„У име Војног Синдиката Србије, у име сваког официра, подофицира, војника желимо да дамо пуну подршку организаторима овог скупа уз чврсту војничку реч да смо и бићемо уз Вас у овој борби коју сте започели јер је та борба не само Ваша већ целокупног српског народа. Препознали сте моменат и одважили се да кажете НЕ.
У име Војног Синдиката Србије, у име сваког официра, подофицира, војника желимо да дамо пуну подршку организаторима овог скупа уз чврсту војничку реч да смо и бићемо уз Вас у овој борби коју сте започели јер је та борба не само Ваша већ целокупног српског народа. Препознали сте моменат и одважили се да кажете НЕ. Да кажете НЕ свима онима који желе да ставе потпис на Косовску независност, било да се они налазе у међународној заједници или на највишим државним позицијама у републици Србији. Биће тешко али када је па нашем народу било лако, бићете под притисцима али смо сигурни у Вашу одлучност и истрајност. Позивамо овом приликом све синдикате, удружења, појединце да се укључе у општенародну борбу за останак Косова и Метохије у границама републике Србије и самим тим за опстанак српског народа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 6.000 рањених. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца
Убијана су наша браћа, сестре, унуци, рођаци…
Убијани су пред очима Међународних снага. Уз прећутну подршку оних који су се, уместо да штите позитивне европске вредности тог 17.марта приклонили политици геноцида, погрома оличеним у најцрној фашистичкој идеологији, која је управо изникла у срцу Европе. Управо нас те две крајности и ово брутално сведочанство опиње да не смемо срљати у бесмислене преговоре, који се одвијају далеко од очију јавности. Не смемо ни веровати да је једини пут Србије, прокламовани улазак у ЕУ у понижавајућем процесу. Посебно што се не зна ни када ћемо стићи у обећану нам недођију која се и сама распада, нити које уступке чини наша држава на том европском путу, који је последњих двадесетак година од стране свих власти наметнут као ходочашће и обавеза српског народа!
Данас Нато војник има сва права у Србији, чак нека и већа од нашег војника.
Ко год буде ставио свој потпис на отцепљење српских територија и међународно га призна ВЕЛЕИЗДАЈНИК ЈЕ и као таквом ће се судити! То нека знају сви српски политичари који су умислили да им је Србија дедовина, и да се играју најважнијим националним интересима. Па чак се у српској јавности свакодневно представљали као нове Месије.
Зато Војни синдикат Србије инсистира да власти ове земље одговоре и јавно саопште зашто се преговори у Бриселу воде под велом тајности, да ли ће икада и у било којим околностима и сценаријима пристати на поделу Косова и Метохије и тако глорификовати злочине и отимање српске територије започето агресијом НАТО пакта. Због чега су преговори из окриља УН пренети на Брисел и ЕУ, и ко је ставио потпис на тај документ који је угрозио преговорачку позицију Србије.
Уједно, позивамо и водеће људе у Војсци Србије, да саопште да ли ВС има све разрађене планове у свим могућим сценаријима, или ће господин Љубиша Диковић и његови сарадници, чак и по питању одбране најважнијих националних интереса слепо следити политичаре, газећи свако војничко достојанство”.
Служимо народу!
Управни одбор Војног синдиката Србије
