Нова коалициона влада Израела недвосмислено сигнализира промене у политици према Техерану
Јерусалим – Пре две недеље Јувал Дискин, недавно пензионисани шеф израелске безбедносне агенције, вербално је напао премијера Бењамина Нетањахуа и његовог министра одбране Ехуда Барака доводећи у питање њихове процене о иранским нуклеарним претњама и оптужујући их да доносе одлуке на „основу осећања“.
Ситуација се нагло променила, па је јавност ових дана имала прилике да види Нетањахуа раме уз раме са Шаулом Мофазом, бившим министром војним и шефом генералштаба, сада лидером водеће опозиционе центристичке партије Кадима, поздрављајући његов улазак у коалициону владу. Био је то, кажу стручњаци, својеврстан одговор премијера израелској јавности генерално противној према опцији напада на иранска нуклеарна постројења.
Иако Нетањаху и Барак деле агресиван став према Ирану, Мофаз важи за умеренији глас који се противи свакој војној опцији. Пошто је постао шеф опозиционе партије у марту дао је интервјуу када је рекао да би напад на Иран био „катастрофа“ те да би донео „ограничене резултате“. Мофаз, иначе рођени Иранац, том приликом је такође рекао како сматра да највећа претња Израелу није нуклеарни Иран. Ових дана је одговарајући на питање новинара како оцењује различите ставове у врху владе Израела према Ирану одговорио да су њихове расправе озбиљне али и одговорне.
Многи политичари и аналитичари слажу се да нова коалициона влада недвосмислено сигнализира промене у израелској политици према Ирану. Јизраел Кац, министар саобраћаја, у изјави за израелски радио истиче: „Да сам ја председник Ирана Махмуд Ахмадинежад, био бих веома забринут јер ће Израел од сада бити уједињен, способнији да заплаши и ако треба да делује“. Ајоб Кара, из Ликуд партије, сматра да је јака влада неопходна за постизање договора са Ираном.
Нетањаху је више пута запретио да је Израел спреман да нападне Иран уколико се осети угроженим због нуклеарног програма, док је Мофаз противник такве идеје. Процењује се да би сада Мофазово мишљење, као бившег министра одбране, могло да има пресудну тежину приликом одлучивања о евентуалном нападу на Иран.
Данас
