Колико је отрцана фраза нереалних оптимиста да нас никаква светска економска криза није погодила јер Република Српска деценијама живи у кризи, показују и очигледне промене животних навика код већег дела становништва, а оно је одавно сиромашно. Просечан грађанин Републике Српске, ако има срећу да ради, и заради бар просечну плату од око 400 евра, гледа како да уштеди буквално сваки динар.
Петогодишња криза је утицала на менталитет становништва, па тако већина у продавницама добро обраћа пажњу на цену сваког производа јер је сваки фенинг или цент који остаје у новчанику битан. Статистички подаци показују да је у 2012. години, у односу на 2008. која се узима као почетна за кризу, драстично повећана продаја сијалица које мање троше струју, смрзнутог меса, јефтинијих месних прерађевина сумњивог порекла, док је истовремено опала продаја сладоледа, чоколада, кафе и осталих намирница које су почеле да се сматрају луксузним производима.
Књиге на реверс
Ипак, један податак издваја се од осталих. Наиме, према подацима Завода за статистику Републике Српске, у 2012. је, у односу на 2008, број посетилаца у биоскопима у Српској порастао за чак 25 одсто. У истом периоду, позоришта је посетило готово 25.000 грађана више, а чланске карте у библиотекама извадило је невероватних 225.000 чланова.
Социолози овај тренд објашњавају масовном беспарицом која је погодила највећи део становништва. Народ, једноставно, нема новца за скупа задовољства, па прибегава оним јефтинијим, током којих може да убије доста времена, и да истовремено обогати душу.
– Није ту реч о промени свести грађана, него је све условљено сиромаштвом. Већина нема могућности за неке скупље производе, па макар и одлазак у кафану. Због тога се окрећу гледању филмова, представа и читању књига. То је далеко јефтиније од седења у кафићима и ресторанима, за које је потребно доста више пара. Беспарица је дефинитивно довела до промене понашања навика и грађана, где свако гледа да што јефтиније прође – објашњава социолог Биљана Милошевић.
Сам свој пекар
Печење хлеба својствено је углавном сеоским подручјима, али последњих година све више домаћинстава у градовима посеже за том праксом, пошто су цене хлеба у пекарама вртоглаво порасле. Занимљиво је да се пекари, приликом повећања цена хлеба, увек позивају на поскупљење брашна, али када је недавно цена вреће брашна од 25 кг двоструко умањена, није им пало на памет да снизе цене својих производа. Због тога се печење хлеба у рернама по домаћинствима вратило на велика врата.
Кромпир и јаја
Они који немају ни за биоскоп, и цели дан покушавају да се снађу само да прехране себе и своју децу, направили су радикалне промене приликом набавке хране. Опала је потрошња уља, а повећало се трошење свињске масти. Јер, уље је у протеклих пет година поскупело за 57 одсто. Продаја слаткиша опала је између три и 10 пута! Истовремено, грађани Српске једу три пута више хлеба него што се троши у Западној Европи. Одећа се купује у секнд хенд продавницама, по цени од два или три евра.
– Људи често купе само хлеб, по неколико јаја и кромпира, понекад млеко. Они све више иду на квантитет, на штету квалитета. Има и оних који не гледају на цену, али их је све мање – каже власник једне трговине мешовитом робом из Добоја.
За Срђана Мишљеновића из Бањалуке, који је кафану заменио позориштем, измењене навике грађана приликом куповине хране, логичан су след догађаја у времену кризе.
– Многи раде за минималац, или не раде никако. И онда је логично да избегавају куповину млека, чајне кобасице или воћа. Ко има децу, углавном гледа да бар њима обезбеди неку радост у том погледу. Старији су се одавно свега одрекли – каже Срђан.
Штедите, штедите
Економисти потврђује све наведено, али напомињу да свако домаћинство у времену кризе мора економичније да се понаша и води својеврстан преглед трошкова.
– Истина је да су приходи већине грађана прилично ниски, тако да се ту мало шта може учинити. Међутим, и они са мало већим примањима углавном потцењују моћ уштеде.
Кафана или кокице
Бањалучанин Срђан Мишљеновић каже да се криза осети на сваком кораку, а да се у биоскопу или позоришту за мало новца може провести квалитетно време.
– За десетак евра могу се купити улазнице, кокице или грисине и провести два-три сата у биоскопу са пријатељем или супругом. Тај новац се, приликом одласка у кафану, потроши за једну туру пића, а да се разумемо, овде навече нико у кафану не иде на једну туру – каже Срђан.
Код нас се посебно може уштедети на цигаретама, алкохолу и кафи, чија потрошња представља значајну ставку у буџету већине домаћинстава. С друге стране, постоји део становништва који има проблем са другим видовима порока, као што је коцка. На срећу, таквих је мање, али све су то велики удари на кућне буџете, који се могу ублажити рационалним приступом – кажу у Удружењу економиста Свот из Бањалуке.
У удружењима за заштиту потрошача тврде да је, с обзиром на висину месечних примања грађана у РС и БиХ, крајње дискутабилно да ли и колико они могу да уштеде.
– Људи остају без посла, плате се смањују, пензије су премале. У БиХ је сиромашно око 50 одсто становништва, које једва саставља крај с крајем. Која пара мора да се нађе и за излазак, јер смо, ипак, друштвена бића. Већина је присиљена да живи од данас до сутра, а многи да продају покућство и накит, како би преживели. То је резултат малих зарада и изузетно скупог живота – каже Месуд Лакота из потрошачког удружења ЕуроБиХ.
Свима је јасно да некад ни најбоље вођење евиденције о трошковима не може донети нови капитал у домаћинство, нарочито у времену када је потрошачка корпа двоструко скупља од просечне плате. Оптимисти међу њима тврде да је још добро, чим неко има новца да оде у биоскоп, позориште, или почне да чита књиге. Ако ништа друго, бар ће постати паметнији и образованији.
Ж. Марковић – Вести
