Војно ваздухопловство Србије (1): Пензионери лете српским небом

Трагедија војног хеликоптера Ми-17 у којем је животе изгубила посада, као и тек рођена беба и двојица медицинских радника, у први план је поново избацила акутни проблем стања српског војног ваздухопловства. Није никаква тајна да нам је техника застарела у највећој мери.

Авиони углавном паркирани

Оно што није уништено у рату 1999. године данас служи уз огромне напоре летача и механичара, али сваком ресурсу, па и најбоље одржаваном, време ће једном истећи. Оно што посебно брине јесте питање да ли ће и колико људи то платити главом. Стање је алармантно, а новца за модернизацију једноставно нема.

Стари ресурси Бугарске

Ловац МиГ-29 је основни борбени авион Бугарске. У периоду 1989-1990. набављена су 22 авиона, а данас је у инвентару 15. Углавном је оперативно око шест авиона. Планирано је да остану у употреби до 2020. године. Румунија је у периоду од 1962. до 1981. набавила 320 авиона МиГ-21. Јуна 1993. са израелском авиоиндустријом потписан је уговор за модернизацију 110 авиона варијанти МиГ-21.

Примера ради, најмодернији авион Војске Србије је ловац МиГ-29 који је појачао флоту Југословенске народне армије пре 28 година! У саставу 101. ловачке авијацијске ескадриле “Витезови”, те 204. ваздухопловне бригаде на аеродрому Батајница налазе се укупно три једноседа МиГ-29Б и један двосед МиГ-29УБ. Ремонтовани су и модернизовани између 2008. и 2010. године. Сведоци смо били прошлогодишњег приземљења преосталих МиГ-ова војске јер за њих није било довољно акумулатора за стартовање мотора! Бруку је прекратио руски председник Владимир Путин лично, наложивши својој војсци да донира акумулаторе Србији, између осталог и како би ти авиони полетели на војној паради поводом седам деценија од ослобођења Београда.

Други тип авиона који поседујемо је МиГ-21, иначе летелица која је уведена у војно ваздухопловство на почетку Хладног рата педесетих година прошлог века. На батајничком аеродрому стационирано је 18 једноседа МИГ-2, од којих је 11 заправо отписано јер су им ресурси истекли између 2007. и 2009. године. Српско небо чувају још и јуришници типа орао, распоређени у 241. ловачко-бомбардерској ескадрили Тигрови, односно 98. ваздухопловној бригади на аеродрому Лађевци код Краљева, док један авион лети у саставу Центра за летна испитивања Техничко-опитног центра. Укупно их је 19 на стању. Школско-борбени авион Г4 супергалеб се у случају рата може употребити као лаки јуришник и Војска Србије располаже са 23 авиона који припадају 252. школско-тренажној авијацијској ескадрили Курјаци са ушћа на аеродрому Батајница и 241. ескадрили на Лађевцима. Незванично, војска у летном стању има десетак авиона овог типа.

Стање у којем се српска авијација данас налази последица је тога што у ваздухопловство није озбиљније улагано још од почетка 90-их година прошлог века и избијања рата у бившој СФРЈ. За борбени авион је 15 година дубока старост, а брзо технолошки застарева, јер се сваких три до пет година борбени авиони модернизују. На опасност да Србија остане без дела авијације прошле године упозоравао је командант Ваздухопловства генерал Ранко Живак, али очигледно без ефекта, јер се стање од тада није поправило.

Будућност авијације, према речима Бојана Димитријевића, историчара и некадашњег помоћника министра одбране, у рукама је, пре свега, политичара, а мање војника.

– Држава мора да дефинише свој став према питању заштите неба изнад Србије. Мора да изабере стратешког партнера, а то је већ политичка одлука – каже Димитријевић.

Ескадрила у најам

Једини борбени авион мађарског ратног ваздухопловства је савремени шведски вишенаменски борбени авион грипен. Фебруара 2003. године Мађарска је потписала уговор вредан милијарду евра о изнајмљивању 14 авиона, 12 једноседа ЈАС-39Ц и два двоседа ЈАС-39Д. Први авиони стигли су марта 2006, а сви авиони су испоручени до децембра 2007. Изнајмљени су на 10 година, а 2012. изнајмљивање је продужено за још 10 година, до 2026. Сви авиони налазе се у 59. тактичкој ваздухопловној бази Кечкемет у саставу 1. ловачке ескадриле Пума.

Претходних година рађене су студије за набавку новог вишенаменског борбеног авиона, али се даље од тога није ишло, пара једноставно нема. А Србији је, према величини територије и геостратешким околностима, потребно отприлике 40 до 50 савремених борбених авиона. Половина од тога би била у основној намени, дакле ловци пресретачи, а остатак ловци бомбардери, као и тренажери двоседи за обуку.

Једну ствар требало би одмах разјаснити. Добро је да држава има војну авијацију, али то није нужно. Има земаља које немају војно ваздухопловство, тачније немају војне авионе. Код неких је реч о величини територије, попут Словеније, док су друге израчунале да им је јефтиније да плате некој од суседних држава да се старају о безбедности неба.

Појашњења ради, основна улога ловачке авијације је да пресретне, идентификује и обори циљ у ваздуху, а то је најчешће непријатељски авион. У мирнодопским условима, оно “непријатељски” је углавном “непознати”, “залутали” или “ненајављени”, а “обори” постаје “успостави контакт” и “спроведе на слетање”.

Наравно да је свака земља дужна да се стара о суверенитету своје територије, што укључује и ваздушни простор, али тај посао се може делегирати на неког другог, као што је то случај већ поменуте Словеније, или Литваније, Летоније, Естоније, Албаније, Црне Горе, Луксембурга или Лихтенштајна на пример. Борбену авијацију немају ни Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија и Македонија.

Хрватска у свом арсеналу има 10 застарелих руских ловаца-пресретача МиГ-21, шест једноседа МиГ-21бисД и четири двоседа МиГ-21УМД произведених у периоду од 1972. до 1980. Једноседи су набављени у периоду 1993/94. из Украјине када је Хрватска набавила 40 МиГ-21, а двоседи које данас користи Хрватска су набављени од Пољске 2002. Што се тиче тренутне оперативности, лети шест авиона, од тога два двоседа.

Нема прецизне рачунице колико би коштала модернизација српског војног ваздухопловства. Савремени борбени авион кошта око 40 милиона долара. Половни, а ремонтован и модернизован се може набавити по упола нижој цени. Век половног је такође преполовљен, али то није нарочити проблем с обзиром на то да авион пре технолошки застари него што му истекну ресурси. Противоклопни хеликоптер кошта двадесетак милиона док су транспортни хеликоптери и авиони нешто јефтинији. Све у свему, ако би се куповале нове летелице, рачун би износио око три милијарде долара.

Сутра- Војно ваздухопловство Србије (2): Српски топ први оборио авион

Љ. Ивановић – Вести

фото: А. Чукић