Има већ скоро седам година како АV води преговоре са шиптарским властима у Приштини, и то потпуно безуспешно, бар кад је реч о интересима наше земље
Кад неко дуго ради посао у коме нема никаква успеха, а од њега никако не одустаје, може се претпоставити да му и није циљ да га заврши како је предвиђено, већ нешто друго што посматрачу са стране није доступно… и схватљиво.
Има већ скоро седам година како АV – најпре као потпредседник Владе, затим, њен председник, и, коначно као председник Републике – води у име државе Србије преговоре са шиптарским властима у Приштини, и то потпуно безуспешно, бар кад је реч о интересима наше земље. Куд је све ишао, с ким се све није састао и разговарао о Косовском питању, колико је државног новца потрошио и – ништа!
А за све то време готово да нема прилике да ове „преговоре“ не описује нашој јавности као веома тешке услед непопустљивих ставова приштинских преговарача с једне стране и недовољних напора незаинтересованих посредника из Европске уније с друге – како би шиптарске представнике приморали на попуштање и омогућили постизање обавезујућег и трајног споразума.
Запомагање Аце Србина због таквог стања у преговорима траје од 2013, његове најаве да ће ускоро – тек што није – обзнанити свој план за свеобухватно решење Косовског питања – али месеци и године пролазе а да се од свих Вучићевих најава и обећања не дешава баш ништа што би бар наговестило наду о завршетку преговора и повољном исходу за Србију.
Како нису сви народни посланици чланови Српске напредне странке или неке од њених коалиционих партнера, а нити су сви опозиционари – бојкоташи – то би се могло очекивати (бар од оних неколико који још мисле својом главом) да се АV – као неспособан преговарач са Шиптарима и Европском унијом замени другим, вештијим и успешнијим.
Можда је, ипак, најнеобичније што се још нико још није сетио да упита Ацу Србина како је замислио да оствари своје садашње животно опредељење о приступању Србије Европској унији (коме се, иначе, у својој радикалској младости веома оштро одупирао)?
Сви страни изасланици доносе му јасну поруку да Србија не може постати чланица ЕУ ако не призна републику Косово, док је он сам – када је проглашен за председника Републике – положио заклетву да ће „поштовати целовитост територије Србије, која подразумева и Косово и Метохију у њеним границама“.
Хоће ли се ње придржавати или ће остати у историји записан (најмање) као кривоклетник?
Стање ствари
Шта очекивати од најбољег студента правног факултета који на дневном нивоу крши Устав и не зна шта су надлежности председника државе Србије. Треба ухапсити све његове професоре који су му дали прелазне оцене на факултету јер он нема појма са правом а и природно је приглуп па не капира очигледне ствари. Иначе њега нико није овластио да преговара са било ким јер је то ван његових Уставних овлашћења.
Тотални промашај!
Најбољи студент правног факултета је онај студент који факултет заврши пре рока, или бар у року, са најбољим оценама. Овај самозвани најбољи студент је студирао шест година (бар тако пише најзабрањенији лист у Србији) и, како је сам изјавио (а објавио угашени сајт Телепромптер) књиге је читао по тридесет пута. Најбољи студент нема ни времена, ни потребе да и једну књигу прочита више од пет пута. Објаснио му је у интервјуу за Српску телевизију академик и његов професор Коста Чавошки ко се сматра најбољим студентом (што је и сам био), али и његово противуставно деловање назвао актом велеиздаје, што је у правној терминологији општеприхваћена дефиниција. Срамота је да правници који седе и у скупштинским клупама, тужилаштву и судовима (посебно Уставном суду, уз изузетак троје или четворо часних судија, како је навео Чавошки) ћуте на овај чин незапамћен у новијој српској историји. Само лаик, али не било који правник, може одбацити захтев за оцену уставности Бриселског споразума на основу образложења тадашњег министра правде да је тај споразум “политички акт”. Сваки студент права зна да је Бриселски споразум класичан међународни уговор, који је супротан и Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 ОУН, којима је регулисан статус АП Косово и Метохија, као саставног дела Републике Србије. Упирањем прста у претходну власт и Борка Стефановића може проћи само код тотално неписмених и необавештених, јер Борко Стефановић је водио преговоре са покрајинским представницима само “о техничким питањима”, а никако о статусним. Бриселским споразумом који је потписао Ивица Дачић 19. априла 2013. године, уз присуство Александра Вучића (такозвани Први), док је све остале потписао сам Вучић, укинуте су све институције државе Србије на КиМ и пренете у надлежност самозване Репубилке Косово (како је дефинише и противуставни Бриселски споразум). Узалуд су му највиши државни званичници пет земаља Европске уније безброј пута поновили да никад неће признати независност Косова (Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка), а највиши званичници Русије, као и сам председник Владимир Путин, увек напомињали да основ за преговоре са приштинском власти може бити само Устав Републике Србије и Резолуција 1244 СБ ОУН.