Весићем, ту су и многобројни инвеститори који отимају згодна места за изградњу стамбених насеља, тржних центара или других за њих занимљивих објеката, углавном успешно доказујући надлежнима како су њихови пројекти од огромног значаја за привреду Београда и Србије.
Кошутњак (Фото: Н. Марјановић)
Грађани који схватају да ти пројекти често веома угрожавају средину у којој живе, протестују због ових планова, али готово увек без успеха.
Пре извесног времена најављена је изградња великог стамбеног насеља у Кошутњаку, уз што је било потребно раскрчити део шуме која се назива „плућа града“. Окупљања грађана незадовољних због наговештене сече трајала су данима, али се на њихове протесте нико није обазирао. Све док се није огласио AV и рекао како је он против сече шуме и не само у Кошутњаку.
Грађани који су протестовали, нарочито они безазленије природе, мора да су задовољно одахнули. Заборавили су само колико вреде обећања Аце Србина, на која престаје да мисли истога часа кад их изговори.
