Војно ваздухопловство Србије (2): Авиони без радара и наоружања

Просек старости пилота ловачке авијације у Војсци Србије износи 42,5 година, док у Француској они не лете на тим авионима после 36 година

Хеликоптери старији од пилота

Иако на папиру Војска Србије има две ваздухопловне бригаде у Батајници, Краљеву и Нишу и десетак типова авиона и хеликоптера у употреби, осим хеликоптера газела, сви други типови летелица или не лете уопште, или одржавају минималну исправност, недовољну чак и за обављање основне летачке обуке. Просек старости пилота ловачке авијације у Војсци Србије износи 42,5 година, док у Француској они не лете на тим авионима после 36 година.

Током 2013. године у српској штампи је свако мало оживљавала прича да ће војска купити шест борбених авиона МиГ-29М/М2 као првог дела “руског пакета”, а затим и осматрачке радаре. Неке раније процене су биле да је Србији потребно бар 12 вишенаменских борбених авиона који би заменили прво МиГ-21 чији је употребни век више пута истицао, а потом и преостале авионе МиГ-29. Ипак, чини се да је преовладао став да се купи оно што је могуће у датом тренутку.

Међутим, једна посета министра одбране Братислава Гашића Москви је била довољна да се тихо у медијима појави његова изјава да од посла нема ништа. Србија нема новца. Иначе, жељени МиГ-29М/М2 је потпуно нова летелица са вишеструко увећаним борбеним могућностима.

Искусни српски пилоти тврде да Србија треба да поправи и модернизује постојеће МиГ-ове 21. МиГ 29 је добар авион, али држави величине Србије чак више одговара МиГ 21. За његово полетање довољно је три до пет минута, док је за МиГ 29 неопходно 10-12 минута, а за то време незвани гост већ може напустити наш ваздушни простор. Због мањка исправних авиона држава Србија данас као дежурне авионе држи двосед верзију МиГ-а 21 без радара и адекватног наоружања.

У пракси пресретања уљеза, у ваздушном простору Србије дешавају се ретко. Прошле године су два МиГ-а 21 послата на италијански спортски авион чији је пилот навикао да лети слободно преко територије ЕУ, па се пренеразио кад су на њега послати МиГ-ови.

Ни са хеликоптерима ствари не стоје много боље. Тренутно у флоти имамо хеликоптере газела и гама, које смо и производили по лиценци. Они су, међутим, иако у “возном стању”, застарели. Још имају противоклопне ракете које се воде “на гајтан”. Модерни хеликоптери су оклопљени и заштићени од сваког пешадијског наоружања док ови које ми имамо нису, тако да се могу оборити пушком. Хеликоптери су веома важни у противтерористичкој борби и за превоз трупа. На транспортне хеликоптере који су још увек у употреби не треба ни трошити речи, тако су давно произведени да су многи старији од пилота који њима управљају.

Увоз половњака

Транспортни хеликоптер Ми-17, који се срушио у ширем рејону аеродрома “Никола Тесла” код Сурчина, био је један од свега два примерка те летелице која је коришћена у Војсци Србије. Произведени су за Совјетски Савез 1989. и 1991. године, а у Србију су увезени половни 1997. године за потребе Јединице за специјалне операције Ресорса државне безбедности. Војска Србије преузела је два хеликоптера Ми-17 2006. године и ремонтовала их 2010. године. У питању је средњи транспортни хеликоптер који се користи у десетинама армија света, једино што су наши стари четврт века. Просечна старост хеликоптера Ми-17 је 24 године док најмлађи Ми-8 има 34 године.

Сутра – Војно ваздухопловство Србије (3): Српски топ први оборио авион

Љ. Ивановић – Вести