Војску годишње напусти више од двеста официра

У последњих пет година Војску Србије и Министарство одбране у просеку својом вољом напуштало је 166 официра и 66 подофицира годишње, податак је до којег је дошао Београдски центар за безбедносну политику.

Kако је истакнуто на јучерашњој трибини БЦБП-а, посвећеној проблему одлива кадрова из војске, мањак људи се осећа у свим секторима, што умањује оперативну способност оружаних снага.

До података о броју људи који напушта војску БЦБП морао је да дође посредно, анализирајући наредбе о прекидању професионалне службе официрима и подофицирима који се објављују у Службеном војном листу. Kако је објаснила истраживачица БЦБП-а Kатарина Ђокић, узрок томе је што су 2016. године сва кадровска питања везана за Војску Србије проглашена поверљивим информацијама.

Ипак, и поред тога, они су приметили тренд одласка младих официра и подофицира, који је 2014. године кренуо узлазном путањом.

– Најгора је била 2017. година када је од укупног броја људи који су напустили службу било двадесет одсто младих официра. Власт воли да се дичи бројем људи које су примили, али се поставља питање колико је тај начин решавања проблема сврсисходан. Тешко је заменити кадрове, пошто обука кошта и дуго траје, казала је Kатарина Ђокић додајући да ћемо, уколико се са трендом одласка кадрова настави, остати са питањем – ко ће нам водити војску кроз десет-двадесет година?

Говорећи о разлозима због којих људи одлазе из војске, истраживачица БЦБП-а Марија Игњатијевић је истакла да је новац један од узрока, али да није пресудан.

– Иако су плате мале, то није одлучујуће. Много више утицаја има чињеница да је систем напредовања нетранспарентан, и да се у много већој мери заснива на везама, а не на заслугама. Такође, људе одвлачи и то што, они који остају имају повећан обим посла баш због мањка кадрова. Често, то подразумева и низ активности који им нису у опису посла, рекла је Марија Игњатијевић. Поред наведених, као узрок за напуштање службе препознат је и недостатак професионалних обука, као и недостатак основних средстава за рад.

– Министарство одбране мора да схвати да су они послодавац и да уколико желе да на конкурентском тржишту задрже кадрове морају да поправе услове рада за своје запослене. Не може све да функционише на патриотизму и ентузијазму, истакла је Игњатијевић.

Да су и надлежни схватили да постоји проблем са одливом кадрова из сектора безбедности показује и чињеница да је у току изградња „јефтиних станова“ за њене припаднике. Ипак, како је приметио програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић, ово решење проблема може да отвори нове проблеме.

– Да би се изградили станови, држава је усвојила посебан закон који подрива систем јавних набавки. Такође, изградњом станова баве се јавна предузећа које је држава специјално основала за ту сврху, а која не испуњавају ни минимум минимума када су стандарди транспарентности у питању, каже Ненадић. Он је истакао да се закон усвојен у сврху изградње станова, од маја 2018. године већ два пута мењао без адекватног образложења.

– И поред тога, низ питања остао је без одговора. Примера ради, закон дефинише ко има право да конкурише за стан, али не прецизира начин на који ће они бити дистрибуирани. Шта ће да се деси у случају да буде више захтева него изграђених станова? Такође, шта ће да се деси уколико након изградње станова и други запослени у јавном сектору буду захтевали исти третман, запитао се Ненадић уз опаску да држава није ни размотрила алтернативне начине за побољшање статуса запослених у сектору безбедности.

Представници Министарства одбране су, према речима организатора, одбили позив да учествују на трибини Београдског центра за безбедносну политику.

Антић: Злоупотреба тајности

У делу трибине отворене за питања и коментаре публике за реч се јавио Новица Антић, председник Војног синдиката Србије, критикујући чињеницу да су сва кадровска питања у војсци проглашена за поверљиве податке. „Руководство злоупотребљава институт војне тајне и томе би требало стати на пут. Информације о броју људи који су напустили војску су статистички подаци и не би смели да буду тајни“, казао је Антић и додао да се велом тајности покрива и трошење буџета, па нико не зна на који начин се троши новац грађана Србије.

Пише: В. Јеремић, Данас.рс