Крајем септембра породицама војних бескућника који скоро три деценије живе у Бристолу Министарство одбране послало је решења о исељењу из хотела, којим ће у будућности управљати инвеститор Београд на води. Њима је наложено да се иселе у року од 15 дана, а како је обећало Министарство, онима који имају право на решавање стамбеног питања биће обезбеђен привремени смештај у другим самачким хотелима или ће им бити додељени станови. Смештај је, међутим, за сада обезбеђен само делу станара.
Преостале станаре у Бристолу, који још не знају где ће бити пресељени, задесио је нови проблем – хладни радијатори. Грејање су, како тврде, имали свега неколико дана, док су трајале топле пробе. Драган Стојановић, пензионисани заставник прве класе који и даље живи у Бристолу, каже за Инсајдер да је грејање намерно искључено.
„Сигурно је да није реч о квару. Наређено је да нам се искључи грејање“, наводи Стојановић.
Исто тврде и други станари Бристола, са којима смо разговарали. Они наводе да ће Удружење војних бескућника тужити оне који су им искључили грејање.
„Није битно у чијем је власништву Бристол, битно је ко нам је искључио грејање. То је у супротности са законон, а они не могу узимати право у своје руке“, каже за Инсајдер Радмила Радосављевић из Бристола.
Зора Петровић, која са супругом у том хотелу живи већ 27 година, наводи да се због искљученог грејања неће иселити.
„Трпећу. Ја немам где“, каже она.
Министарство одбране: Немамо основа да издвајамо новац за одржавање хотела
Да грејање у хотелу Бристол није искључено грешком, може се закључити и из одговора које је Инсајдер добио из Министарства одбране. Како наводе, Закључком Владе Србије из августа 2018. године престало је право Министарства одбране да хотел Бристол користи за привремени, односно самачки смештај и одлучено је да га преда у надлежност Републичкој дирекцији за имовину.
„Пошто је зграда Бристола у поступку предаје Републичкој дирекцији за имовину, Министарство одбране нема законског основа да планира и определи новчана средства за њено одржавање“, пише у одговору Министарства одбране.
Из Министарства поручују да су свим носиоцима права коришћења самачког смештаја хотела Бристол понудили адекватан смештај, као и да је више од 90 одсто станара прихватило понуђена решења и преселило се у друге самачке хотеле, војне објекте или станове за привремени смештај у Београду.
„Највеће незадовољство изражавају особе које нису ни имале право да станују у хотелу Бристол. Реч је о станарима или члановима њихових породица који имају стан или породичну стамбену зграду у својини или закупу, који немају закључен уговор о пружању услуга смештаја у хотелу Бристол и о станарима који се не налазе у евиденцији стамбених интересената код организационе јединице Министарства одбране надлежне за стамбене послове“, наводи Министарство.
Станари: Нећемо собе, имамо решења за доделу стана
Преостали станари хотела Бристол, у разговору за Инсајдер, кажу да упркос искљученој струји не намеравају да се иселе из Бристола. Они тврде и да су им понуђене собе у хотелима, уместо станова, за које су издвајали новац од плате читав радни век.
Радмила Радосављевић каже да има решење о праву коришћења собе у Бристолу, које је добила након смрти њеног мужа. У њему пише, како наводи , да ту остаје до решења коначног стамбеног питања.
„Мени су усмено понудили једну собу и купатило, а то није коначно решење стамбеног питања. То наравно нећу прихватити“, каже Радмила.
Зора Петровић је као цивил радила у војсци, а када се са супругом, војним лицем, доселила у Бристол, мислила је да ће ту остати два месеца.
„Добили смо решење о праву коришћења собе, али и закључак о додели стана. Рекли су нам да ћемо овде остати два месеца, а ми стан нисмо добили ни после 27 година. Колико смо плаћали кирију у Бристолу, могли смо већ да откупимо најлуксузнији стан“, наводи Зора.
Она додаје да никакву понуду није добила из Министарства одбране, већ само обавештење да испразни собу у Бристолу.
Драган Стојановић наводи да је Министарство добило од града Београда 134 стана, а да се њима нуде собе и то усмено.
„Био сам на једном разговору и рекли су ми да ћемо још причати. Нису ме од тада позвали. Они нуде само нешто привремено, а ако то прихватим, падам на ранг листи за доделу стана. Ја сам сада 20. на тој листи. У случају да прихватим собу, пао би на 200. место“, каже он.
“Београд на води” може да управља хотелом Бристол или зградом Пошта
Уговором о изградњи Београда на води предвиђено је да компанија Београд на води после улагања у реновирање, може без накнаде да управља низом објеката у Савском амфитеатру, између осталих и зградом хотела Бристол. Према подацима до којих је дошао Инсајдер, Завод Града Београда за заштиту споменика одобрио је прошле године компанији Београд на води пројекат за радове на хотелу. До данас, међутим, није познато шта тај пројекат предвиђа, колико ће коштати реконструкција као и каква ће права и обавезе имати Београд на води након обнове објекта.
Да ће Београд на води преузети хотел Бристол постало је јасно још прошле године након састанка председника Србије Александра Вучића и Мохамеда Алабара, заступника компаније Еаггле Хиллс. Алабар је тада уручио председнику „нацрт изгледа новог хотела Бристол“ и рекао да је у питању „ремек дело савременог дизајна, које ће у потпуности променити изглед овог дела града“.
Податке о самом пројекту Инсајдер тада није добио ни из Председништва, као ни из Секретеријата за правне и имовинске послове Града Београда, који су навели да не поседују тражене информације.
Осим детаља о пројекту, још није познато ни где ће након што Београд на води преузме управљање хотелом Бристол, бити исељено на десетине породица војних пензионера који су током деведестих „привремено“ смештени у један део хотела.
Уговор не предвиђа плаћање надокнаде
Према анализи Инсајдера, уговором о Београду на води је предвиђено да компанија Београд на води после улагања у реновирања, може без накнаде да управља низом објеката у Савском амфитеатру, међу којима су Бристол, зграда Поште, Геозавод, главна зграда Железничке станице, група зграда у четврти Савамала.
Права која добија компанија Београд на води након реновирања објеката различито су дефинисана у верзијама уговора на српском и на енглеском језику.
Док у верзији на српском језику пише да након реновирања компанија Београд на води има право да без накнаде користи ове зграде, у енглеској верзији, која је једина важећа, наводи се да Београд на води стиче право управљања објектима.
То, практично, значи да ће фирма Београд на води имати право да издаје ове објекте трећим лицима, односно да ће зарађивати од државне имовине коју користи бесплатно.
Компанија Београд на води је 68 одсто у власништву арапских инвеститора, а 32 одсто припада држави Србији.
Извор: Инсајдер
