Глобалне берзе су данас у слободном паду, при чему је на Волстриту јутрос на 15 минута чак било прекунуто трговање због паничне распордаје акција и пада индекса, услед паничног страха инвеститора од нове глобалне рецесије због ширења епидемије коронавируса и “нафтног рата” с ценама који је покренула Саудијска Арабија против Русије.
Такозвани, ниво 1 заштите активира се аутоматски када шири индекс С&П падне седам процената. То је први пут да се тај аларм огласио од децембра 2008. у јеку светске финансијске кризе изазване крахом инвестиционе банке Леман брадерс. Трговање је настављено након 15 минута паузе, у 9:49 часова по источноамерицком времену.
Ријад је шокирао тржишта с одлуком да снизи продајне цене за своју нафту за шест до осам долара по барелу, у зависнбости од типа нафте, као и с планом да од априла знатно повећа пумпање, како би казнио Русију, дојучерашњу савезницу, што није прихватила предлог Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) за резање производње за још 1,5 милиона барела дневно ради подршке тржишту овог енергента.
Цене нафте су након вести о одлукама Саудијске Арабије пале за више од 25 одсто, што је резултирало драматичном распродајом акција нафтних компанија јер инвеститори настоје да се ослободе ризичне имовине и да спас за свој новац потраже у сигурним уточиштима као што су државне обвезнице, злато и јапански јен.
Акције Сауди Арамка, највећег светског произвођача нафте, стропоштале су се данас за чак 10 процената, потонувши знатно испод почетне цене коју је компанија имала на Иницијалној јавној понуди крајем прошле године, јавља Ројтерс.
Европска тржишта акција претрпела су огромне губитке, при чему су берзе у Лондону, Франкфурту и Паризу регистровале пад између 6,0 и 7,0 процената.
Главни индекс Миланске берзе је потонуо за 10 одсто након што је влада у Риму наложила карантин у великим подручјима на северу земље, укључујући и изолацију италијанске финансијске престонице, Милана.
Паневропски индекс СТОКС 600 зашао је дубоко у “црвено”, изгубивши више од 20 процената вредности у односу на највиши ниво из фебруара.
Цене акција нафтних компанија се драстично “топе”, што илуструје податак да је “Премиер Ојл” пао за 54 процента, а енергетски гигант Бритиш Петролеум за готово 20 посто.
Губици на европским берзама уследили су након наглог пада акција у Азији.
Најшири индекс азијско-пацифичких акција, МСЦИ (без Јапана) спустио се за 4,4 процента, што је његов највећи дневни пад од августа 2015., а јапански Никеи је забележио минус од 5,1 одсто.
Аустралијска робна берза затворена је с губитком од 7,3 процента, што је њен највећи дневни пад од глобалне финансијске кризе 2008. године.
Велика распродаја акција тресе и Волстрит, при чему су цене фјучерса достигле дозвољену границу пада.
Индустријски индекс Дау Џонс је јутрос пре отварања берзе већ бележио губитак од преко 1.300 поена, при чему су нафташи “Шеврон” и Ексон Мобајл пали за око 12 одсто у претпродаји. Свих 30 чланица из Дау Џонс индексне корпе најликвиднијих акција било је у “црвеном”.
Термински уговори код сва три главна индекса на Волстриту забележила су током ноћи дозвољени дневни губитак вредности од 5,0 одсто.
Здравствена криза са коронавирусом, који је до сада заразио више од 110.000 људи на глобалном нивоу у усмртио 3.800 особа, пореметила је ланце снабдевања и изазвала обарање пројекција глобалног раста за 2020. годину.
Трговци сада очекују да ће Федералне резерве поново срезати каматне стопе идуће недеље након њиховог ванредног смањења 3. марта.
Акције америчких банака, осетљиве на промену камата, укључујући Ситигрупу, Бенк ов Америка, “ЈП Морган Чејс”, “Голдман Сакс”, “Велс Фарго” и “Морган Стенли”, пале су између 7,4 и 9,6 процената.
Нафне компаније Маратон Ојл, Девон Енерџи, Апач, Пионир Нечутурал Рисорсиз регистровале су губитак вредности акција између 22 и 28 посто, и међу највећим су губитницима у индексној корпи С&П 500.
Јутрос у 7:12 часова по источном америчком времену, индекс Дау е-мини је пао за 1.255 бодова или за 4,87 посто, С&П 500 е-мини за 145 бодова или за 4,89 процената, а Насдак 100 е-мини за 410 бодова или за 4,82 одсто.
Инвеститори у САД, уверени да ће ФЕД на састанку 18. марта морати да смањи камате за најмање 75 базичних поена, нагрнули су да купују државне дужничке хартије, што је довело до пада приноса на 30-годишњу обвезницу САД-а на испод 1,0 одсто.
Принос на америчку 10-годишњу обвезницу је склизнуо на свега 0,318 одсто, што је највећи дневни пад од 2011. године, од времена дужничке кризе еврозоне.
танјуг
