БЕСПИЛОТНЕ летелице које су извеле на руске војне базе у Сирији – Хмејмим и Тартус – полетеле су из такозване зоне деескалације „Идлиб“.
Ово је објавило Министарство одбране Руске Федерације и прецизирало:
„Дронови су били лансирани из насеља Маузара које се налази на југозападу зоне деескалације Идлиб, а под контролом је наоружаних одреда такозване умерене опозиције“.
Ова околност је била разлог што се руски војни врх писмом обратио начелнику турског Генералштаба Акару Хулусију и шефу турске Националне обавештајне службе Хакану Фидану у којем пише и ово:
„Анкара мора испунити обавезу коју је преузела да обезбеди да оружане формације које контролише прекину војна дејства. У сваком случају, да спречи напад ударних беспилотних летелица по било каквим знaчајнијим објектима у Сирији“.
Министарство одбране РФ накнадно је демантовало медијске тврдње, које су кренуле од посланика у Државној Думу Дмитрија Сабљина, да на авио-базу Хмејмим и поморску у Тартусу није нападало 13 дронова већ чак – 31.
Убрзо је показало три дрона који су – након што је над њима била преузета контрола – спуштени у околини аеродрома Хмејмим. Плус: неке остатке дронова који су били оборени.
Руски војни врх је јуче објавио да је технологију да израду дронова и управљање њима са удаљености од више десетина километара терористима могла дати само „високотехнолошка држава“.
Била је то прилично јасна алузија на Сједињене Државе.
Донедавни командант руских Ваздушно-космичких снага – генерал-пуковник Виктор Бондарев који сада руководи комитетом за одбрану и безбедност горњег дома руског парламента – није се либио и да потпуно директно оптужи САД да стоје иза напада дроновима.
Од средине септембра у Сирији постоје четири „зоне деескалације“: Источна Гута (недалеко од Дамаска), појас уз границу са Јорданом, околина града Хомса и провинција Идлиб са неким деловима суседних провинција Алепо, Латакија и Хама.
Факти