Зашто је Мило Ђукановић изабрао баш Богојављење да се јави након скоро једномесечног одсуства, иако је на улицама државе, чији је председник, најмање петина становништва, остаће као једна од контроверзи у његовој политичкој биографији.
Избор медија преко кога ће се огласити (Танјуг, новинска агенција Србије), прилично је очекиван, и дао је за право заговорницима тезе да се сва ујдурма око Закона о слободи вероисповести у ствари дешава у сарадњи два стара пријатеља Мила Ђукановића и Александра Вучића.
Оно што ниједан није предвидео, а испоставило се као кључни проблем, је реакција верног народа и свештенства у Црној Гори. Од усвајања Закона до данас више је примера како су се Вучић и Ђукановић помагали, у овом, не баш лаком периоду за обојицу. Од Апела 88, преко услуга лажних опозиционара, различитих операција обавештајних служби, па до интервјуа Танјугу.
Оба председника су ушли у изборну годину, и последње што им треба на улици је незадовољан народ. Ђукановићу као потенцијално гласачко тело, Вучићу као подсетник да ништа није предузео док су тај исти народ обесправљивали у Црној Гори.
Двојица председника, осим послова, заједничких саветника и пријатеља, као и омиљених дестинација за одморе, гаје исту нетрпељивост према симболу отпора режимима и у Београду и Подгорици: митрополиту Амфилохију Радовићу, који, показало се, на улице Црне Горе може да изведе више народа него два пријатеља заједно. Стога и не изненађује сила којом оба режима, уз све ресурсе које имају, покушавају да сломију првог у литији!
Извори блиски владајућој гарнитури у Србији тврде да је на операцији „Црна Гора“ ангажована и БИА, која има задатак да полуинформацијама и лажима унесе семе раздора међу окупљени народ и тако га склони с улице. Информације БИА-е пласирају се као лажне вести преко режимских таблоида, али и портала који су у функцији одржавања српског режима и сламања хришћанске побуне у Црној Гори.
У Црној Гори кажу да је само пола енергије и ресурса употребио за помоћ Србима и СПЦ, колико је потрошио да их слуди и разбије, Вучић је код свог пријатеља Ђукановића могао чак да издејствује и неусвајање једног таквог закона, и заштити своје сународнике и Цркву.
Посебна агресивност према СПЦ у Црној Гори и митрополиту Амфилохију од стране званичног Београда уследила је након што је Вучићу поручено да за Бадњи дан не долази у Црну Гору, и да је коначно време да је посети, али као председник Србије у неки други дан. Иако је порука да не долази стигла од верног народа из Црне Горе, Вучићева медијска машинерија је његово одустајање од пута у Црну Гору правдала измишљеним реакцијама црногорских власти на његов долазак, које су у ствари све време ћутале. Али председник на „историјској конференцији за медије“ није могао тек тако да призна да не иде у Црну Гору јер га тамо готово нико сем Мила не жели. А Мило је у то време био у Мајамију.
Вучић, као ни пријатељ му Ђукановић, никада није схватио Српску православну цркву, посебно на њеним јужним границама какве су Косово и Метохија и Црна Гора. Зато непослушни митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић свако мало искочи са насловница српских таблоида, јер газда не може да верује да рецепт по којем дисциплинује своје политичке опоненте код Амфилохија не пије воду. Тражи да му се објасни како након сваког таквог натписа на црногорским улицама у литији буде пар стотина верника више, без сендивича, привремених уговора за посао, без аутобуса. А још му је коалициони партнер Ивица Дачић лепо говорио, не улази у рат са Црквом, тај рат нико није добио!
Директно.рс
“(Танјуг, новинска агенција Србије),” — хеј бре и из direktno.rs, како може Телеграфска Агенција Нове Југославије, ТАНЈУГ, бити “новинска агенција Србије”? Хеј бре Ђилашу, хеј бре Млађо Ђорђевићу, хеј бре ви власници direktno.rs, и ви сте учесници и подупирачи те схизофреније којом сте оковали Србију! Ви радите на томе да Амфилохије направи себи “цркву” од епархија Српске Православне Цркве. Само ћорави, слепци и малоумни не виде да је тај тамо неки Мираш мамац, а да Амфилохије се углављује из властољубља и славохлепља као некакав архиепископ “православне цркве у црној гори”.
Живко, колико се сећам Вучић је обећао да ће укинути Југословенску новинску агенцију, што би било сасвим нормално, обзиром да Југославије одавно нема. Што је није укинуо? Ова агенција је његова ударна песница и не финансира је Ђилас, већ Вучић, из наших џепова. Распитај се колико запослених има та агенција, а колико субвенција добија. Оди на било који сајт и видећеш да је Танјуг главни извештач, а после њега остала два Вучићева медија Српски телеграф и Информер. Ова два последња могу читати само они којима је уместо желуца у стомаку камен. То су листови који су у једној години (2017-ој) објавили највише лажи. И кажи ми шта је Вучић учинио на све апеле српских странака из Црне Горе, почев од тога да се Срби не третирају као национална мањина, да се не укида српски језик и писмо, спречи забрана запошљавања Срба. Није прстом мрднуо. Како би и мрднуо кад је у својој држави потопио Ваљевску Грачаницу, основну школу Свети Сава преименовао у име председника УАЕ, чије име нису у стању запамтити ни деца која ту школу похађају, ћирилица се све мање употребљава (међу медијима управо се у томе истиче Танјуг, чије је име и на згради седишта написано латиницом). Прочита ли игде ко нам штампа уџбенике и то из историје, усађујући деци у главу да је одвођење деце од стране Турака јањичара представљало њихову шансу за напредовање. Та издавачка кућа зове се КЛЕТ, из Хрватске, а њени уџбеници су се користили у нашима школама и пре 10 година, кад сам ја радио у школи? Ко седи у Заводу за уџбенике и наставна средства? Зна ли који му је задатак? Како се може десити да ученици шестог разреда основне школе уче да су Албанци староседеоци Србије? Ко нам сад припрема “Приручник” историје за основне и средње школе? Не зове се чак ни уџбеник. Ако то нигде ниси прочитао ја ћу ти рећи. У писању тог приручника учествовало је шест земаља Европске уније, чиме ћемо добити октроисану историју, у којој ће Срби бити приказани као варвари и агресори. Тај “приручник” је крајем 2016. године промовисао министар образовања Шарчевић, како сам прочитао на једном од независних сајтова. И ако би могао навести у чему се то не слажу Мило и Вучић било би пожељно. Шта год је урадио Мило у стопу га прати Вучић. Ако је Мило признао независност Косова и Метохије зар је то морао учинити Вучић, потписивањем противуставног Бриселског споразума. Све државе света то су могле учинити, али Србија никад. На шта је самопроглашени најбољи студент права положио заклетву? Ако не знаш ти текст заклетве он би је морао знати, али га на то подсећати и они аплаузери у скупштинским клупама пред којма је ту заклетву положио, а нарочито правници, којих није баш мало. Зар и Мило и Вучић не добијају изборе куповином гласова бирача? Хоћеш ли још који пример блиске сарадње ова два државника. И на овом сајту имаш много чланака ( и слика) ове “политичке браће”.
Sad je vreme da se srbija digne.