Према неким проценама, човечанство тренутно користи ресурсе за 50 посто брже него што се могу обновити, али о неколико великих удара на ресурсе се мало говори, а који би могли довести до тога да се промени начин на који живимо, и то неповратно.
Притисак на ресурсе нафте и метала одавно је познат, али предстојеће мање познато питање снабдевања другим кључним материјалима који су у великој мери незапажени изван индустрије вађења, могло би довести до наглог раста цена, великих назадовања у технологији и чак глобалног сукоба наредних деценија.
Поглед на неке у блиској будућности „скривене“ ударе на снабдевање ресурсима.
Хелијум
Док је елемент хелијума невероватно обилан у космосу (други поред водоника), на Земљи га нема толико, тако да не можемо само повећати производњу када људи схвате да је скоро потрошен.
Такође не постоје упоредиви супститути за хелијум, елемент који омогућава човечанству да одржава температуре близу апсолутне нуле (-273,15 C, -459,67 F) и који је неопходан за научна, индустријска и медицинска истраживања.
МРИ скенирање, истраживање суперкондуктора, силиконске плочице за потрошачку електронику, оптичка влакна, вођене ракете, па чак и Велики хадронски колајдер требају хелијум. Укратко, потребан нам је хелијум, као и неколико корака…, ако је иједан предузет, за спречавање глобалног недостатка хелијума.
Хелијум се формира распадањем радиоактивних материјала као што је уранијум и торијум и често се може наћи у лежиштима природног гаса, али одвајање од природног гаса је у многим случајевима веома скупо. Као резултат тога, цена хелијума је порасла за 250 посто у посљедњих неколико година.
Толико је важан да се налази на листи унутрашњих послова САД-а као критични елемент за националну безбедност.
Песак
Песак је примарна компонента у бетону, асфалту и стаклу, као и другим грађевинским материјалима, а истовремено је саставни део силицијума који се користи у електронској индустрији. Захваљујући револуцији у фракирању, индустрија нафте и гаса такође је повећала потражњу за песком.
То је други најчешће коришћени ресурс на планети иза воде.
УН процењује да ће две трећине светске популације живети у градовима до 2050. године, што ће захтевати огроман пораст у грађевинским и инфраструктурним пројектима, од којих ће сви захтевати огромне количине песка.
Поврх тога, пораст нивоа мора у свету ће захтевати још више песка, јер су бетонске баријере најкорисније у спречавању поплављивања обале. Када се песак извлачи из речних корита и обала, то додатно погоршава поплаве, што доводи до зачараног круга.
Важно је напоменути да се специфична врста песка користи у грађевинској индустрији, песак који садржи разноврсну, неправилну мешавину зрна, за разлику од ситнијег, крупнијег и једноструког зрна песка који се налази у светским пустињама као што је Сахара.
Фосфор
File photo: © Pixabay / freejpg
Фосфатна стена, која се налази у само неколицини земаља, укључујући САД, Кину и Мароко, је елемент који је од виталног значаја за ђубриво и саставни део за будуће осигуравање хране за човечанство. И полако одлази.
Само Мароко контролише три четвртине преосталих фосфатних резерви на свету, а очекује се да ће се залихе исрпцети између 2035. и 2075. године на основу процена тренутног кориштења и пројектованог нивоа потрошње.
Тренутно не постоји позната замена за фосфор у производњи хране. Не може се произвести или синтетизовати у лабораторији. Нагли скок цена фосфата од 800 посто у 2008. години довео је до немира и самоубистава пољопривредника у земљама широм света.
Међутим, донекле добре вести су да се фосфор може поново искористити након употребе и да се може рециркулирати више пута (у разумном року) када се примене ефикасне технике за уклањање из људског и животињског отпада и остатака хране и усева.
Извор: Восток / РТ
