Вучић 2008. подржао усвајање резолуције у УН којом се од Међународног суда правде тражи саветодавно мишљење о проглашењу независности Косова

“Ја да поднесем оставку што су ови прогласили независност (Косово, прим. Истиномера), наша Влада и председник ћутали, наша Влада и наш председник подржавали писмо Међународног суда правде и пресуду која је донета на наш захтев. Ја због тога да поднесем оставку? Па, није проблем, ако ми ви кажете да ћете ви ишта више да донесете.”

Александар Вучић

Председник Србије о позиву да поднесе оставку због изјаве да Србија на Косову нема ништа.

КОМЕНТАР ИСТИНОМЕРА

Иако је најављивао да ће платформу о решењу питања Косова представити “крајем марта, најкасније почетком априла” (за шта је од Истиномера добио оцену “недоследно”), председник Вучић је 8. јула рекао да тренутно нема никакав предлог за трајно решење косовског проблема и да ће изаћи пред народ када буде имао шта да понуди.

“Шта год да урадимо, мора да идемо на референдум. Како год да мењамо и на било који начин, какве год уставне промене да доносимо морамо да идемо на референдум”, изјавио је Вучић после обиласка фабрике “Телеоптик – жироскопи”.

Рекао је да ће се сви лидери опозиционих партија ујединити како би оборили референдум уз образложење “за наивну српску јавност” да се референдум не може спроводити у условима диктатуре, због чега ће “сваки референдум пасти”. Поручио је и да му не пада на памет да расписује референдум “ако не будемо имали нешто значајно више од онога што имамо данас”.

У неколико наврата своје политичке противнике назвао је “лопужама” и “кретенима”, оптуживши их да су одговорни за косовски проблем.

“2010/11. су нам кретени објашњавали да су негде победили, да то што је донета катастрофална пресуда против интереса наше земље, да смо ми победили у нечему”, рекао је Вучић реферишући на одлуку Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова.

На позив академика Душана Теодоровића да подносе оставку јер је после шест година преговора у Бриселу изјавио да Србија на Косову данас нема ништа, председник је одговорио:

“Ја да поднесем оставку што су ови прогласили независност (Косово, прим. Истиномера), наша Влада и председник ћутали, наша Влада и наш председник подржавали писмо Међународног суда правде и пресуду која је донета на наш захтев. Ја због тога да поднесем оставку? Па, није проблем, ако ми ви кажете да ћете ви ишта више да донесете.”

Шта се заиста догађало након што је Косово 17. фебруара 2008. године прогласило независност? Најпре је на предлог Србије Генерална скупштина УН (ГС УН) 8. октобра 2008. усвојила резолуцију којом се од Међународног суда правде (МСП) тражи саветодавно мишљење о проглашењу независности Косова. Питање, које је поставио Београд, гласило је: “Да ли је одлука привремених институција Косова о једностраном проглашењу независности Косова у складу са међународним правом?”.

Званични Београд тада је био задовољан усвајањем резолуције, коју је тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић окарактерисао као “победу не само Србије већ и међународног права”.

“Република Србија верује да би упућивање овог питања Међународном суду правде спречило да косовска криза послужи као дубоко проблематичан преседан, у било којем делу света где постоје сецесионистичке амбиције. Верујемо, такође, да би саветодавно мишљење Међународног суда правде представљало политички неутралан, али правно ауторитативан путоказ многим земљама које су још у дилеми како да се поставе према једнострано проглашеној независности Косова и да ли је она у складу са међународним правом”, рекао је тада Јеремић.

Није само тадашња власт била оптимистична поводом изјашњавања МСП-а. На резолуцију је позитивно реаговао и добар део опозиције, у којој је тада био и данашњи председник Србије. Александар Вучић је тог 8. октобра (непосредно пред регистровање Српске напредне странке) изјавио да је изгласавањем резолуције у ГС УН Србији отворена могућност да се “поново седне за преговарачки сто са Албанцима”. И његов дугогодишњи страначки колега, са којим ће убрзо и направити СНС, Томислав Николић, изјавио је да је добро да се Међународни суд правде изјасни о легалности проглашења независности Косова, додуше уз указивање на могућу опасност тог поступка.

Две године касније, 22. јула 2010, Међународни суд правде донео је саветодавно мишљење да косовска Декларација о независности није у супротности са међународним правом.

За тадашњу власт у Београду одлука МСП-а била је изненађујућа, јер су и дан пре саопштавања судског мишљења и тадашњи председник Борис Тадић, и премијер Мирко Цветковић и шеф дипломатије Јеремић јавно говорили да очекују да ће одлука бити позитивна по Србију.

Међутим, истог дана када је донето саветодавно мишљење, Тадић је изјавио да је одлука суда тешка за Србију и поновио да Србија неће признати независност Косова и Метохије јер сматра да једнострано проглашена сецесија није у складу са принципима УН.

Одмах је реаговао и Јеремић, који је тога дана рекао да је МСП избегао да се изјасни о суштинском питању – о томе да ли су косовски Албанци имали право на “покушај сецесије од Србије”. Тадашњи шеф дипломатије је поручио да Србија никада неће признати једнострану проглашену независности Косова, те да мора да настави с мирном дипломатском и политичком борбом за очувања територијалног интегритета државе.

Тадашњи премијер Мирко Цветковић одмах је за сутрадан, 23. јул 2010, заказао ванредну седницу Владе, након које је изјавио да Србија остаје привржена принципу државног интегритета и целовитости.

Затим је, на захтев Владе Србије, за 26. јул заказана ванредна седница Скупштине Србије, којој су присуствовали и председник Србије и премијер. Јеремић је за скупштинском говорницом поновио да је као надлежни министар спреман да се суочи с личним политичким консеквенцама, ако се политика оцени као неуспех и да не жели да се крије иза било кога. На крају скупштинске расправе, Тадић је изјавио да одлука о тражењу мишљења од МСП-а и није идеја Јеремића, већ да је донета у председничком кабинету, у консултацији с правницима.

Дакле, тачно је да је на захтев Србије Међународни суд правде донео мишљење о легалности проглашења независности Косова. Али су, као што смо видели, резолуцију ГС УН којом се тражи мишљење МСП-а, тада подржали и Александар Вучић и Томислав Николић. Такође, видели смо да Влада Мирка Цветковића и тадашњи председник Борис Тадић нису ни ћутали, нити су поздравили “пресуду” МСП-а. Зато за изјаву да су бишва “Влада и председник ћутали” и “подржавали писмо Међународног суда правде и пресуду која је донета”, председник Вучић добија оцену “неистина”.

(Истиномер)