Наша монета се још једном нашла на историјском минимуму, а грађани и привредници забринути. Очекују се нова поскупљења у трговинама, као и веће кредитне рате
НАША монета ће се и у понедељак наћи на још једном „историјском“ минимуму – евро по званичном курсу вреди 110,19 динара. Али у неким банкама већ се продаје по 114 динара. Европска валута као да више нема препрека у свом налету, јер изгледа да Народна банка Србије засад, а то се види из њених ситних интервенција, нема намеру да битније утиче на јачање динара.
Оваква „одбрана“ ће, наравно, повући поскупљења и увећане рате кредита. Због тога су забринути и привредници и грађани, који све теже отплаћују позајмице. Неке процене указују да су, због слабљења наше валуте у јануару и фебруару, корисници кредита данас дужни око 80 милијарди динара више него почетком године.
У овој години евро је, иначе, ојачао за седам одсто. Увозници се већ увелико прерачунавају и уколико динар настави да слаби, посегнуће за прављењем нових, „тежих“, ценовника.
НИЈЕ ПОМОГЛО Вредност динара у понедељак је на минимуму – 110,1939 динара за један евро. Народна банка Србије је у петак на међубанкарском девизном тржишту продала 30 милиона евра, како би ублажила прекомерну дневну осцилацију курса, али то није помогло. Српска валута је ослабила за 0,8 одсто. Динар ће почетком ове седмице ослабити према евру за четири одсто на месечном нивоу, а 6,2 одсто на годишњем. Од почетка године, динар је био најјачи 11. јануара, када је средњи курс износио 103,6922 динара за евро.
Због високог курса поскупеће пре свега бензин, транспорт робе, сировине из увоза, а то за собом повлачи нове више цене пре свега хране.
У јавности се увелико лицитира докле динар може да тоне. Економски аналитичари, међутим, не излећу пуно са проценама кретања курса. Стабилност наше валуте зависи, кажу, од многих фактора, а сада ту ваља додати и – изборе. Јер, не би било изненађење да се бар у предизборно време вредност динара устали.
Привредници су очекивали да ће бар у року од годину дана ниво курса бити предвидив указује Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије. Свако веће померање смета предузећима јер се стварају проблеми и губици. Јак евро је добар за извозне компаније, али оне чине свега 17 одсто предузећа у Србији.
Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, сматра да слабљење домаће валуте не одговара ни извозним компанијама јер је због свеопште кризе и тржиште у Европи презасићено.
– Основни проблем са садашњим кретањем девизног курса је што нема довољно девиза, а ни најава да би могла да уследи нека већа приватизација или инвестиција – каже Питић. – Наше тржиште је такво да може да га поремети само једна фирма уколико купи више девиза за своје обавезе. Народна банка Србије и не може много да учини јер нема јасну слику у погледу јавних финансија. Када би знала какав ће бити план са буџетом и јавним дугом, онда би могла другачије да интервенише. Заправо, њен утицај на девизном тржишту имао би кредибилитет.
Према речима Питића овакав ниво курса, осим што лоше утиче на отплату кредита у еврима због већих рата рата, може да погура инфлацију. Нарочито уколико, по Питићу, дође до даљег поскупљења горива услед кризе на Блиском истоку.
НЕ ИДУ НАРУКУ
ТраЖња за девизама је почетком сваке године повећана јер увозници плаћају рачуне, а други враћају кредите узете у иностранству. Динару наруку не иду, овог пута, ни одлагање договора са ММФ, као и успоренији извоз због фебруарских сибирских температура у земљи и већини европских држава.
Новости
