„Православни екуменисти“ у компромисима иду до молитвене заједнице, не само са неправославним „хришћанима“, већ и са нескривеним идолопоклоницима, окултистима и чаробњацима (Ванкувер, Камбера, Рим).Учествовање Православних Цркава у Екуменском покрету (ССЦ) као пуноправних или равноправних чланова, многи правдају и одговором да су тамо да би „Сведочили о Православљу“.
Но то је само „изговор за грех“, јер они учествују у делима таме, која тежи да све неистине и јереси уједини у јединствену, свесветску „цркву“ без Христа. О томе убедљиво говоре чињенице (нарочито у новијим сусретима). Тако је Митрополит смоленски Кирило (Гудјајев) на VII Скупштини ССЦ у Камбери (1991) отворено назвао овај Савез „колевком јединствене цркве”.
А дужност Православних је изразио св. Јован Богослов: „Што чусте из почетка у вама нека стоји” (I Јн. 2, 24): или: „Држи што имаш“ (Откр. 3, 11), као и свети апостол Павле: „О Тимотеје, сачувај што ти је предато…“ (I Тим 6.20), или: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се“. А ми шта чинимо? Црква Христова је „Стуб и тврђава истине“ (I Тим. 3,15),
Попустљив став „православних екумениста“ према неправославнима, само их утврђује у њиховим заблудама.Та попустљивост је супротна и самом Господу, који је рекао: „Ако ли не послуша ни Цркве…” (Мт. 18,17). Апостол Павле у посланици Галатима анатемише свакога ко би кварио учење Христово (па ма то био и анђео Господњи, или чак он сам, Павле): „Ако вам ко јави Јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде“ (Гал. 1, 9).
Подвизи светих Подвижника, који су штитили Истину Православља до смрти и мучеништва, остајући (и устајући) увек сами против свих.
Такви су: Преподобни Максим Исповедник (+662), свети Мартин Исповедник, папа Римски (+655), преподобни Теофан (+ око 847) и Теодор (+ око 840) Начертани, свети Марко Ефески (+1444) и други, чијим молитвама нека Господ и нас уброји у верне слуге своје и борце за Истину.
Истинских поштовалаца Господњих је у свим временима било мало (мало стадо). „Један Бог, једна вера, једно крштење” (Еф. 4, 5)
епископ Артемије
NEMACKA KAD GOD NE MOZE DA OKUPIRA NEKU ZEMLJU I DA NJOM GAZDUJE I GAZI JE SVOJOM OKUPATORSKOM CIZMOM,
Kad god ne moze da gospodari narodom i da dobije jeftinu radnu snagu, kad udari na tvrd orah i polomi zube, kad se sretne sa otporom i zilavim i uspravnim narodom, ona pocinje da pljuje. Za one koji ne pate od amnezije i koje pamcenje sluzi podsecamo da je Nemacka imala Hitlera koji uopste nije bio ni klon, ni plagijat, nego je bio psihopata, porobljivac i ubica, da logori koje je nacisticka Nemacka sejala kud god bi prosla njena okupatorska cizma nisu bili ni plagijati, ni imitacije, ni improvizacije, nego su to bila mucilista i ziva grobljista porobljenih hodajucih kostiju i koze. Da Nemacka kada nam je onog cuvenog sestog aprila bombardovala Beograda i tom prilikom sravnila Narodnu biblioteku to temelja sa preko vise od trista hiljada nasih tragova, nase kulture, naseg bitisanja i to nisu bili plagijati, nego su bile knjige neprocenljive kulturne i duhovne dragocenosti jednog naroda. Nemacka je naucila da gazi preko mrtvih. Nemacka katolici svakog stranca koji primi njeno drzavljanstvo. Nemacka hoce da gospodari. Nemacka ne voli da joj se neko suprostavi. Ne voli Aleksandra Vucica zato sto je uspravan i nije se sageo da mu natakne jaram. Sadasnja vlada se odupire i pruza otpor potlacivanju i porobljivasnju. A to Nemacka ne voli. Da li su gasne komore u kojima su ubijani logorasi od strane Hitlerovaca bili plagijati i laznjaci. Nisu! Oni su odistinski ubijani, bez milosti bez prava glasa. Srbijo, zar ne vidis da hoce da uklone svaki trag tvog postojanja, da su se nameracile svabe na Vojvodinu. Da nas pocepase i prodase. Ne prodajite veru za veceru. Srbija ima svoju istoriju i kulturu, svoj narod. Taj plagijat je Nemacka. Nemacka koja je imala Hitlera. Dok smo mi imali Teslu. Teren za katolicenje Srbije je davno pripremljen. Vladika sabacki Lavrentije Trifunovic alias Zivko Trifunovic nekad vladika zapadnoevropski i australijski ekumenista i pedofil , koji je cupao robijase iz australijskih zatvora sa kojima se kasnije okumio, tokom boravka u Nemackoj sklapa pakt sa djavolom, odnosno dovodi nam u Srbiju dve Nemice , za koje tvrde da su spijunke , Katolkinje. Jedna od njih je i Sibila fon Ler unuka Generala Fon Lera koji je bombarovao Srbiju i ona zivi kod njega da se vlasi ne bi dosetile u vladicanskom dvoru u Sapcu i na Soko Gradu pod imenom Jovana, da se vlasi ne bi dosetile. Onoj se drugoj gubi trag kod Krupnja, gde se navodno udala. Svi oni koji su bliski sa Lavrentijem mogu se vrlo cesto videti na misama u katolickoj crkvi. Ljudi opametite se. Nemacka je naucila da gospodari svetom. Nikad duh Hitlera dok je sveta i veka u Nemackoj, ni onih pobijenih mucenika cije senke lutaju ovom zemlom nece izbledeti. Dozovite se pameti. Cim Nemacka nekog pljuje, znajte da taj ima veliku vrednost.