Уставни суд објавио имена судија и тужилаца који треба поново да почну да раде. Највише судија и тужилаца опет на послу у Београду, Нишу и Лесковцу
ГОТОВО да не постоји град у Србији у чији се суд или тужилаштво после првог круга одлука Уставног суда неће вратити бар један судија или тужилац.
Када је реч о делиоцима правде, највише их је враћено у Београду и Нишу – по осморо судија. Следе Зајечар, Сремска Митровица, Лесковац, Крушевац…
Међу онима који су доказали да Високи савет судства није бирао по правилима је и бивши судија Другог општинског суда у Београду Дејан Добросављевић, који је судио и „јатацима“ Ратка Младића.
Занимљиво је да се на списку „рехабилитованих“ налази и Зоран Савељић, судија чија је уставна жалба прва усвојена у Уставном суду пре две године, када је УС наложио Високом савету судства да сваком неизабраном судији мора да достави појединачно образложену одлуку.
– И добио сам ту одлуку, али је она почела са: „На основу сазнања…“, а не на „Основу увида у предмете“ или како би се очекивало да судије напишу – каже нам Савељић. – Теретили су ме за неких 11 предмета, од којих ми је тадашњи Врховни суд Србије потврдио одлуке у шест. Да човек не поверује!
Слична је ситуација и када су тужиоци у питању. Од 122 враћених, највише их је у Београду – деветоро, Нишу и Врању по троје.
Враћене тужиоце и њихове заменике Уставни суд сврстао је у три категорије. У првој су они који никада нису добили појединачно образложење Државног већа тужилаца због чега нису изабрани, а у другој они који су добили одлуку, али нису могли да се врате зато што није било места.
– Стални састав ДВТ у поступку преиспитивања је, супротно наведеној одредби члана 4 става 7 правилника, утврђивао нове чињенице у погледу ажурности у раду ове групе подносилаца жалби, иако за то није имао нормативно утемељење – наводи се у одлуци Уставног суда. – Ово се подједнако односи на подносиоце жалби који нису добили појединачну одлуку о разлозима због којих им је престала јавнотужилачка функција, као и на подносиоце жалби за које први састав ДВТ није утврдио да је оборена претпоставка о њиховој стручности, оспособљености и достојности, већ да су испуњавали све услове за избор, али да су, с обзиром на смањен број места заменика у тужилаштвима у којима су конкурисали, изабрани кандидати који су испуњавали „боље“ услове за избор.
Трећу групу чине они који нису изабрани, а који су у другом кругу проглашени за неажурне, упркос томе што се ажурност није оцењивала ни током првог избора.
У ПРАВО ВРЕМЕ
Зоран Савељић каже да је одлука УС „покушај да се исправи нешто што је нанело велику штету грађанима Србије и целом правосуђу“, а да је њему лично стигла у право време – када се двоуми да ли да остане у адвокатури у којој је од априла 2010. или да опет седне за судијски сто.
Новости
